Uzavrele strasti u Brazilu 1

U Brazilu se danas održavaju predsednički izbori. Stručnjaci kažu da je ta zemlja postala neuračunljiva. I izbori su dugo bili „nepredvidljivi“.

Petoro kandidata se nadmetalo za učešće u poslednjem krugu izbora 28. oktobra. No u ciljnoj ravnnini su ostali samo desničar Žair Mesijas Bolsonaro i levičar strane PT – Fernando Hadad. „Sada je stvar preglednija, mada još ništa nije odlučeno“, kaže politikolog Seržo Prasa za DW.

Mesecima je u anketama vodio bivši predsednik (2003-2010) Lula da Silva. No, on nije smeo da se kandiduje jer je uhapšen, optužen za korupciju i pranje novca. On tvrdi da je žrtva pravne zavere.

Sada u anketama vodi Bolsonaro koji nije učestvovao u „vrućoj“ fazi predizborne kampanje jer je na njega izvršen atentat – napad nožem, tako da je nedeljama ležao na intenzivnoj nezi. Tvrdi da ga je izabrao bog i da ne prihvata poraz. I sugeriše da bi vojska možda mogla – u slučaju potrebe – da posle puča iz 1964. još jednom stupi na vlast. Nemački novinar Aleksander Buš koji od 1993. izveštava iz Brazila, kaže da još nije doživeo da neki kandidat ide tako daleko: „Pre toga je uvek postojao demokratski konsenzus.“

Rezultat duge krize

Turbulentna predizborna kampanja je bila kruna haosa koji u zemlji traje od poslednjih izbora 2014. Sredinom 90-ih godina Brazil je krenuo putem privrednog buma, ali je 2014. raskrinkana velika mreža korupcije u kojoj su bile velike privatne firme, državna preduzeća i političari gotovo svih partija. Oni koji su sve to uspeli da politički prežive, ostali su „nepredvidljivi“.

Sredinom sepembra, kandidaturu Lule da Silve – i njegove glasove – nasledio je njegov zamenik Fernando Hadad Lulas. S druge strane, Bolsonaro stiče poene verbalnim napadima na Lulu kojeg optužuje da je odgovoran za ekonomsku krizu i korupciju. On smatra da PT hoće da pretvori Brazil u drugu Kubu. A PT odgovara da Bolsonaro želi da uvede vojnu diktaturu. Oba tabora mobilišu svoje birače stvaranjem slike neprijatelja. Brazil je polarizovan do srži.

Raspoloženje je agresivno

Masovni feministički protesti od prošlog vikenda su bili poruka za Bolsonara da pobeda jednog homofobnog i rasističkog ženomrsca na izborima nije poželjna. A Bolsonarove pristalice okrivljuju levičare čak za nemački nacionalsocijalitam. Tvrde da je Hitlerov „socijalni radnički pokret“ u stvarnosti bio levoradikalan.

Politolog Prasa smatra da je za napetu atmosferu u zemlji kriv pre svega Bolsonaro: „Ljudi su postali agresivni i neprijateljski gledaju jedni na druge. Polarizacija je u brazilskoj politici uvek postojala, ali nova je agresivnost – nju je uneo Bolsonaro“.

Budžetski deficit veći od argentinskog

Bruto društveni proizvod u Brazilu se između 2014. i 2017. smanjio za osam procenata. Milioni radnih mesta su izgubljeni. I pored toga, u predizbornoj kampanji se privreda ni ne pominje, kaže novinar Aleksander Buš, koji Brazil analizira i kao kolumnista DW. Pri tome je „budžetski deficit i državni dug Brazila veći od argentinskog. Rizik je u tome da i Hadad i Bolsonaro umanjuju značaj problema. Zemlja se stalno približava ponoru, ne žurno, ali postojano“.

Tako se diskusije ograničavaju na teme kao što su donacije stranci PT ili desničarska sabotaža rada parlamenta. Krizu u svoje vreme nije preživela ni predsednica Dilma Rusef koju su 2016. svrgli njeni koalicioni partneri. Taj „puč“ je još uvek važan u disursu PT, ali nema mnogo uticaja na sadašnje izbore, kako kaže Prasa: „Lulino hapšenje ima uticaja, jer ono je bilo kontroverznije“.

Rezulat ideoloških rovovskih bitaka je isti na svim stranama: „Svi su puni mržnje“.

Spaljena istorija

Simboličan za stanje u zemlji je bio požar u Nacionalnom muzeju u Riju, starom 200 godina, u kojem je pre nekoliko nedelja bukvalno izgoreo deo brazilske prošlosti.

No, Marko Aurelio Nogeira kaže za DW da nije uputno padati u preveliku melahnoliju. „Požar u muzeju ima simboličnu snagu, ali sada ne treba preterivati sa interpretacijama. Brazil nije u plamenu, neće se istopiti. Ali, nalazimo se usred kolektivnog slepila i ogorčenja, tako da trenutno nema mesta za ozbiljnost i umerenost.“

Nogeira kaže da će situacija da se smiri tek posle izbora: „Kada se prašina slegne, u sledećem mandatu će umereni da se vrate na političku scenu. Bar da bi gasili požare i ustanovili ko je sve preživeo.“



 

Tekst preuzet sa Dojče vele

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari