Vašington pažljivo prati šta radi italijanska premijerka

Na nedavnom susretu predsednika SAD Džoa Bajdena i premijerke Italije pokazalo se jedno od malo verovatnih političkih prijateljstava, piše Fajnenšel tajms.

Naime, Bajdenov favorit bio je Mario Dragi, prethodnik Đorđe Meloni, i američki predsednik govorio je o opasnostima desničarskog populizma pošto je Meloni pobedila na septembarskim izboriima.

Međutim, kada je nedavno posetila Belu kuću, dobrodošlica koju je italijanskoj premijerki poželeo Bajden delovala je iskreno.

Fajnenšel tajms piše da su kritike Vladimira Putina i oprez prema Kini od strane italijanske premijerke doprinele smanjenju razlika dok je Evropa usred rata.

Meloni se pokazala kao solidan saveznik SAD i NATO, iako „na domaćem terenu“ vodi politiku koja izazaziva nelagodu.

Čvrsta podrška Ukrajini, i dok je bila u opoziciji, odvojila je Đorđu Meloni od drugih lidera tvrde desnice. Ta podrška je snažna, iako u italijanskoj politici ima mnogo simpatizera Rusije, uključujući u njenoj koaliciji.

Usklađivanje italijanske premijerka sa SAD i zapadnim saveznicima odnosi se i na stav prema Pekingu. Italija je jedina zemlja Grupe 7 koja je 2019. pristupila kineskoj inicijativi Pojas i put i Meloni je sa Bajdenom razgovarala o planovima da se Rim povuče iz tog programa koji ističe u martu.

Takvi stavovi, piše Fajnenšel tajms, ublažili su neke bojazni partnera zbog prve vlade u Rimu koju vodi partija tvrde desnice (Braća Italije Đorđe Meloni) od pada fašizma. Njen stav je, kako to vide u EU, generalno umeren i u suprotnosti sa opstrukcijom mađarskog premijera Viktora Orbana.

Italija ne može sebi da dopusti da se ogreši o EU jer je najveći korisnik novca iz fonda EU za oporavak posle pandemije od 800 milijardi evra.

Rim zavisi od EU i kada je reč o pomoći u rešavanju problema iregularnih migracija na Mediteranu, što je bilo jedno od glavnih pitanja za Braću Italije u kampanji.

Istovremeno je Meloni imala „glavnu ulogu“ u sporazumu sa Tunisom u julu, kada je EU ponudila ekonomsku podršku u zamenu za zauzdavanje migracije.

Vlada Đorđe Meloni pokazala je izvesni pragmatizam i po pitanju legalne migracije i ponudila 425.000 radnih dozvola državljanima zemalja van EU do 2025. kao odgovor na pozive poslodavaca i ekonomista da se popuni sve već manjak na italijanskom tržištu rada.

Opozicija je zbog toga optužila koalicionu vladu poznatu po neprijteljstvu prema „ilegalnim“ migrantima za cinizam.

Istovremeno vlada Đorđe Meloni ima veoma konzervativnu socijalnu agendu. Tako vlada želi da produži zabranu roditeljstva preko surogat majčinstva u inostranstvu, što se smatra udarom na LGBT+ parove koji žele da zajedno odgajaju decu.

U analizi britanskog poslovnog dnevnika zaključuje se da, dok se Ukrajina suočava sa egzistencijalnom pretnjom Rusije, demokratije nemaju drugog izbora nego da budu zajedno ali da to ne znači da treba da skrenu pogled sa politika jedne od najvećih ekonomija na kontinentu koje su suprotne evropskim vrednostima.