Vansudska pogubljenja, silovanja, izgladnjivanja, prisilni abortusi…: CNN o životu u zatvorima u Severnoj Koreji

Iz intervjua sa stotinama preživelih, svedoka i počinilaca zlostavljanja koji su pobegli iz zemlj uz zvaničnu dokumentaciju, satelitske snimke, analize i digitalno modeliranje kaznenih objekata, nevladina organizacija Korea Future izradila je do sada najdetaljniji prikaz života unutar tajnog kaznenog sistema Severne Koreje.

„Svrha našeg izveštaja je u osnovi da otkrije kršenja ljudskih prava koja su se dogodila u kaznenim sistemima Severne Koreje. I deset godina od kada su UN upostavile istražnu komisiju i dalje postoji sistematska i rasprostranjena kršenja ljudskih prava“, kazao je Kim Jivon, istražitelj iz Korea Future koja ima kancelarije u Londonu, Seulu i Hagu i fokusira se na pitanja ljudskih prava u Severnoj Koreji.

Pored izrade 3D modela nekih od pritvorskih mesta grupa je dokumentovala, veruje se, više od 1.000 slučajeva mučenja i okrutnog, nehumanog i ponižavajućeg postupanja, stotine slučajeva silovanja i drugih oblika seksualnog nasilja i više od 100 slučajeva uskraćivanja prava na život.

„Uporedivo sa sovjetskim Gulagom, kazneni sistem Severne Koreje nije zatvaranje i rehabilitacija osoba osuđenih od strane suda u sigurnim i humanim objektima, niti je njihova svrha da smanji recidivizam i poveća javnu bezbednost“, stoji u izveštaju.

To je, dodaje se, izolacija osoba iz društva čije je ponašanje u suprotnosti sa podržavanjem jedinstvenog autoriteta vrhovnog vođe Kim Džong Una.

U izveštaju se navodi da je identifikovano stotine aktivnih učesnika za koje se navodi da su učestvovali u nasilju i poziva na istrage i krivično gonjenje za zloupotrebe.

Korea Future je koristila svedočenja i satelitske snimke za mapiranje 206 pritvorskih objekata u svakoj severnokorejskoj provinciji navodeći da zloupotrebe lično sprovode zvaničnici visokog ranga poput general majora.

Među slučajevima koji se ističu su slučajevi tri osobe zatvorene nakon pokušaja da pređu granicu – što je kažnjiv zločin u ovoj državi.

Grupa navodi da je jedna žena bila primorana da abortira u sedmom ili osmom mesecu trudnoće; drugi je hranjen sa samo 80 grama kukuruza dnevno zbog čega je za mesec dana njegova telesna tzežina sa 60 kilograma pala na 37 kilograma pa je bio primoran, ako nađe, da jede bubnašvabe; trećina je bila prisiljena da stoji u stresnim pozama do 17 sati dnevno tokom 30 dana.

Drugi preživeli koji su razgovarali za CNN ispričali su kako su preživeli na stočnoj hrani, bili svedoci silovanja i izloženi teškom premlaćivanju.

Korea Future se nada da će druge zemlje razmotriti pokretanje domaćih sudskih postupaka protiv severnokorejskih agenatai da će zapadne zemlje primeniti ciljane sankcije protiv nekih od optuženih u izveštaju.

Uslovi  u zatvorima navedeni u izveštaju su u skladu sa nalazima nedavnih istraga Ujedinjenih nacija, uključujući izveštaj specijalne izvestiteljke Elizabet Salmon ove nedelje Savetu UN za ljudska prava, koja je rekla da su žene zatočene u političkim zatvorskim logorima „podvrgnute na mučenje i zlostavljanje, prisilni rad i rodno zasnovano nasilje, uključujući seksualno nasilje od strane državnih službenika“.

Severna Koreja često poriče optužbe o kršenju ljudskih prava – u zatvorima ili drugde – tvrdeći da su one deo kampanje koju su organizovale SAD protiv nje.

Ove nedelje, ubrzo nakon sastanka UN o stanju ljudskih prava u zemlji, Severna Koreja je objavila saopštenje u kojem se kaže da „odlučno osuđuje i odbacuje“ ono što je okarakterisala kao „kampanju pritiska na ljudska prava koju vode SAD“.

