Utiču li Amerikanci arapskog porekla na predsedničke izbore u SAD-u

U članku na američkom portalu specijalizovanom za pitanja Bliskog istoka, Megan Mineiro je navela da prosečni američki glasač ne smatra rat u ovoj regiji glavnim prioritetom, pozivajući se na izveštaje analitičke kompanije Gallup, prema kojima samo jedan odsto Amerikanaca smatra da je rat u toj regiji bitan za njih.

Ukazala je na to da su glasači na debati potpredsedničkih kandidata prošlog utorka mogli čuti od demokratskog kandidata Tima Volca da Sjedinjene Američke Države moraju nastaviti podržavati Izrael i okončati humanitarnu krizu u Gazi, kao i da je republikanski kandidat J. D. Venc rekao da je bivši predsednik Donald Tramp uspostavio efikasnu silu odvraćanja zasnovanu na strahu i da će to učiniti ponovo ako bude izabran.

Iako je regija ušla u novu fazu sukoba, podstaknutu iranskim raketnim napadom na Izrael, izraelskom kopnenom invazijom na Liban i atentatom na generalnog sekretara Hezbolaha Hasana Nasralaha, mali je broj pitanja povezanih s tom krizom koji bi mogao privući pažnju američkih glasača, od kojih je najistaknutiji potencijalni rast cena nafte i plina. Uopšteno, kako navodi Mineiro, brige o imigraciji i troškovima života uglavnom zaokupljaju njihove misli, dok su manje važna pitanja sigurnosti Izraela ili patnje Palestinaca u Gazi i Libanu.

Autorica članka smatra da ovo pitanje može biti važno u određenim saveznim državama, ali kao nacionalno pitanje sigurno neće imati isti stepen ozbiljnosti kao što je to bio slučaj s ratom u Iraku 2004, 2006. i 2008. godine, prenosi Al Džazira.

Kalkulacije su različite

Mineiro je podsetila na ono što je za Al-Monitor rekao Brajan Katulis, viši saradnik za spoljnu politiku SAD-a na Bliskoistočnom institutu: „Trebate umanjiti politički uticaj spoljnopolitičkih pitanja s kojima se suočavamo jer ljudi, uistinu, brinu o stvarima koje su u njihovoj blizini.“

U nastavku je rekla da su kalkulacije drugačije kod američkih glasača arapskog porekla. Oni su, prema Mineiro, uveliko podeljeni u podršci demokratama i republikancima, ali bi američke politike vezane za izraelski rat u Pojasu Gaze mogle uticati na njihovu opredeljenost, prema novoj anketi Arapsko-američkog instituta.

Presudna bi mogla biti njihova podrška demokratskoj i republikanskoj stranci u ključnim, tzv. sving državama, kao što su Mičigen, koji ima oko 400.000 Amerikanaca arapskog porekla, što je jedna od najvećih zajednica (američkih Arapa) u SAD-u, te Pensilvanija, u kojoj ih ima oko 127.000.

Prema anketi koju je sproveo Arapsko-američki institut, Tramp i njegova demokratska protivnica Kamala Haris gotovo su izjednačeni među arapsko-američkim glasačima, s odnosom 42 prema 41 odsto.

Haris je vratila većinu podrške među američkim Arapima koju je predsednik Džo Bajden bio izgubio u mesecima nakon izraelskog rata protiv Gaze, koji je usledio kao odgovor na napad od 7. oktobra prošle godine, ali je još uvek daleko od podrške koju je Bajden od njih dobio 2020. godine, kada je dobio 59 odsto njihovih glasova u pokušaju da ukloni Trampa.

S obzirom na mogućnost glasanja za trećeg kandidata, veliki postotak američko-arapskih glasača mogao bi se okrenuti od glavnih stranaka, prema anketi koju je u augustu proveo Američko-arapski komitet za borbu protiv diskriminacije (ADC), najveća arapsko-američka organizacija u zemlji.

