Vanuatu od 1. decembra uvodi zabranju upotrebe jednokratnih pelena 1Foto: Pixabay /ReadyElenents

Mala ostrvska pacifička država Vanuatu objavila je da planira da zabrani upotrebu jednokratnih pelena jer bi se na taj način značajno doprinelo smanjenju zagađenja, prenosi Hina.

Takođe, Vanuatska vlada objavila je i da namerava da zabrani plastični pribor za jelo, polistirenske čaše i svu plastičnu prehrambenu ambalažu.

Istraživanja su pokazala da jednokratne pelene čine najveći pojedinačni otpad u vanuatskom glavnom gradu Port Vili.

„Samo bi eleminacija toga artikla disproporcionalno smanjila plastični otpad“, poručila je vlada nacije s 200.000 stanovnika.

Vanuatu je jedna od nekoliko tihookeanskih država teško pogođenih učincima klimatskih promena i ponosi se time što je među vodećima u svetu u nastojanju zaštite životne sredine. Prošle je godine bila jedna od prvih u svetu koja je zabranila jednokratne plastične kese. Zabrana upotrebe jednokratnih pelena trebala bi da stupi na snagu 1. decembra ove godine, prenosi Hina.

Jednokratne pelene ekološki su problem jer su obložene nerazgradivom plastikom i sadrže natrijum poliakrilat za upijanje tečnosti.

Ujedno, ljudski izmet sadrži okside koje su štetne za životnu sredinu ako ne prolaze kroz kanalizacijske cevi, čime se minimalizuje njihov učinak, a uz to proizvođači pelena doprinose emisiji ugljen dioksida.

Ali roditelji ih smatraju mnogo prikladnijim i jednostavnijim za upotrebu od staromodnih platnenih pelena koje je potrebno prati i sušiti.

Britanski ministar zaštite životne sredine Majkl Gouv morao je prošle godine da odustane od ideje zabrane jednokratnih pelena pod pritiskom aktivista koji smatraju da bi to bio korak unazad za žene, na koje bi verovatno pao teret napornog pranja.

No to nije jedini problem. Proizvodnja pelena velik je biznis. Procenjuje se da ih se godišnje u svetu potroši 500 milijarda.

Istraživanje američke kompanije za ispitivanje tržišta „Grand View“ pokazalo je da će globalno tržište dečjih pelena s vrednosti od 45 milijardi dolara u 2016. porasti na 64,5 milijarde 2022. godine zbog porasta potražnje u Kini, Indiji i Brazilu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari