Putinov ilegalni rat pokrenut protiv Ukrajine prošle godine izazvao je paralelne ratove, objavo je Vašington post u svom uvodniku, prenosi Al Džazira.
Jedan je žestoki rat između artiljerije i pešadije, a drugi su mutne borbe daleko od ukrajinsko-ruske granice u kojima je mobilisana finansijska, pravna i organizacijska snaga administracije američkog predsednika Džozefa Bajdena i njenih zapadnih saveznika protiv ruske ekonomije koja zavisi od nafte i gasa.
List dodaje da je cilj Zapada u pokretanju drugog rata – rata ekonomskih sankcija – bio da kazni Rusiju i iscrpi njenu sposobnost da nastavi kopneni rat u Ukrajini.
Međutim, dodaje da su rezultati ovog napora dosada bili različiti.
Vašington post objašnjava da sankcije crpe prihode ruske države i potresaju finansijske temelje zemlje, te postepeno izoliraju Moskvu od globalnog finansijskog sistema.
Ali one nisu umanjile njenu volju ili sposobnost da se bori, niti su izazvale ekonomski kolaps koji su neki očekivali.
Politički pritisak
Što se tiče sankcija, list smatra da bi vrijeme trebalo biti na strani Zapada, uz napomenu da se očekuje da će mere koje su uvele Sjedinjene Američke Države i evropske zemlje naneti sve veću bol režimu ruskog predsednika i oligarsima koji mu pomažu da izdrži.
Vašington post ističe da bi inovativna mera koja je stupila na snagu u decembru 2021. mogla povećati pritisak na Rusiju.
Vašington i njegovi saveznici u Grupi sedam zabranili su preduzećima da opslužuju kretanje ruske sirove nafte, uključujući osiguravajuće, brodarske i trgovačke kompanije.
Zapadne vlade trebale bi pojačati svoju kontrolu nad sve većim trikovima koje koriste trgovci i posrednici koji smišljaju šeme kako bi zaobišli zapadna ograničenja na izvoz ruske energije i kazniti ih gde god je to moguće, dodaje list.
Pritisak na banke
List je istakao da postoje i drugi načini koji mogu doprineti gušenju ruske ekonomije, kao što je povećanje pritiska na banke – uključujući i one na Zapadu – koje upravljaju ruskim energetskim prihodima, kao što je Gazprombank i njena filijala u Luksemburgu, koja čini glavni kanal za tekuća evropska plaćanja za ruski plin.
Sjedinjene Američke Države i njihovi saveznici takođe bi mogli proširiti pojedinačne sankcije protiv ruskih oligarha koji podržavaju Kremlj.
Kanada je postala prva zemlja G7 koja je tražila da se oduzme zamrznuta imovina od sankcioniranog oligarha Romana Abramoviča prema zakonu usvojenom prošle godine, i da se njegov novac iskoristi za obnovu Ukrajine i za obeštećenje preživelih u ratu u Ukrajini.
List u svom uvodniku zaključuje da bi iscrpljivanje ruske ekonomije sankcijama i strogost u njihovoj primjeni uverilo Putina, zajedno s drugim ruskim elitama, da će cijena njegove “gluposti” biti veća, da će trajati dugo i da će uzrokovati više bola nego što to Kremlj trenutno zamišlja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.