Važan deo Erdoganovog neoosmanističkog projekta

U ovom trenutku, kad je na unutrašnjepolitičkom planu njegova moć uzdrmana relativnim neuspehom na poslednjim izborima, dok je na međunarodnoj sceni zaoštrio odnose upravo sa onim državama o čijem negativnom mišljenju je ranije u vezi sa „reislamizovanjem“ Svete Sofije vodio računa, ocenio je da su stekli uslovi da povuče taj simbolički izuzetno snažan potez – kaže za Danas profesor Darko Tanasković, islamolog, orijentalista, diplomata i nekadašnji ambasador SR Jugoslavije u Turskoj.

Povod za razgovor je odluka zvanične Ankare da nekadašnjoj najvećoj i najvažnijoj crkvi pravoslavnog Istoka  promeni status. Sveta Sofija je prošlog petka posle 86 godina od muzeja ponovo postala džamija, što su pojedini  islamski krugovi najavljivali godinama.

* Sveta Sofija je prvi put pretvorena u džamiju odlukom sultana Mehmeda Drugog Osvajača odmah po padu Carigrada 1453. Zbog čega se sad to po drugi put događa u 21. veku u muslimanskoj Turskoj i to petnaestak godina posle spekulacija i peticija kojim bi se ulazak Turske u EU, između ostalog, uslovio vraćanjem Svete Sofije u pravoslavni hram?

– Turska je objektivno sve dalja od članstva u EU, odnosno gotovo je sigurno da ona nikada neće u nju biti integrisana. Pitanje je da li su najuticajniji krugovi u Ankari posednjih dvadesetak godina integraciju uopšte  iskreno i želeli, bez obzira na namensku proevropsku retoriku kojom su, s jedne strane, pritiskali EU i optuživali je, ne sasvim bez razloga, a neprincipijelnost u odnosu prema turskoj kandidaturi, dok su se, s druge , u ime „evropskih demokratskih vrednosti“ obračunavali sa Armijom, kao poslednjom odbranom kemalističke sekularnosti i islamističkim nanosima postepeno potapali republikanske institucije turske države. Erdoganova vizija obnove političke i ukupne snage Turske, pored ekonomskog pragmatizma i naglašenog aktivizma u međunarodnoj areni, podrazumeva i vraćanje velikoj osmanskoj, dakle islamskoj i imperijalnoj tradiciji, kao uporištu državno-nacionalnog identiteta, a u skladu sa konceptom „strategijske dubine“ koji je najzaokruženije predstavio njegov donedavna bliski saradnik, a sada politički, ali ne i ideološki, protivnik Ahmet Davutoglu.

* Kakva je sad uloga Uneska, na čijoj je Listi svetske kulturne baštine Sveta Sofija od 1985. godine?

– Premda su se zvaničnici Uneska, uključujući i generalnu direktorku Odre Azule, još i pre konačne Erdoganove odluke upozorenjima oglasili povodom najava promene statusa Aja Sofije, koja je na listu svetske kulturne baštine, zajedno sa drugim kulturnim dobrima Istanbula, upisana kao muzej, ne verujem da će u pogledu suštine stvari to imati bilo kakvog uticaja. Treba videti šta podrazumevaju tehničke i organizacione pripreme za uvođenje u funkciju Svete Sofije kao mesta muslimanskog bogosluženja, za koje je Erdogan najavio da treba da budu izvršene do 24. jula, kad se predviđa prvo klanjanje namaza u njoj. Verujem da će turske vlasti biti krajnje oprezne i da će se truditi da ne preduzmu ništa što bi fizički ugrozilo ovaj velelepni sakralni objekat, a na šta bi Unesko mogao, i morao, da reaguje. Videćemo kako će to izgledati i kako će se Alahovi vernici moliti pred pogledom hrišćanskih svetitelja sa fresaka… Turski predsednik je, zasad, rekao samo da se više neće naplaćivati ulaznice, a da će Aja Sofija biti otvorena za posete pripadnika svih vera.

* Šta će ova odluka turskih vlasti značiti za njene odnose sa malobrojnim preostalim pravoslavnim hrišćanima u Turskoj, ali i na međunarodnom planu – pre svega sa Grčkom i Rusijom?

– Nema sumnje da će na odnose Turske sa većinski pravoslavnim zemljama, a i sa svetskim pravoslavljem, pa i hrišćanstvom uopšte, pretvaranje Svete Sofije u džamiju neposredno i trajno nepovoljno uticati. Teško je u ovom trenutku prepunom emocija pretpostaviti u čemu će se, sem ogorčenih verbalnih osuda, koje već pljušte, konkretno manifestovati  reagovanja iz sveta, i to ne samo pravoslavnog. Grčka pominje čak i uvođenje nekih sankcija Turskoj. Možda će zvanična Ankara i biti izložena određenim posledicama, kako bi shvatila do koje mere je povredila osećanja velikog dela međunarodne zajednice i prekršila neke pravne norme, ali ne verujem da će politički i, naročito, ekonomski odnosi Turske za frontom ozlojeđenih zbog toga mnogo trpeti.  A Erdogana jedino to, na dužu stazu, i zanima.

