Foto: EPA-EFE/JOHN THYSPredsednik SAD nije sam osmislio svoju politiku o imigraciji. Umesto toga je veći njen deo pozajmio od svog drugara autokrate Viktora Orbana, mađarskog premijera, koji je rasplamsao antimigrantski sentiment u dovoljno velikim udelu birača da zadobije političku moć koja mu je bila potrebna da uništi mađarsku demokratiju.
S obzirom na Trampovo imitiranje Orbana, američki liberali koji kukaju zbog okrutnosti i gluposti Trampove imigracione politike i konzervativci koji zagovaraju „bezbednost granica“ ne pogađaju suštinu. Tramp ne koristi takve mere da bi pokušao da učini Ameriku velikom; kao i njegov uzor, Tramp pokušava da izmisli krizu u vezi sa imigracijom da bi mu to pomoglo da uspostavi autokratiju. A iako su Trampovi napori u vezi s tim daleko manje napredni od Orbanovog devetogodišnjeg projekta u Mađarskoj, napredovao je više nego što to shvata većina Amerikanaca.
Orban, kao i Tramp, napravio je od demonizacije imigranata određujuću karakteristiku svoje administracije. Obojica lidera slede politiku vraćanja imigranata s juga (uglavnom tražilaca azila iz Centralne Amerike koji pokušavaju da uđu u SAD i Sirijaca koji dolaze u Mađarsku). Obojica opravdavaju svoju politiku delimično tvrdnjom s malo ili nikakvim dokazima da su imigranti koji beže od ekstremnog nasilja i siromaštva umešani u terorizam.
Mađarska nije doživela teroristički incident. Međutim, Orban je uspeo da obezbedi da se iscrpljen i frustriran tražilac azila iz Sirije osudi (kasnije je oslobođen) za bacanje kamenja kada su vlasti gradile ogradu od bodljikave žice na južnoj granici Mađarske da bi zaustavili migrante koji su prešli težak put preko Balkana.
Slično tome, Tramp teži da odvrati pažnju od niske stope kriminala u američkim imigrantskim zajednicama tako što će baciti svetlo na nasilne incidente u okvirima mnogo veće populacije naturalizovanih imigranata. Posebno je važno to što je Tramp više puta naveo tri brutalna ubistva u Kaliforniji da bi učvrstio podršku za svoju strogu imigracionu politiku.
Mađarska vlada je 2015. gradila svoju ogradu na granici sa Srbijom. Tramp od tada kopira Orbana tako što zagovara izgradnju zida na mnogo dužoj južnoj granici SAD. I baš kao što je Orban iskoristio poluge vanredne situacije da rasporedi mađarsku vojsku duž svoje granice i izgradi ogradu, Tramp pokušava da iskoristi slične poluge da naredi američkoj vojsci da učvrsti južnu granicu.
Prkoseći međunarodnom pravu, Mađarska je ograničila zahteve za azil da bi sprečila čak i imigrante koji beže od ekstremnog nasilja da uđu u zemlju. Mađarske vlasti tražioce azila takođe stavljaju u kampove za pritvor gde čekaju procesuiranje svojih zahteva za azil i pokušavaju da ograniče broj zahteva za azila tako što se uzdaju da će treća zemlja – Srbija prihvatiti izbeglice.
Tramp koristi iste taktike – ograničavanje zahteva za azil, stavljanje tražilaca azila u pritvor i korišćenje teorijske mogućnosti azila u trećoj zemlji (u ovom slučaju Meksiko ili Gvatemala) – kao izgovor da zabrani ulaske. Njegov poriv da deportuje imigrante bez dokumenata takođe sledi Orbanove strategije mada s mnogo manje efekta jer američka imigrantska populacija je mnogo veća.
Oba lidera demonizuju autsajdere da bi podupreli svoju popularnost i klevetali svoje političke protivnike kao autsajdere da bi opravdali uništavanje demokratije. Trampov nedavni apel upućen kongresmenkama iz demokratskih redova koje nisu belkinje da „se vrate“ u zemlje odakle su navodno došle – iako su tri rođene u SAD, a četvrta je naturalizovana državljanka koja je u Ameriku došla kao dete-izbeglica – naročito je negativan primer.
Ipak, antiimigrantska politika nije jedini simptom tendencije ka autokratiji u Mađarskoj i Americi. Dok je Orbanova vlada upotrebila lažne optužbe za korupciju da bi marginalizovala političke protivnike, Tramp je apelovao na američko ministarstvo pravde da istraži njegove neprijatelje. Državni tužilac Vilijam Bar je otvorio istragu o službenicima američke vlade koji su radili na dvadesetdvomesečnom istraživanju slučaja mešanja Rusije u predsedničke izbore u SAD 2016. iako nema dokaza da su ovi zvaničnici delovali nepropisno.
Još gore, Orban je uništio nezavisnost mađarske civilne službe i prilično politizovao pravnu administraciju. Tramp dosta toga isto radi s rezultatom da SAD sada gube oko 94 odsto svojih regulatornih sudskih parnica. Istovremeno, Tramp je izvršio čistku oko 17.000 državnih zvaničnika tako što je otpustio zaposlene u američkom Stejt departmentu, zatvorio vladu, zamrzao plate i stvorio atmosferu koja je neprijateljska prema poštenoj, otvorenoj debati o tome kako formulisati i primeniti politiku. Time što je politizovao američke administrativne agencije, počeo da zarobljava Ministarstvo pravde i posvetio se ideološkim sudskim imenovanjima, Tramp je sada daleko dogurao u ostvarenju svog cilja da uništi vladavinu prava u Americi.
Dok je Orban vršio ekonomski pritisak da bi iznudio zatvaranje mađarskih opozicionih medija, Tramp je medije opisao kao „neprijatelje naroda“ i zapretio klevetničkim delovanjima protiv kritičkih glasila. Konačno, Orban i njegove pristalice se održavaju na vlasti delimično tako što se oslanjaju na krojenje izbornih jedinica (gerrymandering) i represiju birača (što uglavnom pogađa Mađare koji žive u Zapadnoj Evropi). Trampova Republikanska partija obično koristi slične taktike.
Orban je parija u evropskim krugovima zato što je urušio mađarsku demokratiju, a ipak, Tramp ga je nedavno pozdravio u Beloj kući i opisao ga kao „poštovanog širom Evrope“. Tramp i njegovi savetnici su očito naučili dosta od Orbana o rasističkoj imigracionoj politici i kako uništiti demokratiju. Oni Ameriku ne čine velikom ili čak dobrom; oni je čine mađarskom.
Tekst je zasnovan na istraživanju za knjigu koja treba uskoro da izađe „The Specter of Dictatorship and Judicial Enabling of Presidential Power“ (Stanford University Press, 2020).
Autor je profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Sirakuzi
Copyright: Project Syndicate, 2019
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
