Foto: Shutterstock/HamaraOdlazeći američki predsednik Džozef Bajden dozvolio je Ukrajini da američkim raketama dugog dometa gađa Rusiju. Odmah je reagovala Rusija, tako što je predsednik Vladimir Putin odobrio da se ažuriraju Osnove državne politike u oblasti nuklearnog odvraćanja, odsnosno da se u određenim slučajevima koristi nuklearno oružje.
U tom dokumentu, između ostalog, piše da je odvraćanje potencijalnog protivnika od agresije na Rusiju i njene saveznike jedan je od najviših državnih prioriteta, kao i da Rusija može da primeni nuklearno oružje u slučaju agresije prema sebi ili Belorusiji koja stvara kritičnu pretnju teritorijalnoj celovitosti.
Generalni sekretar NATO Mark Rute smatra da Putin ne sme da „ostvari svoje ciljeve“ u Ukrajini.
„Zašto je ključno da Putin ne postigne svoj cilj? Zato što ćemo u suprotnom imati osnaženu Rusiju na našoj granici, koja će dobiti na veličini i kapacitetu da interveniše“, rekao je Rute.
On je dodao da je „apsolutno uveren da se Rusija tu neće zaustaviti“.
“Rusija predstavlja direktnu pretnju za sve nas na Zapadu“, rekao je generalni sekretar NATO.
Politički analitičar Dragomir Anđelković ističe za Danas da je Rusija već neko vreme najavljivala da će okončati proces izmene svoje, prethodno isključivo defanzivne, nuklearne doktrine, “u svetlu onoga što doživljava kao NATO pretnju po svoju nacionalnu bezbednost”.
“Najnovije odluke odlazeće američke administracije dale su poslednji impuls takvom razvoju događaja. To ipak ne znači da je svet bliže nuklearnom ratu. I bez slične doktrine koja olakšav upotrebu tzv. oružja sudnjeg dana, u slučaju nekadašnjeg Sovjetskog Saveza ili SAD, te dve sile su se našle bukvalno na granici totalnog rata tokom Kubanske krize 1962. Sada je svet ipak mnogo dalje od tako opasne situacije”, objašnjava Anđelković.
Pre se radi, dodaje naš sagovornik, o dizanju uloga i od strane Vašingtona sa dozvolom Ukrajini da koristi rakete za gađanje ciljeva na teritoriji Ruske Federacije u okviru granica iz 2022. godine, i od strane Moskve koja sada ističe mogućnost potencijalne upotrebe nuklearnog oružja.
Maksim Kamenjecki, profesor Instituta za međunarodne odnose u Kijevu, rekao je za hrvatski N1 da u poslednjih mesec dana Rusi povećavaju broj udara na Ukrajinu.
“Dozvoliti ukrajinskim snagama da napadnu Rusiju je kontroverzno, barem u smislu naoružanja koje Ukrajina ima i sposobnosti tog oružja. Nema mnogo tih raketa ATACAMS koje imaju domet do 300 kilometara“, rekao je on.
Kamenjecki smatra da je Rusija svojim najnovijim udarima pokazala šta će im biti cilj, a to su brane na Dnjepru.
“Pokušali su da udare u branu kod Kremenčuka, iznad koje se nalazi veliko veštačko jezero, a u slučaju urušavanja te brane grad Kremenčuk će ostati pod vodom“, ukazao je profesor iz Kijeva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
