Većina Amerikanaca se boji lažiranja izbora

Istraživanje jasno ukazuje na strah da američki predsednik neće prihvatiti ishod izborne trke u novembru (ako bude poražen), što će biti okidač za ustavnu krizu.

Dva kongresmena iz redova demokrata, Elisa Slotkin iz Mičigena i Miki Šeril iz Nju Džersija, prošle nedelje pisala su Pentagonu, tražeći garancije da će vojska obezbediti miran transfer vlasti.

Gotovo polovina svih Amerikanaca (47 odsto) je rekla da je zabrinuta zbog mogućnosti da Tramp izgubi izbore i odbije da prihvati poraz, pokazuje anketa. Ta cifra dostiže čak 75 odsto ako se govori samo o Bajdenovim pristalicama dok među Trampovim sledbenicima iznosi 30 odsto.

S druge strane, dvoje od četvoro Trampovih birača (41 odsto) strahuje da će izbore izgubiti Bajden i da on neće hteti da prihvati izborni rezultat dok među Bajdenovim pristalicama isto misli jedan od četvoro, odnosno 28 odsto.

Gardijan piše da Tramp mesecima širi dezinformacije i osporava integritet biračkog procesa. U avgustu je izjavio: „Jedini način da izgubimo ove izbore jeste da izbori budu lažirani.“ Kako se navodi, ispostavlja se da napreduje u podsticanju Amerikanaca da ne veruju svojoj demokratiji.

Anketa, takođe, pokazuje da troje od petoro Trampovih birača (60 odsto) strahuje da će izbori biti lažirani, a iste strahove ima više od polovine Bajdenovih pristalica (53 odsto).

Tramp je više puta nastojao da delegitimizuje glasanje putem pošte, tvrdeći da ono pruža mogućnost za neregularnosti. Inače, očekuje se da će zbog pandemije virusa korona mnogi pribegnuti ovoj metodi glasanja. Ipak, uprkos nedostatku dokaza, izgleda da ovakve Trampove tvrdnje nalaze neko uporište, ukazuje Gardijan.

Troje od četvoro pristalica Trampa (73 odsto) brine da će glasanje poštom biti iskorišćeno za prevaru, pokazuje anketa, dvostruko više nego među Bajdenovim biračima (36 odsto).

Većina u oba tabora, takođe, smatra da opterećena poštanska služba neće moći da dostavi glasačke listiće na vreme i da njihovi glasovi neće biti dobro prebrojani. Više od trećine građana je zabrinuto da neće moći da glasa.

Pet američkih država već gotovo u potpunosti glasa poštom, a ta praksa se sa svakim predsedničkim izborima sve više širi na nacionalnom nivou. Očekuje se da se zbog pandemije taj trend ubrza, sa 20,9 odsto iz 2016. na 39 odsto onih koji kažu da će 2020. glasati preko pošte.

Takođe, postoji upadljiva partijska podela koju Tramp, kako piše Gardijan, očito nastoji da iskoristi. Više od dvoje od troje predsednikovih pristalica (68 odsto) je reklo da će glasati lično dok će samo jedan od četvoro (27 odsto) glasati poštom. S druge strane, više od polovine Bajdenovih birača (56 odsto) planira da glasa poštom, a dvoje od petoro (39 odsto) planira da glasa lično.

Zbog te neravnoteže se strahuje da će mediji požuriti i proglasiti pobednika pre nego što budu prebrojani i listići dostavljeni poštom.

Potencijalni scenario je sumirao Crooked Media. „Moglo bi da se desi da rezultati u izbornoj noći idu u velikoj meri u prilog Trampu, s razmakom od nekoliko dana pre nego što svi glasački listići koji su za Bajdena budu prebrojani. Postoji mogućnost da se novinari pripreme za slučaj da Tramp pokuša da proglasi pobedu na osnovu nepotpunih rezultata.“

Rezultati ankete Opinium Research-a potvrđuju da se dosta ljudi sprema za raskid s tradicijom prema kojoj se pobednik predsedničkih izbora proglašava već u ranim jutarnjim satima nakon izbornog dana. Samo 36 odsto Amerikanaca kaže da očekuje da zna izborne rezultate sledećeg dana dok 23 odsto očekuje da ih sazna sledeće nedelje, a 17 odsto je reklo da ih očekuje kasnije u novembru. Gardijan podseća da su sporni izbori 2000. na kojima su se sučelili Džordž Buš i Al Gor rezultirali sudskim procesom koju Vrhovni sud nije rešio do 12. decembra.

U anketi Opinium Research-a je učestvovalo 2.002 Amerikanaca između 21. i 25. avgusta, odnosno nakon nacionalne konvencije demokrata, a pre republikanske. Anketa je sprovedena onlajn, a nastojalo se da u njoj budu zastupljeni odrasli američki građani u skladu sa demografijom, obrazovanjem i načinom na koji su glasali u prošlosti.