Uvrede, pretnje, grafiti… Sve više antisemitskih incidenata u Berlinu

„Centar za istraživanje i informisanje o antisemitizmuu Berlinu“ (RIAS) označio je nove podatke kao „novi nivo“ antisemitizma. Prema njihovim podacima, od početka godine do kraja juna 2024. u nemačkoj prestonici zabeležena su ukupno 1.383 incidenta koji se klasifikuju kao antisemitiski. To je više nego u čitavoj 2023. godini. Oko polovine, tačnije 715 slučajeva, dogodilo se na internetu – uvrede, pretnje i ponižavanja na društvenim mrežama.

RIAS Berlin do sada je objavljivao podatke o prethodnoj godini samo jednom godišnje, u prvih nekoliko meseci. Međutim, zbog zabrinjavajućeg trenda, odlučili su da iznesu i polugodišnje brojke.

„Čini se da iz ove izuzetne privremene situacije prelazimo u trajno stanje“, izjavila je Julija Knop, šefica projekta RIAS Berlin. Dodala je da nema znakova opadanja broja incidenata. Predstavnici RIAS-a pozvali su političke aktere i civilno društvo da se intenzivnije angažuju protiv antisemitizma, ističući da se jevrejska zajednica ne sme prepustiti samoj sebi u toj borbi.

Nasilje nad mladim Jevrejima: udaranje i šutiranje

Ova ozbiljna situacija ilustrovana je događajima iz jedne sinagoge u Berlinu. Jedan od predstavnika zajednice, prilikom predstavljanja novih statističkih podataka, naveo je da gotovo svaki član te zajednice ima lično iskustvo s uvredama ili fizičkim napadima.

Dva ekstremna slučaja nasilja u Berlinu privukla su medijsku pažnju i opisana su u izveštaju. Jedne večeri u februaru, jevrejskog studenta je više puta udario u lice kolega student. Kada je pao na zemlju, nastavio je da ga šutira. U maju je jevrejski Ukrajinac oboren na zemlju i udaren električnim trotinetom. Obojica su morali na operaciju, a u prvom slučaju bio je potreban i duži boravak u bolnici.

Napad na Ukrajinca: „Niko nije intervenisao“

Mladi Ukrajinac, koji je u maju krenuo ka sinagogi blizu železničke stanice Gezundbrunen, bio je napadnut uz povike „Slobodna Palestina“. On je u Berlin pobegao od rata u Ukrajini i već se borio s posttraumatskim stresnim poremećajem.

Prema rečima Ane Černjak Zegal, direktorke neo-ortodoksne jevrejske zajednice Kahal Adas Jisroel, taj napad prouzrokovao je „veoma težak psihološki šok koji mladić i dalje pokušava da prevaziđe“.

Upravo taj slučaj posebno zabrinjava Zegal: „Napad se dogodio usred dana, na ulici, ispred jedne prodavnice. Ljudi su stajali unaokolo, neki su snimali telefonom, ali niko nije intervenisao.“ I što je još gore, niko se nije javio kao svedok policiji. „To mi je zaista misterija.“

Povremeno, nakon predstavljanja takvih studija, stručnjaci diskutuju o tome kada neki grafiti ili uzvici mogu da se kvalifikuju kao „antisemitski“. Jedna lična priča Zegal osvetljava kako kontroverzni simboli deluju na Jevreje.

Jednog toplog letnjeg dana, majka je sa svojom decom išla na bazen. Međutim, do ulaza na bazen moglo se stići samo prolaskom pored velikog crvenog trougla okrenutog nadole. Taj simbol Hamas koristi da označi neprijatelje ili mete napada – organizacija koja je 7. oktobra 2023. izvela teroristički napad na Izrael. Tu simboliku su znala i deca – u Berlinu se može videti bezbroj takvih crvenih trouglova.

Poverenik za borbu protiv antisemitizma Jevrejske zajednice u Berlinu, Zigmunt Kenigsberg, upozorio je da u nemačkoj prestonici više nije moguće organizovati nijedan jevrejski događaj bez policijske zaštite ili angažovanja privatnih firmi za obezbeđenje. To važi kako za predstavu lutkarskog pozorišta za decu, tako i za sportske manifestacije ili javne proslave u okviru zajednice. Militantna mržnja prema Jevrejima postala je „stvarna pojava“.

Antisemitizam u školama

RIAS Berlin je, prema studiji, zabeležio 27 antisemitskih incidenata u školama, koji su se dogodili u devet od dvanaest berlinskih opština. Deca su bila prebijana, pljuvana ili vređana.

Kenigsberg ukazuje na promenu društvene klime. Kao primer navodi izbor škola. Pre nekoliko godina, oko dve trećine učenika je pohađalo jevrejske gimnazije iz radoznalosti ili zato što ih je to interesovalo. Većina dece sada bira jevrejske škole jer se osećaju nesigurno ili nepoželjno u javnim školama. „Danas je situacija obrnuta“, kaže on. Dakle, postoji potreba za zaštićenim prostorom koji javne škole više ne mogu da pruže.

Pre desetak dana, direktorka Berlinske policije Barbara Slovik pozvala je Jevreje i pripadnike LGBTQ+ zajednice na oprez u određenim gradskim četvrtima, ističući pretežno arapski dominantna područja. Zbog toga je bila izložena oštrim kritikama.

„Za nas je to ipak realistična procena. Mi to već odavno znamo. Drago nam je da je neko konačno to priznao i potvrdio“, kaže Ana Černjak Zegal iz jevrejske zajednice Kahal Adass Jisroel.

RIAS će podatke za celu Nemačku za 2024. objaviti tek 2025. godine. Berlin, međutim, ima najviše jevrejskih zajednica i institucija u zemlji, pa su takvi trendovi u glavnom gradu izraženiji nego u drugim delovima Nemačke.