Posle Viktora Orbana, proruski političari prete i dolaskom na vlast u Mađarskoj, Austriji i Slovačkoj, piše Politiko, prenosi hrvatski N1.
U Austriji je od oktobra najpopularnija krajnje desničarska Slobodarska partija (FPO) koju vodi Herbert Kikl, a u Slovačkoj proruski Smer-SD predvođen bivšim premijerom Robertom Ficom vodi u anketama ispred septembarski izbori.
Ako pobedi, Slovačka će prekinuti vojnu pomoć Ukrajini, obećao je Fico.
Kikl, pak, najavljuje da će iskoristiti pravo veta Austrije u EU da ukine „besmislene” sankcije Rusiji.
Popularnost Slobodarske partije objašnjava se porastom inflacije i naglim porastom zahteva za azil, koji su se za godinu dana utrostručili.
Ovo podstiče nezadovoljstvo sadašnjom vladajućom koalicijom Austrijske narodne partije (OVP) i Zelenih.
Glavnu opozicionu stranku, Socijaldemokrate, muče unutrašnje borbe, pa Kiklova stranka ima najveće šanse da preuzme vlast, ocenjuje Politiko.
Evropski zvaničnici upozoravaju da bi pobede proruskih snaga u Slovačkoj i Austriji dale ruskom predsedniku Vladimiru Putinu moćno oruđe protiv Ukrajine i potkopali napore EU.
To bi bila katastrofa, rekao je zvaničnik Komisije Politiku.
EU se već bori sa Mađarskom, gde je premijer Viktor Orban preuzeo kontrolu nad svim glavnim polugama vlasti, uključujući i medije, stvarajući poluautoritarnu državu usred EU.
U Austriji su izbori tek na jesen sledeće godine, ali stalne tenzije unutar vladajuće koalicije povećavaju šanse za vanredne izbore.
Austrijska narodna partija (OVP) kancelara Karla Nehamera trenutno zaostaje osam procentnih poena za FPO.
Ali pitanje je da li će se ta popularnost odraziti na izborne rezultate.
Sam Kikl nije mnogo popularan, a podrška FPO-u se i ranije pokazala nestabilnom, pa poslednji skok popularnosti mnogi tumače kao frustraciju Austrijanaca zbog nefunkcionisanja aktuelne vlasti.
U Briselu se mnogima diže kosa na glavi od pomisli da bi Kikl mogao da dođe na vlast.
Već je bio ministar unutrašnjih poslova u kratkotrajnoj vladi FPO-a sa OVP-om pod bivšim kancelarom Sebastijanom Kurcom početkom 2017.
Jedan od Kiklovih poteza bio je da preimenuje centre za registraciju tražilaca azila u „centre za odlazak”.
Predsednica Evropskog parlamenta Roberta Metsola rekla je austrijskim novinama da ima „ozbiljne sumnje“ u Kiklovu podobnost za bilo koju ministarsku funkciju.
Kikl je nedavno bio u Budimpešti gde se sastao sa Orbanom.
Nije krio da mu je cilj bio da Austriju pretvori u drugu Mađarsku, piše Politiko, a Mađarsku je pohvalio kao „uporište nacionalnog samoopredeljenja i otpora globalističkoj intervenciji iz Brisela”.
FPO ima duge veze sa Rusijom.
Kiklov prethodnik Hajnc-Kristijan Štrahe potpisao je sporazum o partnerstvu sa Putinovom strankom 2016. Kikl danas ponavlja da je ugovor istekao, ali on i drugi članovi FPO-a ne kriju naklonost Rusiji.
Od početka rata u Ukrajini, političari FPO-a su u austrijskom parlamentu predložili na desetine proruskih rezolucija i objavili brojna saopštenja za javnost u kojima pozivaju na ukidanje sankcija Rusiji.
Ipak, najviše glasova dobijaju za svoje antiimigrantske stavove i „borbu za očuvanje nacionalnog identiteta”.
Tako se zalažu za subvencije za spas starih gostionica u malim mestima, ali samo ako služe tradicionalne i regionalne specijalitete.
Ili žele da učine obaveznim da deca govore nemački na školskim igralištima.
Austrijski mediji često ismevaju ovakve ideje, ali ima glasača kojima se to dopada.
U januaru, FPO je osvojio drugo mesto na pokrajinskim izborima u Donjoj Austriji, najvećoj pokrajini u zemlji, srušivši dugogodišnju apsolutnu većinu OVP-a.
Tako je OVP morao da formira koaliciju sa njima.
Sličan scenario odigrao se nekoliko nedelja kasnije u pokrajini Salcburg, gde je FPO ušao u pokrajinsku vladu.
Ali na nacionalnom nivou, Kikl insistira da mu je cilj da bude kancelar.
FPO je dva puta ušao u vladu u proteklih 25 godina kao mlađi koalicioni partner OVP-a, što se oba puta završilo kao težak udarac za stranku zbog skandala i unutrašnjih podela, prenosi N1.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.