Večeras počinje predizborna tišina u Crnoj Gori

Izbori bi mogli biti neizvesniji u odnosu na prethodne, procena je analiticara bazirana na anketama javnog mnjenja, a prevagu bi mogle da odnose manje građanske stranke.

Kampanja je uglavnom protekla u mirnijoj atmosferi u odnosu na prethodne izbore, opozicione partije se međusobno ne napadaju, a u finišu kampanje glavne poruke stižu od najviših državnih zvaničnika i crkvenih velikodostojnika Srpske pravoslavne crkve, koja je prvi put aktivno uključena u predizbornu kampanju.

Zbog koronavirusa nema velikih skupova, na otvorenom je dozvoljeno okupljanje najviše 100 ljudi, a kampanja se dominantno vodi preko društvenih mreža i portala, evidentan je rad na terenu i direktno obraćanje biračima.

Demokratska partija socijalista nastupa u koaliciji sa Liberalnom partijom, a listu pod nazivom „Odlučno za Crnu Goru! DPS – Milo Đukanović“, predvodi zamenik predsednika stranke Duško Marković.

Vodeće opozicione stranke idu u dve kolone.

U koaliciji „Za budućnost Crne Gore“ su Demokratski front, Socijalistička narodna partija, Radnička partija, Prava Crna Gora, Ujedinjena Crna Gora i nestranačke ličnosti. Nosilac liste je široj javnosti do sada nepoznati profesor Mašinskog fakulteta Zdravko Krivokapić, a lider DF-a Andrija Mandić je poslednji na listi, kako bi pokazao da ih ne zanimaju funkcije već smena vlasti.

Profesor Krivokapić u delu javnosti važi za bliskog Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

Koalicija koju čine Demokrate, Demos, Partija penzionera invalida i restitucije, Građanski pokret Nova levica i Društvo za istraživanje politike i političke teorije nastupiće na izborima pod sloganom „Mir je naša nacija“. Prvi na listi je predsednik Demokrata, Aleksa Bečić.

Albanske stranke nastupaju odvojeno – Albanska koalicija, koju čine Demokratski forum, Forca, Građanski pokret Perspektiva i Unija Tuzi, učestvovaće na izborima sa listom „Sad je vrijeme“. Listu predvodi Nik Đeljošaj. Demokratska unija Albanaca, Demokratska partija i Demokratski savez u Crnoj Gori članice su albanske koalicije „Jednoglasno“, a nosilac liste je Fatmir Đeka.

Bošnjačka stranka učestvuje na izborima pod sloganom „Bošnjačka stranka – Ispravno – Rafet Husović, a prvi na listi je poslanik Ervin Ibrahimović.

Prvi put i Hrvati nastupaju u dve kolone. Hrvatska građanska inicijativa predala je listu „HGI. Svim srcem za Crnu Goru!“, na čijem je čelu predsednik stranke Adrijan Vuksanović.

Na izborima učestvuje i Hrvatska reformska stranka, a nosilac liste je direktor Aerodroma Tivat Radovan Marić.

Prema crnogorskim zakonima, principom pozitivne diskriminacije manjine imaju manji cenzus za ulazak u parlament.

Crnogorsko društvo je u izbore ušlo duboko podeljeno, a dodatnoj polarizaciji doprinijela je kriza oko Zakona o slobodi veroispovesti. Životna pitanja su i ovog puta u senci identitetskih, iako se izbori održavaju u situaciji ozbiljne zdravstvene krize zbog koronavirusa, propale turističke sezone i odložene školske godine.

Ključni akteri izbora tokom kampanje nisu ponudili rešenja nagomilanih problema.

Vladajuća Demokratska partija socijalista (DPS), koju predvodi premijer Duško Marković, kampanju bazira na zaštiti ugrožene države od velikosrpskog nacionalizma. Veći deo opozicije okrenut je uglavnom prosrpskim biračima, iako koalicija oko Demokratske Crne Gore , koju predvodi Aleksa Bečić, pokušava da se nametne kao pomiritelj Srba i Crnogoraca, odnosno, najavljuje da će raditi na suzbijanju podela i obećava evropski kvalitet života. Koalicija oko desno orijentisanog Demokratskog fronta, koju predvodi profesor Zdravko Krivokapić, najavljuje odbranu imovine Srpske pravoslavne crkve i obećavaju bolju budućnost građana Crne Gore.

Crnogorski predsednik i predsednik Demokratske partije socijalista (DPS) Milo Đukanović, koji je vrlo aktivan u kampanji, izjavio je da je opoziciona anticrnogorska koalicija sastavljena u Beogradu i da je jasno da ne žele dobro Crnoj Gori.

