Većina građana EU podržava Konferenciju o budućnosti Evrope

Danas objavljeni rezultati istraživanja, koje su naručili Evropski parlament i Evropska komisija, pokazalo je i da je šest od deset ispitanika zbog krize čiji je uzrok korona virus razmišljalo o budućnosti EU.

Istraživanje je objavljeno dan pre potpisivanja Zajedničke izjave o Konferenciji o budućnosti Evrope čiji je cilj da stvori novi javni forum za otvorenu, uključivu, transparentnu i strukturiranu raspravu s Evropljanima o pitanjima koja su im važna i koja utiču na njihov svakodnevni život.

Kako je saopštio Evropski parlament, 76 odsto građana EU smatra da će Konferencija o budućnosti Evrope pozitivno uticati na demokratiju u EU, pri čemu jasna većina u svim članicama podržava taj stav.

Ispitanici, njih 51 odsto, smatraju da bi u Konferenciju trebalo aktivno da budu uključeni ljudi iz svih slojeva društva.

Isti procenat je izjavio da želi da bude uključen u rad Konferencije o budućnosti Evrope, pri čemu su najveći entuzijasti Irci (81 odsto) a slede Blegijanci, Luksemburžani i Slovenci sa nešto više od 60 odsto.

Istraživanje je dalje pokazalo da, iako većina (55 odsto) glasanje na evropskim izborima smatra najefikasnijim načinom komunikacije s onima koji donose odluke na nivou EU, 92 odsto ispitanika misli da glasovi građana Unije treba više da se uzimaju u obzir.

Kada se od ispitanika tražilo da izaberu šta žele da vide u budućnosti Evrope, dva najčešća odgovora bila su uporediv životni standard (35 odsto) i veća solidarnost među članicama (30 odsto).

Građanima Unije je važan i razvoj zajedničke zdravstvene politike, kao i uporedivih obrazovnih standarda.

Kao glavne prednosti EU njeni građani su naveli poštovanje demokratije, ljudskih prava i vladavine prava (32 odsto) i privrednu, industrijsku i trgovinsku moć (30 odsto).

Pri tome je poštovanje demokratije, ljudskih prava i vladavine prava rangirano kao najvažnija prednost u 14 zemalja a privredna, industrijska i trgovinska moć EU u devet.
Kao glavni globalni izazov koji utiče na budućnost EU ističu se klimatske promene, koje je navelo 45 odsto ispitanika.

Slede terorizam, zdravstveni rizici i prisilne migracije i raseljavanje.

Specijalno istraživanje Eurobarometra o budućnosti Evrope sprovedeno je u oktobru/novembru 2020. godine u 27 članica EU i obuhvatilo je više od 27.000 ljudi.