Valter dobija muzej u Sarajevu

Ideja da se napravi muzej posvećen jednom filmu neobična je i retka u jednakoj meri koliko je hrabra i izazovna. Takvi poduhvati nisu česti čak ni u zemljama sa razvijenom svešću o vrednosti vlastitog kulturnog nasleđa pa kada se pokrene u zemlji kakva je Bosna i Hercegovina onda deluje pomalo neverovatno i nestvarno.

Ali, upravo su jednu takvu ideju počeli sprovoditi u stvarnost zaposleni Filmskog centra Sarajevo koji je nosilac svih aktivnosti u formiranju, definisanju svrhe rada i pokretanju muzeja posvećenog najpoznatijem partizanskom i akcionom filmu jugoslovenske kinematografije Valeter brani Sarajevo.

Cilj formiranja muzeja je održavanje svežim pamćenje na jedan izuzetan film bosanske kinematografije, podsećanje na njegovog autora Hajrudina Šibu Krvavca i pokušaj da se filmsko kulturno nasleđe učini dostupnim najširem spektru publike pojašnjava motive pokretanja ideje direktor Filsmkog centra Jasmin Duraković.

Kao očigledne prednosti koje su uočene još u fazi razmišljanja Duraković ističe činjenicu da centar gospodari veoma atraktivnim prostorom pogodnim da se preinači za muzealnu upotrebu dodajući kako celi projekat može imati i veoma pozitivnu ekonomsku stranu. Pored toga, srećna je okolnost i da je Filmski centar Sarajevo vlasnik autorskih i materijalnih prava na mnoge „velike“ filmove bosanske kinematografije.

„Prvo da kažem da je sama ideja je potakla iz filmskog centra, jer je bilo nekoliko činjenica koje su se poklopile. Centar kao pravni nasljednik nekadašnjih filmskih kuća Bosna Film, Sutjeska film, Studio film je pravni nasljednik i vlasnik tog filma u smislu i svih autorskih i materijalnih prava i to je praktično film iz našeg kataloga. S druge strane Filmski centar Sarajevo je registriran kao federalno javno preduzeće i za muzejsku djelatnost i treća stvar koja je bila jako bitna i važna je što smo imali odgovarajući vlastiti prostor u centru Sarajeva koji je dobar za ovu vrstu tematskog muzeja. To su te tri stvari koje su u startu bile pogodne za donošenje odluke jer se pokazalo da osim kulturološke dimenzije muzej može imati i pozitivnu ekonomsku stranu“.

Šibin „Valter“ nije slučajno izabran da bude tema muzejske obrade, jer je reč o filmu koji danas ima kultni status u bosanskoj i jugoslovenskoj popularnoj kulturi. Duraković se priseća vremena kada se prvi put počelo ozbiljnije govoriti o Šibinom filmskom delu i tada kao umetnički najrelevantniji izabran je Most, ali popularnost i prepoznatljivost „Valtera“ nije se mogla zaobići.

„A razlog zašto baš ovaj film? Nama se učinilo da je to najbolja ideja u ovom trenutku iz više razloga. Ja sam nekada davno kada smo ’88, ’89 u nedjeljniku Nedelja pravili anketu o najboljem bh. filmu po izboru mladih filmskih kritičara i tada smo mi po prvi put revalorizirali Hajrudina Šivbu Krvavca u našoj kinematografiji, jer se on do tada nije ni smatrao autorom. I tada je po našem izboru najbolji njegov film bio Most međutim film Valter brani Sarajevo ima jednu specifičnu kultnu stvar koja prevazilazi snagu jednog filma, dakle veliki je film ali ima jednu dodatnu težinu“.

Priča o Sarajevu

Ta isključivo filmska dimenzija samo je jedan deo planiranih aktivnosti muzeja objašnjava dalje Duraković, ističući kako je cilj muzeja da kroz najprepoznatljivije prizore filma ispripoveda „sveobuhvatniju priču o Sarajevu“. Muzej bi trebao da predstavlja Sarajevo i njegove najvažnije istorijske trenutke, koji su, na kraju krajeva, i prikazani u filmu.

„Mi preko filmskog muzeja Valter brani Sarajevo možemo da ispričamo više priča. Prva je priča o samom filmu koji je atraktivan i koji je publika u cijelom regionu voli. Potom tu možemo kada pričamo priču o filmu pričati i u Šibi Krvavcu, tvorcu tog filma i treća stvar je da imamo i jednu historijsku potku, jer je film nastao na jednom stvarnom istorijskom liku koji je simbol grada Sarajeva i antifašizma i koji je pozitivna stvar. To su tri ključna razloga zašto smo se opredijelili baš za ovaj film“.

Duraković kaže da je Šibino delo danas izuzetno zanimljivo i da ima status kakav nije uživalo u vreme socijalističke Jugoslavije. Danas je mnogo jansije kako je Šiba Krvavac filmski genij i najbolji reditelj tzv „partizanskog filma“, što je još jedan kuriozitet koji bosanska kultura mora iskoristiti.

„Kako vrijeme odmiče veličina Hajrudina Šibe Krvavca postaje sve veća i ona je rezultat činjenice što je napravio filmove koji su i danas živi i svježi i koji ne gube na vrijednosti, jer ponekad imate filmove koji s vremenom gube na težini. Njegovi filmovi očigledno preživljavaju sve to vrijeme i opstaju . On je u tom smislu vjerovatno najveći autor unutar partizanskog žanra, najveći autor ratnog akcionog filma ne samo kojeg je bh. kinematogorafija imala nego kompletne jugoslovenske kinematografije. Prije njega je takav status u određenoj mjeri imao srpski reditelj Žika Mitrović koji je snimio nekoliko partizanskih filmova kao npr. Kapetan Leši. Ali najveći majstor tog žanra kojeg imamo jeste Šiba Krvavac“.

Spominjati i druge autore

U poslednje vreme, zaključuje na kraju razgovora Duraković, bosanska kultura počinje s više pijeteta da se priseća Šibe Krvavca i aktivnosti koje se pokreću u tom smislu za svaku su pohvalu. Ono što zabrinjava, podcrtava Duraković, jeste činjenica da su mnogi drugi istaknuti filmsaši bosanske historije potpuno zaboravljeni i malo se radi na reafirmiranju njihovog umetničkog dela.

„Zadnjih godina ima dosta spomena Šibe Krvavca. Udruženje filmskih radnika radi monografiju o Šibi Krvavcu, Kinoteka radi mnoge aktivnosti i Filmski centar Sarajevo pravi muzej tako da će on doći na svoje mjesto. Mi imamo druge autore koji to zaslužuju i mi u Filmskom centru imamo zadatak da se bavimo i drugim značajnim autorima. U svakom slučaju, to je nešto što treba ovom gradu i ovoj državi. Ime Hajrudina Šibe Krvavca je nešto što je na ponos ovoj sredini“.

Autor teksta je Al Jazeera Balkans