Vagnerovo kockanje sa Poljskom moglo bi da uvuče Zapad u rat sa Rusijom: Britanski Telegraf tvrdi da navodi Lukašenka nisu pretnje u prazno

Dodaju da su plaćenici Jevgenija Prigožina poznati širom sveta – u Africi su poslali male jedinice da pljačkaju teritorije i efikasno zauzmu njihove vlade; zamalo su nedavno umarširali u Moskvu da izvedu puč.

Da li je toliko nezamislivo da bi Vagner mogao da pređe granicu sa Poljskom?

Naravno, cilj takve akcije ne bi bio osvajanje Poljske jer nisu toliko brojni. Ali, bi mogu izazvati haos i produžiti aktuelne sukobe, kao što to čine drugde u svetu.

Od pobune Vagnera protiv Vladimira Putina vrlo malo se se zna o Jevgeniju Prigožinu. Činjenica je da on ne kopa so na Uralu ili se ne odmara dva metra ispod moskovskog tla naglašava slabu poziciju u kojoj se predsednik Rusije sada nalazi. Istovremeno, ovo otvara vrata Prigožinu koji pokušava da se vrati u rusku politiku.

Putin i njegovi generali znali bi, piše britanski list, da bi svaki napad na Poljsku doneo brz i brutalan kraj njegovog režima. NATO bi mogao biti uvučen u rat na strani Kijeva i, sa ogromnom snagom i superiornom tehnologijom, brzo bi pregazio rusku vojsku.

Putin takođe zna da Vagner grupa i dalje ima vojnu moć, sa dovoljno motivacije da preduzme ekstremne mere. Plaćenici će biti duboko nezadovoljni posmatrajući ukrajinske snage kako brzo napreduju u Bahmutu, gradu kupljenom Vagnerovom krvlju – ta bitka je trajala 10 meseci upornih borbi.

U kombinaciji sa, kako se pretpostavlja, željom Prigožina da povrati svoj položaj, tenzije koje su dovele do marša na Moskvu mogle bi ponovo da proključaju. Ovaj put, umesto da se okrene na istok, Vagner bi mogao da se okrene na zapad.

Svaki napad na Poljsku bio bi osuđen na propast, piše Telegraf.

Vagnerove snage u Belorusiji, kako se čini, broje nekoliko hiljada pripadnika, opremljene su lakim oružjem i bez tenkova ili teške artiljerije. Oni ne bi predstavljali pretnju za jaku poljsku vojsku, koja se poslednjih godina modernizovala i proširila sa stotinama tenkova.

Takve činjenice neće naročito zabrinuti Prigožina. On bi svoje ljude poslao na klanje, kao što je to uradio u Ukrajini, radi neposredne lične koristi. Verovatno bi sa radošću posmatrao kako zvona za uzbunu zvone u sedištu NATO-a, gde bi se razmatrala deklaracija iz člana 5.

Čak je i ova perspektiva efikasno oružje: Putin će biti nestrpljiv da zaustavi sve takve planove pre nego što scenario iz noćne more postane stvarnost.

To je igra sa visokim ulozima, ali to je sve što Prigožin razume. Kako Putinov stisak na vlasti bledi, otcepljene grupe koje su se pojavile iz njegovog predsedničkog mandata samo će postati bezobzirnije.

Najjednostavniji način da se ovo izbegne jeste da se osigura ukrajinska pobeda pre nego kasnije. NATO treba da naoruža Kijev, a zatim da posmatra kako šakali u Moskvi proždiru sami sebe.