"Novi šerif je u gradu": Zbog čega u Vašingtonu imaju osećaj da se Bajden povukao i pre kraja mandata? 1Foto: EPA-EFE/BONNIE CASH / POOL

Džozef Bajden je predsednik Sjedinjenih Država još 42 dana. Ali unutar Demokratske stranke, na Kapitol Hilu – pa čak i unutar njegove vlastite administracije deluje kao da je napustio Ovalni kabinet pre nekoliko nedelja.

Bajden je praktično nestao sa radara nakon izbornog poraza demokrata.

Od 5. novembra, on je uglavnom ostao pri pripremljenim komentarima, izbegavao je javna pojavljivanja ili pitanja novinara i odlučio je da obustavi debatu oko pobede Donalda Trampa, političke razgovore u Kongresu i oko budućnosti Demokratske stranke.

„Bio je tako sebičan u pogledu toga kako pristupa poslednjim nedeljama posla“, rekao je bivši zvaničnik Bele kuće.

Skoro dve nedelje koje je proveo u inostranstvu od izbora, Bajden je izgovorio samo sedam reči novinarima koji su putovali sa njim, piše Politico.

On tek treba da zakaže posleizbornu konferenciju za štampu, kao što su to uradili predsednici Barak Obama i Džordž V. Buš kada su odlazili sa funkcije.

Ispred Ružinog vrt javno je pohvali prekid vatre između Izraela i Hezbolaha, sastao se sa izraelskim predsednikom Isakom Herzogom i u nedelju govorio novinarima o tome da Bašar Al-Asad beži iz Sirije, ali je inače njegov postizborni domaći raspored bio ispunjen događajima kao što su odavanje počasti NBA šampionima 2024. i učešće u događaju Friendsgiving.

Bajdenovo odsustvo iz javnosti od izbora doprinelo je osećaju da je država bez kormila, dok se poslanici, pomoćnici i partijski zvaničnici pripremaju za Trampov povratak na vlast i traže novi pravac i viziju uoči izbora za Kongres 2028.

Bela kuća i Bajden, kažu krugovi u Vašingtonu, pokazali su malo interesovanja da pomognu u planiranju budućnosti stranke posle 20. januara, dana Trampove inauguracije.

Bajden je fokusirao energiju svojih pomoćnika uglavnom na upravljanje predsedničkom tranzicijom i na nekoliko završnih stavki koje bi trebalo da ulepšaju njegovo nasleđe, uključujući i današnji govor o ekonomiji.

A potpredsednica Kamala Haris skoro da je nestala sa scene.

„Nema rukovodstva koje dolazi iz Bele kuće“, otvoreno je izjavio jedan demokrata blizak visokim poslanicima. „Postoji potpuni vakuum“.

Neki Bajdenovi saradnici priznaju predsednikovo odsustvo iz širih diskusija o tome kako da se pozabave Trampovim predstojećim predsedništvom i budućnošću stranke. Kažu da su dva razloga za ovu uzdržanost: Bajdenovo sopstveno priznanje da malo ko želi da ga čuje, i njegovom trajnom ličnom uverenju da ne duguje mnogo više stranci koja ga je bezočno gurnula u stranu.

Neki saradnici su takođe rekli da Bajden veruje da mora da zauzme odmereniji pristup u načinu na koji govori o Trampu s obzirom na njegov fokus na omogućavanje mirnog prenosa vlasti.

Portparol Bele kuće Endrju Bejts stao je u odbranu Bajdena, rekavši da se „vodi primerom zarad američke demokratije, poštujući svoje predizborno obećanje da će poštovati volju birača i obezbediti urednu tranziciju“.

Bejts je primetio da je Bajden, u razmeni sa novinarima prošlog meseca, „kritikovao plan novoizabranog predsednika Trampa – uključujući sveobuhvatne tarife koje će primorati američke porodice da plaćaju više cene za svakodnevne potrepštine“.

Bajden je tokom tog kratkog razgovora nazvao takve tarife „kontraproduktivnim“, ali je izrazio nadu da će ih Tramp ponovo razmotriti.

Ipak, praznina na vrhu je uznemirila demokratske zvaničnike koji su zabrinuti da zemlja ide ka sledećoj godini bez konkretnog plana za borbu protiv Trampa ili čak opipljive motivacije za veliku borbu.

Politico je razgovarao sa skoro dvadesetak stranačkih zvaničnika, poslanika, sadašnjih i bivših saradnika Bele kuće i drugih demokratskih kadrova, od kojih su neki ostali anonimni kako bi dali svoju iskrenu procenu.

„Izbori imaju posledice – to je novi šerif u gradu“, rekao je demokratski senator Peter Velč.

Iako je Bajden ponudio malo u pogledu liderstva, zvaničnici kažu da takođe nema mnogo zahteva od strane partijskih redova – uključujući zakonodavce i pomoćnike – da čuju predsednika koga još uvek krive što ih je gurnuo u manjinu.