* Kako ocenjujete stanje u turskom društvu i da li se može govoriti o Erdoganovim obračunu sa Ataturkovim nasleđem?

– Nema sumnje da je i ova spektakularna odluka na liniji sa, kako kažete, „obračuna sa Ataturkovim nasleđem“. U svom pomno sročenom i retorički snažnom obraćanju Urbi et Orbi povodom donošenja odluke da Aja Sofija ponovo postane „Alahova kuća“, Erdogan nije, naravno, pomenuo ime „Oca Nacije“, ali je sasvim jasno Ataturkovu odluku da Justinijanovu baziliku, a potom Fatihovu džamiju, pretvori u muzej okarakterisao kao nelegitimni čin onovremene jednopartijske vlasti, a zatim je citirao delove iz zadužbinske povelje – vakufname padišaha Mehmeda Osvajača, u kojima se priziva Božije prokletstvo za one koji bi se drznuli da ponište njegovu volju da Aja Sofija bude sultanska džamija.

* Koliko je vizantijsko nasleđe u Turskoj generalno ugroženo od ovakvih „preobraćenja“ – Sveta Sofija nije jedina čije pretvaranje u džamiju traže uticajni islamski krugovima – pominju se Studitski manastir, pa i crkva svete Irine u Topkapiju, koja nikada, ni posle pada Carigrada 1453, nije bila džamija?

– Premda je turski predsednik u svom govoru s ponosom istakao da je u Turskoj otvoreno više od 400 neislamskih verskih objekata, kao dokaz primerne religijske tolerancije, dok istovremeno u svetu nadolazi talas islamofobije, vizantijsko kulturno i duhovno nasleđe je, ukupno uzevši, već decenijama predmet tihog zapuštanja i prepuštanja zubu vremena ili je, pak, predmet planskog obnavljanja i restaurisanja, ali i uvođenja u muslimanski/osmanski civilizacijski kod. Dovoljno je pomenuti crkvu Svete Sofije u Izniku, nekadašnjoj Nikeji, ili čuvenu carigradsku crkvu Svetog Spasa u polju – Horu, a za Turke Karije džamiju. Iz pravoverne muslimanske perspektive, to je i jedini normalan poredak stvari.

Erdogan odbacuje kritike, insistira na suverenitetu

Turski predsednik Tajip Erdogan odbacio je sve kritike iz sveta na račun promene statusa Svete Sofije, ponovivši stav Ankare da je to pitanje suvereniteta Turske u koje niko nema pravo da se meša. Prema njegovim rečima, „Aja Sofija pretvorena je u džamiju odmah pošto je osmanska vojska sultana Fatiha Mehmeda osvojila Istanbul, a potom je počela izgradnja džamija“. „Mi se mi ne mešamo drugim državama u bogomolje u kojima se mole njihovi narodi, tako da niko nema pravo da se meša u naše verske objekte. Turska je zemlja koja omogućava verske obrede pripadnicima svih religija i verovanja“, poručio je Erdogan, prenosi agencija Anadolija.

Od slavlja do razočarenja

U Turskoj je odluka da se Sveta Sofija ponovo pretvori u džamiju dočekana različito. Iako je bilo onih koji su prošlog petka ispred ove bogomolje-muzeja slavili odluku turskih vlasti da se u njoj ponovo klanja, turski nobelovac Orhan Pamuk izjavio je da je razočaran. On je za BBC rekao da su „Turci ponosni što su sekularni, a ovo će oduzeti taj ponos naciji“. Pojedini islamski analitičari upozoravaju da ova odluka „osim političkog trijumfalizma nema dugoročnu korist ni za islam ni za Republiku Tursku, utoliko više što islamsko učenje izričito zabranjuje nepoštovanje bogomolja pripadnika drugih verskih grupa“.

Reagovanja

Na odluku turskih vlasti reagovala je većina pravoslavnih crkava, Svetski savet crkava, Unesko, Grčka, Kipar, EU, političari u SAD, Velikoj Britaniji… Papa Franjo je juče rekao: „Moje misli idu u Istanbul, mislim na Aja Sofiju. Jako se osećam pogođeno.“ Protiv turske odluke izjasnili su se američki državni sekretar Majk Pompeo, više senatora i kongresmena, od kojih neki traže i sankcinisanje Ankare. Visoki predstavnik EU Žozef Borel ocenio je kao „vrednu žaljenja“. Grčki premijer Kirijak Micotakis osudio je Erdoganove poteze, zbog kojih je imao više međunarodnih telefonskih razgovora, a kontaktirao je i carigradskog patrijarha Bartolomeja, javljaju grčki mediji. Vlada Velike Britanije jedna je od retkih koja nije osudula pretvaranje Svete Sofije u džamiju, ocenivši da je to  „suvereno pitanje“ Turske.