„To valjda ne treba dokazivati… To se konačno i ne skriva. To ne skrivaju ni oni, to ne skriva ni Beograd, koji se trudi da im na sve moguće načine pomogne“, rekao je on tokom jednog predizobornog skupa.

Sa druge strane, koalicija koju predvodi Krivokapić, i čiji lideri Andrija Mandić i Milan Knežević, nepravosnažno osuđeni za pokušaj terorizma na po pet godina zatvora, i koji nisu preterano aktivni u kampanji, počela je aktivnosti u jednom manastiru kod Pljevalja.

“Ovo je trenutak za biti ili ne biti, sad ili nikad, jer nije u pitanju Zdravko Krivokapić, ni bilo koji drugi građanin Crne Gore, već naša Crkva i vjera, a onaj ko se usudio da udari na svetinje, taj mora da ode u prošlost…30. Avgusta je izbor jasan -vjera ili pare”, kazao je lider koalicije “Za budućnost Crne Gore” Zdravko Krivokapić.

Sa idejom smanjenja podela i pod sloganom “Karavan mira”, Bečićeva kaolicija autobusima obilazi Crnu Goru.

“Nije važno kako se ko zove, nego kakav je čovjek, komšija i prijatelj… Više nego ikada danas važno da se ne osvrćemo na podmetanja i provokacije onih koji žive i decenijama opstaju na podjelama”, poručio je lider te koalicije Aleksa Bečić s jednog od predizbornih skupova.

Građanske stranke nastupaju odvojeno.

Socijaldemokrate koje su u vlasti zajedno sa DPS-om. Listu predvodi predsednik partije Ivan Brajović, a njen slogan je „Socijaldemokrate – Ivan Brajović – Mi odlučujemo DOSLJEDNO“.

Socijaldemokratska partija učestvuje samostalno na izborima pod sloganom „Jaka Crna Gora“, a listu predvodi predsednica Draginja Vuksanović Stanković. Ta stranke je 18 godina bila u vlasti sa DPS-om, ali je već pet godina u opozicionim redovima.

Koaliciju, okupljenu oko platforme „Crno na bijelo“, čine Građanski pokret URA, Savez građana CIVIS, Bokeški forum, Stranka pravde i pomirenja i nezavisni intelektualci. Lider GP URA Dritan Abazović nosilac je liste.

Prvi put u Crnoj Gori u predizbornu kampanju je aktivno uključena Srpska pravoslavna crkva. Mitropolit Amfilohije je pozvao birače da glasaju za promene i saopštio da će prvi put glasati na izborima. On je do sada glasao na referendumima- 1992. i 2006. godine. Sličnu poruku je poslao i episkop Joanikije.

Posljednjih dana održavaju se i litije protiv Zakona o slobodi veroispovesti kojima prisustvuju hiljade ljudi, iako je merama Nacionalnog kordinacionog tela za suzbijanje zaraznih bolesti zabranjeno na otvrenom okupljanje više od 100 gradjana.

Mitropolija Crnogorsko primorska saopštila je da ne stoji iza litija.

Sa druge strane, crnogorski premijer i zamenik predsednika Demokratske partije socijalista Duško Marković dva dana uoči tišine poslao je najjaču poruku – saopštio je će sve istrpeti do 30. avgusta, ali da će nakon toga sveštenici morati da se vrate u manastire, a da će one koji proklinju Crnu Goru i žele da je sahrane vratiti njihovim kućama odakle su došli.

Predizbornu kampanju obeležilo je nekoliko afera – Možura oko izgradnje vetroelektrana kod Ulcinja, projekat koji je istraživala ubijena malteška novinarka Dafne Karuane Galicije i optužbe za korupciju na račun vrha vlasti, kao i snimaka o zapošljavanju u vojsci za koje je navodno potrebno da se glasa za DPS i koji je objavio portal In4s.

U delu javnosti se spekuliše da bi na dan izbora obe strane mogle da proglase pobedu i da je moguće da dođe do incidenata.

Policija, kako je saopšteno, raspolaže operativnim podacima da „pojedinci i grupe planiraju izazivanje incidenata i nemira“ 30. avgusta.

Ovo su jedanaesti izbori od uvođenja višepartijskog sistema u Crnoj Gori, a peti nakon sticanja nezavisnosti. Osim parlamentarnih održavaju se i lokalni izbori u Kotoru, Budvi, Tivtu, Andrijevici i Gusinju.