Uzgajaju kanabis da prehrane unučad

Na krajnjem jugu Esvatinija (nekadašnji Svazilend) ilegalno uzgajanje takozvanog „svazijskog zlata“ je rizik na koji su mnoge bake spremne.

U „rajskim vrtovima“, kako su lokalno poznati, generacija baka i deka uzgaja kanabis, a mnogi od njih su jedini koji se brinu o nekoj od mnogobrojne dece siročadi.

Parcele marihuane ušuškane su u šumama i planinama, piše Gardijan. Samo u jednom malom selu novinar britanskog lista je izbrojao 17 polja kanabisa.

Noncedo Manguia je hraniteljka svoje porodice koja broji petoro unučadi i dvoje dece iz njene šire porodice o kojima brine nakon smrti njihovih roditelja. Manguia (59) nije imala izbora sem da zarađuje novac ilegalnim uzgojem marihuane ili „dagge“ koju prodaje dilerima u Južnoj Africi.

„Siromaštvo me je dovelo do ovoga. Nema drugog posla. Ova deca moraju da idu u školu, ali im nema pomoći od vlade“, kaže ona.

Dodaje da je imala troje dece, ali su svi preminuli pa je silom prilika ostala sama da brine o petoro unučadi. „Sva moja deca su bila HIV pozitivna i umrla su. Takođe se brinem za još dvoje dece, rođake pokojnog muža, čiji su roditelji takođe preminuli“. Manguia je jedna od mnogih žena u državi čija egzistencija zavisi od uzgoja marihuane.

Gram kanabisa prodaju za sedam do 10 južnoafričkih randa (oko 70 dinara) u Južnoj Africi i Mozambiku, gde se potom  preprodaje po 10 puta većoj ceni.

Sa 1,1 milion stanovnika, Esvatini, poslednja apsolutna monarhija u Africi, kojom poslednje tri decenije vlada kralj Msvati III, ima stopu nezaposlenosti od skoro 24 odsto, stopu siromaštva od 52 odsto i rast BDP -a od -3,3odsto.

Zbog najveće stope obolevanja od HIV -a u svetu, 150.000 dece ostali su siročad sa starijom braćom i sestrama ili ostarelim bakama i dekama koje se bore da ih prehrane.

Prema podacima Međunarodne organizacije rada, 23,7 odsto žena u Esvatiniju je nezaposleno, a najmanje polovina njih prinuđena je na seksualni rad ili druge nedozvoljene poslove, poput uzgoja marihuane ili prodaje krijumčarenog alkohola.

„Da, obrađujemo svazijsko zlato. U ovom poslu sa marihuanom sam 11 godina. Moja bašta nas spasava da ne umremo od gladi. Deca imaju šta da obuku, nešto da pojedu svaki dan“, kaže Manguja.

Ove žene se suočavaju sa mnogim izazovima, imajući u vidu da vlasti koriste mreže špijuna u lokalnim zajednicama, dok neki policajci traže mito.

„Ovaj posao privlači pažnju policije. Policija ponekad spaljuje naše useve ili ako nas uhvate nakon žetve, oduzima nam proizvod“. Dodaje da je njihovo tržište u Južnoj Africi, ali čak i „ako uspete da pređete granicu klijenti vam mogu reći da je vaša trava ispod standarda, terajući vas da prodajete po nižoj ceni ili da tražite druge klijente“. Sve to, navodi, „predstavlja rizik da budemo izloženi kriminalnim grupama, što rezultira pljačkom ili silovanjem. Teško je biti žena u zemlji u kojoj politike ne daju prioritet dobrobiti žena i dece“.

U selu Mashobeni, Lesi Mbeniu živi sa sestrom svoje pokojne majke. Bašta njene tetke „plaća“ njeno obrazovanje.

„Ako naša marihuana nije dobra, gladujemo. Moja tetka je glava porodice, tu su i njeno dvoje dece i moj mlađi brat. I školovane nemamo posao. Vlasti žele da patimo“, kaže Mbeniu.

U maju je mnogo ljudi stradalo u protestima koji su potresli Esvatini. Demonstranti su zahtevali demokratske reforme, optužujući kralja Msvatija III za represiju.

Organizacije za zaštitu ljudskih prava optužile su kraljevsku porodicu, uključujući 15 kraljevih žena, da uživaju u raskošnom načinu života, dok većina ljudi živi u siromaštvu.

Sibusiso Sjaja, portparol glavne opozicione stranke u zemlji – Narodnog ujedinjenog demokratskog pokreta, kaže da kralj ne daje prioritet potrebama ljudi.

„Zajednice pribegavaju ilegalnim načinima preživljavanja jer je vlada kralja Msvatija III odigrala značajnu ulogu u institucionalizaciji siromaštva“, kaže on.

„Vlada je zaustavila ekonomski razvoj zemlje i nije uspela da izgradi široko zasnovanu konkurentnu ekonomiju, oslanjajući se samo na direktna strana ulaganja u razvoj“, kaže Sjaja. Dodaje da vlada nije podržala napore organizacija koje su se obavezale u borbi protiv HIV/AIDS -a u ovoj zemlji.

Predstavnica Svazijske seoske ženske skupštine, organizacije koja nastoji osnažiti žene sa sela, kaže da je potrebno učiniti više na stvaranju pristojnih radnih mesta.

Žene su najviše pogođene, posebno u ruralnim područjima. Uzgoj svazijskog zlata nije njihov izbor već nužda pošto nemaju drugih načina za ostvarivanje prihoda.

„Koliko god nevladine organizacije pokušavale da pomognu, postoje mnoge prepreke koje treba rešiti na nivou upravljanja. Mlade žene završavaju u seksualnom radu vođene siromaštvom, a pitanje HIV/AIDS -a je sve gore “, kaže ona.

Portparol Ministarstva poljoprivrede, koji je govorio pod uslovom anonimnosti, tvrdi da je geografski položaj Esvatinija doprineo ekonomskim izazovima.

„Esvatini je planinska zemlja koja nema izlaz na more i nema dovoljno zemlje koju bi naši ljudi mogli koristiti za prehranu svojih porodica ili u komercijalne svrhe. Što se tiče uzgoja marihuane, koliko sam shvatio, policija se obračunava sa kriminalnim elementima koji su hteli da kontaminiraju naše zajednice. Sve je pod kontrolom“, tvrdi on.

Opoziciona stranka odbacuje ovo objašnjenje: „Nije tačno da Esvatini nema dovoljno zemlje za poljoprivredu. Država ima dosta zemljišta za koje se kaže da pripada kralju. Zemlja mora da ispravi nepravde sistema koji je nastojao da obogati nekolicinu na račun većine, posebno žena i mladih“.

Trenutno postoji samo jedan legalni uzgajivač kanabisa u Esvatiniju-  Profile Solutions Inc sa sedištem u SAD ima dozvolu za uzgoj i preradu medicinskog kanabisa i konoplje najmanje 10 godina. Ali, uprkos rizicima, svazijske zlatne bake ne žele da se priključe legalnom tržištuiz prostog razloga jer bi cene mogle pasti a time i njihova zarada.