Vašington neće posmatrače izbora iz Moskve

Odbijen je i zvanični zahtev iz Moskve da se ruskim posmatračima omogući monitoring sprovođenja izbora u američkim državama Luizijani, Oklahomi i Teksasu. Ruske diplomate, kako saopštenje ruske ambasade u Vašingtonu prenose ruski mediji, pozvane su da posmatračku delatnost obave u okviru ruskog učešća u monitoring-misiji koju organizuje Biro za demokratske institucije i ljudska prava OEBS. Moskva je, prema navodima zvaničnog Vašingtona, taj poziv odbila.

Uz izražavanje razočaranja, ruska ambasada u Vašingtonu je saopštila da se Stejt departmentu nije obraćala „da bi prijavila nadgledanje američkih izbora“, nego je američko ministarstvo obavestila o planu svojih aktivnosti koje, po tvrdnji te Ambasade, spadaju u „uobičajeno ispunjavanje diplomatske funkcije“ i „normalnu funkciju ambasade“ i američke diplomate u Moskvi deluju u skladu sa takvom funkcijom. Ruska ambasada u Vašingtonu tvrdi da je sve planirane aktivnosti imala nameru da obavlja uz „uobičajeni kontakt sa vlastima strane u kojoj boravi“.

„Nažalost, većim smo delom dobili negativne odgovore vlasti sve do pretnji da bi naš interes i pojavljivanje na izbornom mestu mogli da se shvate kao delo koje podleže krivičnom gonjenju“, navedeno je u saopštenju ruske ambasade u Vašingtonu uz žaljenje što ruske diplomate neće moći da ostvare svoju nameru da se „upoznaju sa američkim iskustvom u organizaciji i sporovođenju glasanja“.

Ranije su predstavnici Državne izborne komisije RF saopštili da je ambasador u Ministarstvu spoljnih poslova Rusije Vladimir Čurov zadužen za organizaciju odlaska desetoro ruskih posmatrača, pre svega članova Državne izborne komisije RF, na predsedničke izbore u SAD. Vladimir Lihačev, član Državne izborne komisije, je tom prilikom primetio da su već u američkoj predizbornoj kampanji primećene nepravilnosti, odnosno „korišćenje administrativnih resursa“. On je precizirao: „To uočavamo kroz ponašanje aktuelnog predsednika SAD Baraka Obame, kroz angažovanje resursa Stejt departmenta i slično“, rekao je Lihačev dajući do znanja da se ruski posmatrači spremaju na kritiku prakse američkih izbora. I citirani ruski politikolozi, na primer Sergej Černjahovski, skrenuli su pažnju da svaka američka država izbore sprovodi po svojim pravilima, da se može glasati ne samo na glasačkom listiću nego i preko interneta posle čega ne sledi potvrda da je glas i prebrojan, da je „dijapazon mogućnosti za falsifikovanje ogroman“.

Objašnjavajući razloge Bele kuće, njen pres-sekretar Džoš Ernst je rekao da je nejasno šta su Rusi uopšte nameravali da rade: “Razumljivo je da ljudi mogu biti podozrivi u odnosu na njihove motive. Ili se ti motivi mogu razlikovati od zvanično objavljenih, imajući u vidu njihovu aktivnost u sajber prostoru”, rekao je Ernst uz napomenu da je želja Rusa da se upoznaju s američkim izbornim sistemom neuverljiva, jer ga ruske diplomate već odlično poznaju.

Pozivajući se na najnovija američka istraživanja, Frankfurter algemajne cajtung piše da svaki treći Amerikanac strahuje da bi predsednički i izbori za Kongres mogli da budu izmanipulisani. Nemački posmatrač tih izbora u sastavu monitoring – misije OEBS Jirgen Klinke za Bild kaže da „postoji potreba za usaglašavanjem sa međunarodnim standardima“ američke izborne prakse, a njegov kolega Georg Link tvrdi da je pravo na učešće na izborima uskraćeno za šest miliona Amerikanaca – 3,2 miliona onih koji se nalaze u istražnom postupku ili im je već izrečena kazna i 2,6 miliona onih koji su kaznu već izdržali.

Međutim, za optužbe tima predsedničkog kandidata Donalda Trampa da demokrate praktikuju sistematske izborne prevare i krađu glasova nema dokaza, rekli su nemački posmatrači u okviru misije OEBS.

„Sigurno je da naši posmatrači nisu pronašli nikakve indicije da ima nečeg u tim prigovorima“, rekao je Link za FAZ. Potvrda se, po njemu, nalazi i u činjenici da su republikanski guverneri postavili većinu šefova izbornih komisija.