Foto: EPA-EFE/PETER FOLEYIako mnogi Amerikanci kažu da se o ovogodišnjoj kampanji za predsedničke izbore informišu iz najvećih, nacionalnih medija, jedna anketa pokazuje da većina anketiranih sumnja u njihovo izveštavanje.
Čak 53 odsto anketiranih kaže da su izuzetno ili veoma zabrinuti da će mediji prenositi netačnosti ili dezinformacije pre i tokom izbora.
Oko 42 odsto je reklo da je zabrinuto jer smatraju da će novinske kuće koristiti „generativnu veštačku inteligenciju“ za pisanje izveštaja.
To je pokazala anketa Američkog instituta za štampu i Centra za istraživanje javnih poslova agencije AP (NORC).
Tako je 47 odsto Amerikanaca reklo da je duboko zabrinuto jer smatraju da bi novinske kuće objavile informacije koje nisu potvrđene ili proverene, a 44 odsto brine da će tačne informacije biti predstavljene pristrasno – na način koji ide u prilog jednoj ili drugoj najvećoj stranki.
Polovina ispitanika je rekla da vesti o izborima uvek ili često dobijaju iz najvećih medija, a takvih je više među starijim ispitanicima.
„Nivo praćenja vesti je dobar“ – rekao je Majkl Bolden, izvršni direktor Američkog instituta za štampu, ali „zabrinjava to što nisu sigurni da zaista mogu da veruju informacijama“.
Delimičan uzrok su višegodišnje sumnje u novinare čiji su veliki deo posejali političari, rekao je on. Ljudima je takođe slabo poznato kako funkcioniše novinarstvo.
Anketa je pokazala da oko polovine ispitanika kaže da ima barem umereno poverenje u informacije i najvećih i lokalnih novinskih kuća o predstojećim ovogodišnjim izborima, a samo oko deset odsto je reklo da ima potpuno poverenje u njih.
Nekada su ljudi možda poznavali nekog novinara, jer je živeo u njihovom susedstvu, rekao je Bolden – „ali pošto je ta profesija desetkovana, to je sada mnogo manje verovatno“.
Jednostavno objavljivanje vesti uglavnom više nije dovoljno dobro, rekao je on. Sve je veća nepovezanost medija i zajednica kojima bi oni trebalo da se bave uz to pomažući ljudima da znaju šta novinari rade i kako, dodao je Bolden.
Mediji bi trebalo da se oslanjaju na ulogu organizatora, okupljajući ljude za događaje vredne vesti, smatra Bolden.
Oko polovine odraslih u SAD kaže da pomno prati vesti o predsedničkim izborima, pri čemu stariji više: oko dve trećine Amerikanaca starijih od 60 godina, a samo oko jedne trećine mlađih od 30 godina.
Isti trend se vidi i u vezi vesti o lokalnim i izborima po državama. Dok je anketa pokazala da 46 odsto Amerikanaca starijih od 60 godina kaže da pažljivo prati vesti o lokalnim i državnim izborima, to je reklo samo 16 odsto ljudi starosti između 18 i 29 godina.
„Kada ti mladi budu stariji, da li će im biti stalo do toga?“, pita Bolden. „A, ako ih ne bude briga, šta će to značiti za lokalne i državne zajednice?“.
Približno je jednaka verovatnoća da mlađi od 30 godina vesti o izborima dobijaju od društvenih medija, prijatelja ili porodice, kao i od nacionalnih ili lokalnih vesti, pokazala je anketa.
Odrasli Afro-amerikanci i građani latinoameričkog porekla nešto češće nego belci iskazuju „veliku dozu“ poverenja u pouzdanost društvenih medija kao izvora vesti o izborima.
To je i znak upozorenja pošto se na društvenim medijima može naći mnogo više dezinformacija što je prilika za tradicionalne medije da učine dostupnim više svog rada, rekao je Bolden.
Oko 60 odsto pristalica vladajuće Demokratske stranke kaže da se za vesti o izborima najmanje ;oslanjaju na najveće, nacionalne medije. Tako kaže i više od 48 odsto pristalica opozicionih Republikanaca i 34 odsto pristalica nezavisnih kandidata, pokazala je anketa.
Simpatizeri republikanaca češće nego pristalice demokrata i nezavisnih iskazuju zabrinutost zbog netačnih informacija ili dezinformacija u vestima uoči predstojećih izbora: oko 60 odsto pristalica republikanaca je zabrinuto zbog toga, a to kaže oko polovine pristalica demokrata.
Pored netačnosti, mnogi su veliku zabrinutost izrazili i zbog vesti o izborima koje se previše fokusiraju na podele ili sporove, ili na to ko može da pobedi ili izgubi – nalik izveštavanju o trkama konja – dok se manje govori o važnim temama ili karakteru kandidata.
Tako većina Amerikanaca kaže da želi da nacionalne i lokalne novinske kuće ističu vrednosti kandidata ili njihove različite stavove o ključnim društvenim pitanjima, da bi, kao birači, bili ispravno obavešteni i na osnovu toga odlučili koga će podržati i na državnim i lokalnim izborima.
Izveštavanje o tim temama zato traži oko tri četvrtine svih anketiranih odraslih, bez obzira na simpatije prema strankama.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