Bajden, sa 82 godine, je na kraju političke karijere okaljane njegovim odbijanjem da se ranije povuče i pomilovanjem njegovog sina Hantera u poslednjem trenutku. Malo ko sada traži da se vrati.

„U razgovorima koje vodim, čak ni ne pominju predsednika. To je nekako tužno“, rekao je demokrata blizak visokim poslanicima. „Čini se kao da je Tramp već predsednik“.

Mnogi partijski zvaničnici i službenici više ne prate Bajdenove svakodnevne aktivnosti ili su čak svesni da je veći deo prošlog meseca proveo van zemlje.

Prošle nedelje među njima je dominantan razgovor vezan za predsednika bio o Hanterovom pomilovanju, koji je dobio pozive na prazničnu zabavu u Beloj kući i da li će sadašnji i bivši zaposleni u Beloj kući uspeti da naprave tradicionalnu fotografiju odlaska sa predsednikom.

„Demokrate u Vašingtonu samo žele da njega i ljude oko njega izvuku kroz vrata“, rekao je bivši zvaničnik Bele kuće. „Sve što je uradio u poslednjih godinu dana štetilo je partiji na svakom koraku“.

Demokratski senator Kris Kuns, blizak Bajdenov prijatelj i saveznik, rekao je da očekuje da će Bajden svoj postpredsednički mandat posvetiti nekoliko specifičnih pitanja, uključujući istraživanje raka i globalnu diplomatiju.

Unutar Zapadnog krila, pomoćnici su se prvenstveno fokusirali na ubrzavanje konačne liste prioriteta politike pre januara, uključujući dodelu milijardi dolara za investicije u tehnologiju i infrastrukturu i učvršćivanje propisa osmišljenih da dalje zaštite potrošače od loših korporativnih aktera.

Visoki zvaničnici Bele kuće takođe su proveli veliki deo svog vremena upravljajući ratom u Ukrajini i na Bliskom istoku uoči nove administracije za koju se brinu da će oba sukoba odvesti u potpuno drugom pravcu.

Ti napori odražavaju centralnu agendu koju je Bajden izložio ubrzo nakon izbora, rekli su saradnici, i koja je oduzela mnogo njegovog vremena u nedeljama nakon toga.

Ipak, Bajdenovi zvaničnici i saveznici su priznali da je predsednik upadljivo odsutan iz šireg javnog diskursa, posebno kada ostatak Demokratske stranke raspravlja o tome kako se najbolje odupreti Trampu i ponovo ojačati stranku.

Bajden je izbegavao pitanja o tome šta je pošlo po zlu uoči izbora i kuda bi demokrate trebalo da krenu odavde i nije dao nikakve suštinske javne komentare o tome da li i dalje veruje da je američka demokratija ugrožena sa Trampom.

Ali Bajdenov sveukupni stav ostavio je kiseli ukus u ustima nekih članova stranke koji smatraju da njegove pristalice koje su kucale na vrata, donirale novac i podržavale njegovu administraciju zaslužuju da čuju od predsednika neke reči pre nego što napusti funkciju.

„To je samo njegova strategija, čak i ako se ljudi slažu ili ne slažu sa njom: neka vrsta držanja pognute glave“, rekao je Majk Cerazo, član kampanja senatora Bernija Sandersa i Pita Butidžidža.
„Mislim da su i on i predsednik Obama na prelazni period gledali kao da ne pokušavaju da prave buku ili da potkopaju dolazeću administraciju“.

Neke demokrate takođe veruju da koliko god predsednik bio politički umanjen, Bajden još uvek ima važnu ulogu u javnosti u poslednjih nekoliko nedelja na funkciji.

Očekuje se da će Bajden održati najmanje nekoliko govora višeg profila u narednim nedeljama.

Predsednik planira da danas održi govor usredsređen na ekonomiju, koji će barem delimično poslužiti za obeležavanje ekonomskog oporavka i oživljavanja domaće proizvodnje za koju Bajden i dalje veruje da je duboko potcenjena.

Bajden je takođe razgovarao o drugom obraćanju usredsređenom na spoljnu politiku, gde bi mogao da iznese konačan argument za pogled na svet izgrađen na globalnim savezima i saradnji koju je Tramp obećao da će odmah demontirati.

On bi takođe mogao da se pridruži sledećem virtuelnom sastanku predstavnika više od 50 država saveznika Ukrajine, dok pokušava da okupi ostatak sveta da ostane ujedinjen protiv Rusije.

Ezra Levin, suosnivač neprofitnbe organizacije Indivisible, smatra da su Bajdenovi stavovi o budućnosti Demokratske stranke „prilično irelevantni” za pripreme koje on i druge demokratske organizacije vrše za naredne dve godine.

„Da sam na mestu Bajdena, gledao bih šta oni mogu da urade ne samo da zaštite članove svoje porodice, već i da zaštite druge Amerikance koji će biti pod pretnjom sledeće administracije“, rekao je Levin.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari