Večera u Atini: Ko je bio glavni gost?

Međutim, glavna ličnost u Atini bio je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, piše Dojče vele.

Grčki premijer Kirjakos Micotakis prvobitno je hteo da procesu proširenja EU dâ novi podsticaj. Zbog toga je lidere zemalja Zapadnog Balkana pozvao da u ponedeljak (21. avgust) dođu na večeru u Atinu – na obeležavanje 20. godišnjice takozvanog „Solunskog obećanja“. Dalekog juna 2003. Evropska unija je u Solunu potvrdila da bezrezervno podržava evropsku orijentaciju država zapadnog Balkana.

Avgusta 2023. – Albanija, Severna Makedonija, Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Kosovo još uvek nisu u EU, a zemlje poput Grčke bore se da im otvore vrata Brisela, s krajnje ograničenim uspehom. Večera u Atini trebalo je da dâ novi zamah, da malo pokrene celu situaciju.

Stigao je Zelenski

Ali, glavni protagonista sastanka u grčkoj prestonici nije bio niko od lidera balkanskih zemalja nego – Volodimir Zelenski. Predsednik Ukrajine stigao je u Atinu onako kako je to uobičajeno kada on putuje: do poslednjeg trenutka nije bilo jasno da li dolazi, a ni zašto dolazi.

Njegovo prisustvo bacilo je u senku sve ostale zvanice, uključujući i predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen i predsednika Saveta EU Šarla Mišela.

Od juna 2022. Ukrajina i susedna Moldavija takođe su zvanični kandidati za članstvo u EU, a i njihovo članstvo takođe je malo verovatno u bliskoj budućnosti. Ali, čini se da za Zelenskog u Atini fokus i nije bio na bratimljenju s drugim kandidatima, već na drugim, hitnijim pitanjima.

Grčka će obučavati ukrajinske pilote za F-16

Zelenski je u Grčku stigao nakon posete Danskoj i Holandiji koje su mu dan u nedelju obećale da će Ukrajini isporučiti desetine bombardera F-16 koji važe kao komplikovani za upravljanje, a obuka pilota kao teška. Zato je u ponedeljak uveče sa zahvalnošću saopštio da mu je Micotakis ponudio da Grčka obučava ukrajinske pilote za avione F-16.

Grčka uglavnom i ima avione tipa F-16. Obuka ukrajinskih pilota odvijaće se u Kalamati, u najsavremenijem kampu za obuku, koji Grčka vodi u saradnji s Izraelom.

Prethodno je grčki premijer Micotakis pred kamerama uveravao Zelenskog da Atina stoji uz Ukrajinu, da će joj pružati svu potrebnu pomoć „bez obzira o čemu se radi“, dodajući da su „Ukrajinci inspiracija svim demokratskim građanima Evrope“.

Micotakis protiv „neistorijskog revizionizma“

Micotakis se takođe obrušio na „neistorijski revizionizam“ – verovatno imajući u vidu ne samo Rusiju, već i Tursku, s kojom je Grčka često u sukobu oko teritorijalnih pretenzija – tvrdeći da „međunarodno pravosuđe mora kazniti Rusiju za njene zločine“.
Bilaterali susret Micotakisa i Zelenskog u Atini 21. avgusta Bilaterali susret Micotakisa i Zelenskog u Atini 21. avgusta

On je takođe ukazao na dosadašnju podršku Grčke Ukrajini i naglasio da se više od polovine ukrajinskog žita izvozi grčkim brodovima. S druge strane, Micotakis nije rekao ništa o transportu ruske nafte, takođe grčkim tankerima.

Vojna pomoć Ukrajini nije baš popularna u grčkoj javnosti. Prema anketama, jasna većina je za sankcije Rusiji, a tri četvrtine Grka je takođe za finansijsku podršku Ukrajini. Međutim, dve trećine ispitanih odbija isporuku oružja.

Grčka „braća“ u Marijupolju i simbol nezavisnosti Odesa

Nasuprot tome, u Grčkoj pomoć „našoj braći“ u Odesi i Marijupolju podržava veliki deo stanovništva. Prema grčkoj vladi, pre ruskog napada na Ukrajinu, u Marijupolju i okolini živelo je oko 100.000 ljudi grčkog porekla. Atinska vlada se oseća odgovornom za njih.

Zato je bivši ministar spoljnih poslova Nikos Dendijas u martu 2022. ponudio da prati konvoj pomoći do Marijupolja, a mesec dana kasnije i sam je otputovao u taj grad. Pošto je Marijupolj postao simbol stradanja ukrajinskih civila, Dendijas je zahtevao da zbog njenog „posebnog interesa za Marijupolj“, Grčka mora da bude uključena u buduće suđenje Rusiji za ratne zločine.

Zbog grčke manjine u Ukrajini, grčko stanovništvo takođe u velikoj meri podržava Micotakisovo obećanje da će Grčka pomoći u obnovi Ukrajine, a posebno Odese.

Deca u Grčkoj uče još u osnovnoj školi da je u tom lučkom gradu osnovana grčka tajna organizacija „Heterija“ (Φιλική Εταιρεία), koja je 1821. pokrenula ustanak protiv Osmanlija – i time dala dugoročan startni signal za nezavisnost Grčke.

„Atinska deklaracija“ za Ukrajinu

Nakon večere, lideri balkanskih zemalja bili su u situaciji da izraze nepokolebljivu podršku „nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine u njenim međunarodno priznatim granicama, zasnovanim na vrednostima demokratije i vladavine prava protiv ruske agresije“.

Lideri Srbije, Crne Gore, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Kosova, Severne Makedonije, Bugarske, Rumunije, Moldavije, Ukrajine i Grčke, potpisali su takozvanu „Atinsku deklaraciju“, prema kojoj „ratni zločini i drugi zločini ne smeju ostati nekažnjen“. Svi odgovorni za zločine kao što su napadi na civile, ali i uništavanje infrastrukture, moraju da odgovaraju, zahtevaju gore navedeni potpisnici deklaracije.

U drugom delu „Atinske deklaracije“ govori se o prvobitnom razlogu sastanka. Potpisnici su istakli da „Zapadni Balkan, Ukrajina i Republika Moldavija, geografski susedne državama članicama EU, imaju zajedničko evropsko nasleđe, istoriju i budućnost definisanu zajedničkim prilikama i izazovima“. A na kraju piše: „Čvrsto verujemo da je 20 godina nakon samita u Solunu, a u svetlu nove geopolitičke realnosti, došlo vreme da se usvoji hrabar i ambiciozan krajnji cilj koji će poslužiti kao vodič, inspiracija i kontekst.“