Anketa je pokazala da bi Džil Stejn iz stranke Zelenih mogla dobiti 45 odsto glasova Amerikanaca arapskog porekla, a sledi je Haris sa 27,5 odsto, što je veliki skok u odnosu na Bajdena, koji je dobio samo sedam odsto njihovih glasova, prema navodima Al-Monitora.

Mami omladinu

Izvršni direktor ADC-a Abed A. Ajob rekao je za Al-Monitor: „Stejn je dobila mnogo namera za glasanje od novih glasača, nije nužno da će dobiti glasove koji su namenjeni Haris ili Trampu.“ „Stranka Zelenih mami mlade glasače koji prvi put glasaju“, dodao je.

Istorijski, Amerikanci arapskog porekla radije daju glas demokratama, ali najnoviji rezultati ankete, prema rečima suosnivača Arapsko-američkog instituta Džejmsa Zogbija, pokazuju da veliki broj američkih Arapa namerava dati glas republikancima.

Zogbi je rekao da postoje oni koji su glasali za demokrate prethodnih godina, a sada se okreću protiv te stranke zbog načina na koji je Bajdenova administracija odgovorila na rat u Pojasu Gaze.

Haris se našla između dva obećanja – „čvrste posvećenosti Izraelu“ i da „neće ćutati“ na tragediju Palestinaca u Gazi. Takođe je odlučila da ne prisustvuje govoru izraelskog premijera Benjamina Netanjahua pred Kongresom u julu, ali za mnoge američko-arapske glasače ona je i dalje usko povezana s politikom Bajdenove administracije u vezi s ratom u Gazi.

Zogbi je rekao da „Bajdenov govor apsolutno nije napravio razliku između demokrata i republikanaca, a Haris – koju smatram mnogo drugačijom od Bajdena – mislim da nije napravila potrebnu razliku. Ima još mesec dana da to uradi, ali joj ponestaje vremena.“

Pojašnjenje nezadovoljstva demokratama

Anketa Arapsko-američkog instituta takođe je pokazala da neznatno veći broj (46 prema 43 odsto) arapsko-američkih glasača voleo bi da republikanci preuzmu vlast u Kongresu u narednom periodu, koji počinje u januaru naredne godine.

Zogbi je rekao da ovo odražava želju Amerikanaca arapskog porekla da pošalju poruku demokratama da su nezadovoljni reakcijom Bele kuće i Senata na izraelske napade na Gazu, u kojima je ubijeno više od 41.000 Palestinaca, prema podacima Ministarstva zdravlja u Gazi.

Republikanci u sadašnjem Kongresu glasali su za blokiranje sredstava za preseljenje izbeglica iz Gaze u SAD i za ukidanje finansiranja Agencije Ujedinjenih naroda za pomoć palestinskim izbeglicama (UNRWA) te protiv inicijative za povećanje učešća Palestinaca u UN-u.

Zogbi veruje da glasači ne misle da će ove politike postati zakon ako republikanci preuzmu vlast u Beloj kući i Kongresu naredne godine. Osim toga, oni ne razmišljaju o Trampovim stavovima tokom njegovog prvog mandata, koji bi se mogli ponoviti ako se vrati u Belu kuću, kao što je zabrana imigracije iz zemalja s većinskim muslimanskim stanovništvom ili vojni napad na Iran.

Arapsko-američki institut sugeriše da bi podrška za oba predsednička kandidata mogla porasti ako bi oni zahtevali prekid vatre i neometan ulazak humanitarne pomoći u Gazu ili obustavu isporuka oružja Izraelu.

Autorka je svoj članak završila rekavši da je Haris do sada pokazala da nije spremna prekinuti s Bajdenovom politikom u vezi s ratom u Gazi, a Tramp nije pokazao znakove da će se suprotstaviti donosiocima odluka o ratu u Izraelu.