Istražitelji iz Korea Future i UN kažu da su mnogi zatvorenici postali toliko dehumanizovani zbog zlostavljanja da počinju da osećaju da to nekako zaslužuju.

Jedna bivša zatvorenica, koja kaže da je bila u pritvoru nešto više od godinu dana od 2015. nakon što se požalila vlastima na njenu stambenu situaciju, uporedila je njen tretman sa životinjom.

„U ćeliji nismo smeli da se krećemo, morali smo da sedimo sa rukama na boku, a kako nismo trebali da gledamo gore morali smo da gledamo dole. Nismo smeli da razgovaramo, tako da sve što čujete je zvuk disanja ljudi.“

Opisala je da je hranjena samo kukuruzom pomešanim sa pirinčanim mekinjama – što se češće koristi kao hrana za životinje.

„Kako može biti dovoljno? Kada doručkujete, od trenutka kada spustite kašiku, gladni ste. Sve je to trava i nema ishrane, tako da ogladnite jer čak ni ne osećate hranu u stomaku. Na kraju izgledate kao kostur kada odete, neposredno pre smrti. Puštena je posle nešto više od godinu dana unutra“.

Severna Koreja se već dugo suočava sa tvrdnjama o mučenju i zlostavljanju u svojim političkim zatvorskim logorima, poznatim kao „kvaliso“.

Značajna istraga UN-a iz 2014. otkrila je da je Pjongjang koristio ovaj tip kampa da zadrži neslaganje – i vladajuću dinastiju Kim na vlasti – i da je u njima držano do 120.000 ljudi.

Takođe je procenjeno da je u poslednjih nekoliko decenija stotine hiljada političkih zatvorenika umrlo u Kvalisu usred „neopisivih zverstava“.

Među ključnim tvrdnjama Korea Future je da se slične metode zlostavljanja koriste „sistematski“ u običnim zatvorima, poznatim kao „kiohvaso“, i drugim kaznenim institucijama kao što su centri za zadržavanje i tužilaštva.

Tvrdi se da je zlostavljanje u ovim centrima „većih razmera… nego u poznatijim političkim zatvorskim logorima“.

Izveštaj pripisuje odgovornost na lidera Severne Koreje Kim Džong Una.

„Svrha (severnokorejskog) kaznenog sistema je da izoluje osobe iz društva čije ponašanje je u suprotnosti sa očuvanjem jedinstvenog autoriteta vrhovnog vođe Kim Džong Una“, navodi se u izveštaju.

„Zatvorenici se prevaspitavaju kroz prinudni rad, ideološku pouku i kaznenu brutalnost sa ciljem da se primoraju na bespogovornu poslušnost i lojalnost Vrhovnom vođi.

Preživeli muškarac čije je svedočenje korišćeno u izveštaju Korea Future rekao je za CNN da je više puta privođen zbog bekstva, uključujući 2000. i 2017, nakon što je prešao granicu sa Kinom u potrazi za poslom.

Kaže da je video zatvorske čuvare kako siluju zatvorenice, kako ih prebijaju i teraju da hodaju okolo sa pognutim telom pod pravim uglom.

„Tokom prvog boravka u zatvoru morali smo da puzimo sa obe ruke i kolena kada smo se kretali, ali 2017. mogli smo da ustajemo i hodamo. Sve što vam je bilo potrebno je da savijete leđa napred za 90 stepeni kada se krećete“, rekao je on.

Džejms Hinan, predstavnik Kancelarije UN za ljudska prava u Seulu, rekao je da mnogi begunci jednostavno nisu imali koncept ljudskih prava; jedan od prvih koraka u pomoći im je bio da ih edukujemo kako bi mogli da prepoznaju da je ono što im se dogodilo zlostavljanje.

„Generalno nam govore sirovu, nepatvorenu verziju onoga što im se dogodilo i ponekad to vide kao lošu stvar. Ponekad mislim da je to način na koji sistem funkcioniše. Oni misle: „Prebijen sam jer sam to zaslužio“.

Nakon što je izbijanje Covid-19 podstaklo Severnu Koreju da prekine nekoliko preostalih veza sa spoljnim svetom, postalo je teže znati šta se dešava u pritvorskPjongjangim centrima, dodao je Henan.