Uzroci populističkog revolta

Uspeh kampanje za Bregzit u Britaniji, neočekivano osvajanje predsedničke nominacije Republikanske stranke Donalda Trampa u SAD, uspeh populističkih partija u Nemačkoj i u drugim zemljama na mnoge ostavlja utisak nagoveštaja kraja jedne ere. Kako je kolumnista Fajnenšel tajmsa Filip Stivens rekao, „sadašnji globalni poredak – sistem zasnovan na liberalnim pravilima koji je uspostavljen 1945. i koji se proširio nakon okončanja Hladnog rata – pod pritiskom je bez presedana. Globalizacija je u povlačenju“.

A u stvari je možda preuranjeno izvlačiti takve opšte zaključke.

Neki ekonomisti aktuelni uspon populizma pripisuju „hiperglobalizaciji“ 1990-ih, pri čemu je liberalizacija međunarodnih finansijskih tokova i stvaranje Svetske trgovinske organizacije dobila najviše pažnje, naročito pristupanje Kine STO 2001. Prema jednoj studiji, zbog izvoza Kine od 1999. do 2011. je eliminisano gotovo milion radnih mesta u proizvodnji u SAD; uključujući i to da su snabdevači i s njima povezane industrije zabeležili gubitke od 2,4 miliona.

Kako tvrdi dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Angus Diton, „blesavo je to što pojedini protivnici globalizacije zaboravljaju da je milijardu ljudi izašlo iz siromaštva uglavnom zbog globalizacije“. Ali uprkos tome on dodaje da ekonomisti imaju moralnu odgovornost da prestanu da ignorišu one koji su zaostali. Spor rast i sve veća nejednakost dolivaju ulje na političku vatru.

Ali treba da budemo oprezni kada pripisujemo populizam samo ekonomskim neprilikama. Poljski birači su izabrali populističku vladu uprkos tome što profitiraju od jedne od najvećih stopa ekonomskog rasta u Evropi, dok je Kanada izgleda bila imuna 2016. na raspoloženje protiv establišmenta koje je obuzelo njenog velikog suseda.

U jednoj pažljivoj studiji o porastu podrške za populističke partije u Evropi politikolozi Ronald Inglhart sa Univerziteta Mičigen i Pipa Noris s Harvarda su došli do zaključka da ekonomska nesigurnost uprkos promenama radne snage u postindustrijskim društvima pruža manje objašnjenja nego negativna kulturna reakcija. Drugim rečima, podrška populizmu predstavlja reakciju nekadašnjih dominantnih grupacija stanovništva na promene vrednosti koje ugrožavaju njihov status. „Ispostavlja se da je tiha revolucija 1970-ih iznedrila današnju besnu i prezrivu kontrarevolucionarnu reakciju“, zaključuju Inglhart i Noris.

Ankete javnog mnjenja u SAD pokazuju da Trampove pristalice gravitiraju ka starijim manje obrazovanim belim muškarcima. Mladi ljudi, žene i manjine su manje zastupljeni u njegovoj koaliciji. Više od 40 odsto izbornog tela podržava Trampa, ali s obzirom na nisku stopu nezaposlenosti na nacionalnom nivou, samo mali deo tog postotka se može prvenstveno objasniti njegovom podrškom u ekonomski ugroženim područjima.

Nasuprot tome, takođe u Americi, za ponovno bujanje populizma nešto je zaslužnije od puke ekonomije. Anketa YouGov, koji je naručio Ekonomist, otkrila je snažnu rasnu mržnju među pristalicama Trampa, kome je iskorišćavanje pitanja „birther“ (dovođenje u pitanje validnosti izvoda iz knjige rođenih Baraka Obame, američkog prvog crnog predsednika) pomoglo da krene putem ka svojoj aktuelnoj kampanji. A protivljenje imigraciji, uključujući ideju da se izgradi zid i natera Meksiko da plati troškove izgradnje, predstavljalo je na početku glavno načelo njegove nativističke platforme.

A ipak, nedavno istraživanje agencije Pju pokazuje sve veći proimigrantski sentiment u SAD, budući da 51 odsto odraslih kaže da pridošlice jačaju zemlju, dok 41 odsto veruje da su teret, što je za 50 odsto manje nego sredinom 2010, kada su posledice Velike recesije još uvek bile veoma osetne. Nasuprot tome, iznenadan ogroman priliv političkih i ekonomskih izbeglica s Bliskog istoka i iz Afrike u Evropi ima snažniji politički efekat, pri čemu mnogi stručnjaci spekulišu da se Bregzit više ticao migracije u Britaniju nego birokratije u Briselu.

Netrpeljivost prema eliti može biti uzrokovana i ekonomskom i političkom ozlojeđenošću. NJujork tajms je definisao glavni indikator okruga naklonjenih Trampu – pretežno belačko stanovništvo radničke klase čija su sredstva za život bila ugrožena tokom decenija u kojima je američka ekonomija odbacila proizvodne kapacitete. Ali čak i da nije bilo ekonomske globalizacije, kulturne i demografske promene bi stvorile izvesni stepen populizma.

Ali je preterano reći da izbori 2016. ukazuju na izolacionistički trend koji će okončati eru globalizacije. Umesto toga, politička elita koja podržava globalizaciju i otvorenu ekonomiju moraće da se bavi ekonomskim nejednakostima i obezbeđivanjem pomoći za adaptaciju za one koje je poremetila promena. Politika koja stimuliše rast, kao što su investicije u infrastrukturu, će takođe biti važna.

Evropa će se možda razlikovati zbog pojačanog otpora imigraciji, ali bi bilo pogrešno izvoditi previše tumačenja u vezi s dugoročnim trendovima u američkom javnom mnjenju iz žučne retorike ovogodišnje izborne kampanje. Iako izgledi za detaljne trgovinske sporazume slabe, informaciona revolucija je osnažila globalne lance snabdevanja i za razliku od 1930-ih (ili čak 1980-ih) nije došlo do povratka na protekcionizam.

Zapravo, američka ekonomija je povećala svoju zavisnost od međunarodne trgovine. Prema podacima Svetske banke, od 1995. do 2015. trgovina robom kao postotak ukupnog BDP-a porasla je za 4,8 procentnih poena. Štaviše, u eri interneta doprinos transnacionalne digitalne ekonomije BDP-u brzo raste.

Godine 2014. SAD su izvezle 400 milijardi dolara u okviru usluga omogućenim informacionim i komunikacionim tehnologijama, što je gotovo polovina celokupnih usluga SAD. A anketa koju je prošlog meseca objavio Savet za spoljne odnose u Čikagu otkrila je da se 65 odsto Amerikanaca slaže da je globalizacija uglavnom dobra za SAD, dok 59 odsto kaže da je međunarodna trgovina dobra za zemlju uz čak veću podršku među mladima.

Dakle, iako 2016. može da bude godina populizma u politici, iz toga ne sledi da je „izolacionizam“ tačan opis aktuelnih američkih stavova prema svetu. Zapravo, kada je reč o suštinskim aspektima, naime, o pitanjima imigracije i trgovine, ispostavlja se da je Trampova retorika u raskoraku sa sentimentom većine birača.

Autor je profesor na Harvardu

Copyright: Project Syndicate, 2016.

www.project-syndicate.org