Uznemirujući razvoj za „strateški Zapad“

Među takve, može da se ubroji nestandardno istupanje grčkog predsednika Prokopisa Pavlopulosa na samom početku konferencije. Predsednik Grčke svoje izlaganje posvetio je tehnologiji i tehnološkom napretku, uz obilno elaboriranje etape pred kojom se čovečanstvo nalazi. Ono što se popularno naziva „četvrta industrijska revolucija“, predsednik Palvopulos nazvao je „drugom tehnološkom revolucijom“ čije je glavno obeležje simbioza digitalnih tehnologija i veštačke inteligencije. To je područje novih, neslućenih, ali i opasnih mogućnosti.

Tri panela, posvećena Rusiji, Kini i razvoju u istočnom Mediteranu imala su standardni sadržaj. Kina i Rusija dominantno su opisani i osuđeni kao „remetilački“, a delimično i „agresivni faktori“ svetskog poretka. Glavni diplomatski dopisnik NJujork tajmsa, Stiven Erlanger, ocenio je da poređenje Ukrajine s Kosovom za Rusiju nije pogrešno, jer je Rusija nastala u Ukrajini, kao što je Kosovo nastalo u Srbiji. Erlanger je rekao da se može razumeti rast ruskog „odbrambenog nacionalizma“, ali da je i dalje „misterija šta je današnja Rusija i šta ona želi“.

Istupi nekih grčkih učesnika, iako posvećeni različitim temama, imali su zanimljive podudarnosti. Zajednički imenitelj je isticanje primarne važnosti Kurdistana i kurdskog pitanja za Bliski istok, istočni Mediteran, ali i rusko – turske odnose. Ukazano je da je Rusija investirala četiri milijarde dolara u Kurdistan i njegov naftni sektor. Severni deo Kurdistana je blizu Zapada, a „otuda počinje rusko-turski energetski flert“.

U tom okviru nalazi se i „flert sa Egiptom“, gde Rusija igra veliku ulogu u restrukturiranju energetskog sektora i izgradnji nuklearne elektrane.

Vasilis Karakas je ukazao da je potrebno da se pažljivo motri šta se događa u Kurdistanu. Iran pokušava da prodre u Palestinu, Turska to posmatra. Pitanje je da li će Turska biti na Zapadu sledećih godina. Kada nije imao koristi od zapada, Ataturk se okrenuo boljševicima uz čiju pomoć je stigao do istočnog Mediterana. Zato je ispravno reći da je NATO stvoren 1922, rekao je Karakas i upozorio da Grčka treba da napusti trijumfalizam koji otpisuje Tursku, zbog prijateljstva s drugim zemljama.

Direktor grčkog Instituta za međunarodnu politiku Haris Papasotiru, ukazao je da je u sirijskom sukobu Turska promenila stranu kada su Kurdi počeli da dobijaju autonomiju. Rusija je promenila tok rata i bez nje nije mogućno okončanje sukoba u Siriji, rekao je Papasotiru.

Sve to, kako je rekao direktor Atlantskog saveta Dankan Vilson, predstavlja „uznemiravajući razvoj“ koji otvara pitanje budućnosti koncepta „strateškog Zapada“. Na odnose u regionu od posebne važnosti su neke činjenice. Tako su se ruski predsednik Vladimir Putin i izraelski premijer Benjamin Netanjahu sreli 11 puta u poslednje tri godine, dok se američki predsednik Tramp sa Netanjahuom sreo tri puta. Putin i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan razgovarali su 20 puta, a Erdogan i Tramp svega četiri puta. Održani su rusko-turski pomorski manevri kao i tursko-kineska pomorka vežba prvi put u istoriji. Postoji veoma realna perspektiva za trajni haos, rekao je Vilson.

Za direktora fondacije Evroazija Roberta Kaplana, poznatog kao autora knjige Balkanski duhovi iz devedesetih, koja je, kako je sam tadašnji američki predsednik Bil Klinton priznao, presudno uticala na formiranje njegovih stavova prema Balkanu, sudbina Evrope „zavisi od toga šta se dogodi u geografiji“. Evropa su i bivše evropske granice, posebno na severu Afrike, tako da Mediteran ponovo postaje centralno evropsko pitanje. Ukoliko „Adenauerov model“ ne bude u stanju da napreduje, Nemačka će postati sebičnija i više nacionalistička.

Od suštinske važnosti za globalni sistem, međutim, jeste unutrašnji razvoj u Kini, ukazao je Kaplan.

Kineski profesor Ši Đinkin, ukazao je da je Evropa posebno važna za kinesku povezanost sa svetom, a da jugoistočna Evropa dobija sve veći značaj, a u njoj posebno Srbija, u kojoj je profesor Đinkin boravio dva puta i istakao je kao primer uspešne saradnje.