Foto: EPA-EFE/ LEAH MILLIS POOLSvet ne može više da odlaže donošenje „ambicioznih mera po pitanju klime“ posle objave novog izveštaja stručnjaka UN, rekao je danas šef američke diplomatije Entoni Blinken.
„Ovaj trenutak zahteva da svetske vođe, privatni sektor i pojedinci deluju zajedno i hitno i učine sve što je potrebno da se zaštiti naša planeta i naša budućnost tokom ove decenije i dalje“, rekao je Blinken u saopštenju.
Zbog emisija štetnih gasova temperatura na Zemlji će u narednih deset godina premašiti onu koju su svetski lideri zacrtali među ciljevima u okviru Pariskog klimatskog sporazuma, navedeno je u danas objavljenom izveštaju o klimatskim promenama koji su UN nazvale „crvenim alarmom za čovečanstvo“.
U izveštaju Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC) pri Ujedinjenim nacijama je navedeno da je svet blizu nekontrolisanog zagrevanja, za šta su nedvosmisleno krivi ljudi.
Prema stručnjacima UN zagrevanje planete moglo bi dostići porast od 1,5 stepeni Celzijusa oko 2030. godine, deset dana ranije nego što je procenjeno, preteći novim katastrofama „bez presedana“ za čovečanstvo već pogođeno vrućinama i poplavama.
„Zato je neophodno da zemlje, posebno velike privrede učine svoj deo tokom ove ključne decenije 2020-ih godina da postave svet na put da se sačuva granica zagrevanja od plus 1,5 stepeni Celzijusa“, rekao je Blinken.
On je rekao da su se zato SAD obavezale na smanjenje svojih emisija gasova sa efektom staklene bašte za 50 do 52 odsto do 2030. u odnosu na nivo iz 2005. godine i dale su naređenja celoj saveznoj administraciji da se bori protiv klimatske krize.
Predsednik SAD Džozef Bajden vratio je SAD u Pariski sporazum o klimi iz koga je zemlju povukao njegov prethodnik Donald Tramp, i rekao da će SAD postati lider u borbi protiv zagrevanja.
Bajdenova administrtracija je takođe navela da stavlja na raspolaganje pet milijardi dolara javnog novca za pomoć saveznim državama i lokalnim zajednicama da se pripreme za velike katastrofe povezane posebno sa ekstremnim meteorološkim događajima.
Prema Beloj kući učestalost ekstremnih meteoroloških događaja i katastrofa vezanih za klimatske promene i čiji troškovi su prešli milijardu dolara, je „eksplodirala“.
Dok su SAD između 2000. i 2009. imale u proseku šest velikih katastrofa tog tipa svake godine, taj broj je prešao na 13 između 2010. i 2020. godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
