Van der Belen ostaje predsednik Austrije

Pobeda bivšeg predsednika austrijskh Zelenih Van der Belena (78) bila je izvesna još sinoć, ubrzo posle zatvaranja birališta, iako je preostalo da se prebroji oko 800.000 glasova birača koji su glasali poštom.

Van der Belen je u prvom krugu prema preliminarnim rezultatima osvojio 54,5 odsto glasova, a projekcije koje su uzele u obzir i glasanje na daljinu pokazuju da će on u konačnici osvojiti oko 56 odsto glasova. Potpuni rezultati očekuju se danas u toku dana.

Od oko devet miliona Austrijanaca, pravo glasa je imalo oko 6,4 miliona, a odziv je bio 65 odsto, prenele su agencije i austrijski mediji.

Drugoplasirani na izborima je kandidat kranje desne Austrijske slobodarske partije (FPOe) Valter Rozenkranc sa oko 18 odsto glasova.

Na predsedničkim izborima učestvovala su još četiri, u političkim krugovima relativno nepoznata kandidata, od kojih nijedan nije uspeo da pređe prag od deset odsto. Među njima su šef Pivske partije, jedan kolumnista, jedan bloger i jedan industrijalac, proizvođač cipela.

To je najveći broj kandidata na nekim predsedničkim izborima u istoriji Austrije. Takođe, Van der Belen je sa 78 godina i najstariji predsednik Austrije koji je odlučio da se takmiči za drugi mandat.

Van der Belen je na izborima uživao direktnu ili indirektnu podršku svih parlamentarnih partija osim slobodarske.

Konzervativna Austrijska narodna partija (OeVP, koja sa Zelenima čini vladajuću koaliciju, i opoziciona Socijaldemokratska partija Austrije (SPOe) nisu na izborima ni istakle svoje kandidate.

Van der Belen se u video poruci već zahvalio biračima i poručio da se sada „bez odlaganja treba posvetiti važnim temama koje predstoje“. On je rekao da tokom drugog mandata pre svega želi da bude pouzdan. Njemu je pobedu na izborima već putem Tvitera čestitala i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Međutim, uprkos pobedi, njegov rezultat nije impresivan pošto je u Austriji i do sada važilo da je govoto nemoguće pobediti aktuelnog predsednika koji bi odlučio da se bori za drugi mandat. Belenov prethodnik, socijaldemokrata Hajnc Fišer je prilikom reizbora 2010. već u prvom krugu ovojio gotovo 80 odsto glasova.

Istraživanje austrijske javne televizije ORF pokazalo je da je veliki broj Austrijanaca nezadovoljan sadašnjim razvojem situacije u zemlji i da su izbori u prvom redu protekli u znaku razočaranja i ljutnje prema politici.

U anketi, sprovedenoj uoči izbora među 1.226 građana sa pravom glasa od kojih je 957 reklo da će svakako glasati, 66 odsto je reklo da su nezadovoljni razvojem situacije u Austriji proteklih godina, a svega 13 odsto vidi i nekakav pozitivan razvoj. Negativni utisak dele pre svega žene, radnici i ljudi čiji su prihodi jedva dovoljni za preživljavanje.

U sličnom istraživanju 2016. godine negativno je godine koje su prethodile ocenilo 52 odsto ispitanih.

Nova anketa je pokazala i da je stav građana prema politici uglavnom negativan, i da je 42 odsto razočarano politikom, a 40 odsto besno. Zadovoljno je svega 15 odsto.

Pristalice Van der Belena rekle su da ga biraju prvenstveno zbog njegovog iskustva (74 odsto), zbog pozitivne percepcije njegovog dosadašnjeg rada (63 odsto), zbog simpatija (60) i zbog uverenja da će najbolje predstavljati Austriju u inostranstvu (60 odsto).

Ipak, dve trećine učesnika ankete je ocenilo da bi šef države morao aktivnije da se uključi u tekuću politiku, a takvu želju je još i 2016. izrazilo 56 odsto anketiranih.

Veći angažman predsednika u dnevnoj politici uglavnom priželjukuju mlađi od 30 godina, ljudi bez srednjoškolske diplome i oni sa veoma malim primanjima. Smatraju, međutim, da predsednik ne treba da se suprotstavlja volji parlamentarne većine.

Naime, iako slično susednoj Nemačkoj ima kancelarsku demokratiju, u Austriji šef države pored toga što se bira na neposrednim izborima, ima nešto veća ovlašćenja. On ima pravo i da raspusti vladu i imenuje ili razreši kancelara ili ministre, komandant je oružanih snaga i predstavlja zemlju u inostranstvu.

Van der Belen, sin Rusa holandskog porekla i Estonke, bio je profesor ekonomije na Univerzitetu u Beču i gotovo deset godina na čelu austrijskih zelenih. Zakletvu za novi šestogodišnji mandat treba da položi 26. januara 2023.