Većina građana Srbije za veće vojne izdatke

NJegove prve rezultate predstavio je direktor regionalne kancelarije Fondacije, dr Rajnhard Krum, na nedavno održanim „Primakovljevim danima“ u Moskvi. LJubaznošću dr Kruma, dobili smo istraživanje čije rezultate delom predstavljamo. Istraživanjem je obuhvaćeno 7 zemalja: Nemačka, Francuska, Letonija, Poljska, Rusija, Srbija i Ukrajina. Kriterijum za izbor zemalja bila je njihova važnost za evropsku bezbednost.

Za Srbiju je objašnjeno da njena važnost potiče iz njene izuzetne uloge u jugoistočnoj Evropi, ali sa snažnim vezama sa Rusijom. U istraživanju su se ispitivale percepcije sadašnje situacije, poverenje i stavovi prema institucijama, držanje prema spoljnoj i bezbednosnoj politici, stavovi u vezi sa nacionalnim identitetom i perspektive za razvoj bezbednosne politike u Evropi.

U analizi stavova Srbije ocenjeno je da je „kosovski rat“ odlučujući momenat u novijoj srpskoj istoriji. Srbija se izdvojila po tome jer je njeno stanovništvo najmanje zadovoljno statusom svoje zemlje. Ogromna većina, čak 85 odsto, smatra da Srbija nema status u svetu koji zaslužuje, a 75 odsto veruje da druge zemlje sprečavaju Srbiju da dostigne svoju pravu veličinu. Istovremeno, Srbija, snažno povezuje svoj prosperitet sa blagostanjem drugih zemalja (83 odsto).

Istraživači ocenjuju da srpska spoljna politika predstavlja balansiranje između četiri „stuba“: SAD i EU na jednoj, i Rusije i Kine na drugoj strani. Među glavnim spoljnopolitičkim ciljevima su: pristupanje EU, nepristupanje NATO i delovanje protiv priznanja Kosova.

Kosovsko pitanje je centralno za samorazumevanje Srbije. Na jednoj strani, ono se vidi kao ograničenje koje limitira spoljnopolitičke opcije Srbije, dok se na drugoj strani ono pokazuje kao elemenat ravnoteže i održavanja statusa kvo.

Srbija, odmah iza Rusije, ocenjuje da je EU u konfliktu s njenim interesima (70 odsto u poređenju sa prosekom od 55 odsto). Više od ostalih zemalja, Srbi smatraju da su kulturno jedinstveni (94 odsto u poređenju sa prosekom od 80 odsto).

Većina Srba (69 odsto) zabrinuta je da bi rat mogao da zahvati zemlju, ali samo 49 odsto veruje da bi moglo doći do novog rata u Evropi u okviru rasta napetosti s Rusijom. Većina Srba je zabrinuta za svoju budućnost (74 odsto).

Iz srpske perspektive, najveća pretnja evropskoj bezbednosti dolazi od SAD (71 odsto), proširenja NATO (71 odsto) i širenja EU na istok (47 odsto). Samo su ruski ispitanici ove pretnje ocenili opasnijim.

Više od tri četvrtine ispitanika Rusiju ne doživljava kao pretnju, za razliku od stava da je širenje NATO pretnja bezbednosti, a ruske akcije na Krimu odobrava 54 odsto ispitanika. Situacija u Ukrajini ima odjeka u Srbiji, jer neki ljudi misle da Srbija može da povrati Kosovo, isto kao Rusija Krim.

Srbija ima veoma kontroverzan stav prema svojoj vojnoj neutralnosti. Srpska javnost snažno podržava neutralnost Srbije uopšte kao i neutralnost u rusko-ukrajinskom sukobu. Reakcije Srba na vojne intervencije su mnogo snažnije od drugih. Srbi odbijaju ideju intervencije na osnovu doktrine „Odgovornost za zaštitu“ i vojne intervencije u inostranstvu kako bi se uklonila opasnost, a sasvim jasno obijaju svoje vojno mešanje u sukobe.

Na drugoj strani, Srbija je na čelu po mišljenju da bi trebalo da poveća vojne izdatke, 77 odsto, a iza je Poljska sa 68 odsto, dok samo 53 odsto Rusa smatra da bi trebalo uvećati vojne izdatke zemlje. Ona je takođe na čelu po stavu da granice mogu i da će biti menjane ratom.

Kada je reč o zauzimanju strane u sukobima, Srbija je jednako podeljena kao Nemačka i Francuska, a blaga većina tome se protivi. To je u velikoj i jasnoj suprotnosti sa drugim zemljama istočne Evrope, čija većina podržava zauzimanje strane i opredeljenje u sukobu. To je verovatno povezano sa dve druge stvari.

Srbija je poslednja po očekivanju da da će uticajne države preuzeti vodeću ulogu u međunarodnoj politici, sa samo 42 odsto.

U oštroj suprotnosti sa drugim zemljama, čak više nego Rusija, Srbija ocenjuje ulogu vrednosti u spoljnoj politici. Većina od 61 odsto, duplo više od prosečne ocene, odbija gledište da spoljna politika treba da sledi vrednosti. Umesto toga, dominira stav da je potrebno slediti svoje interese bez ograničenja. To odobrava 84 odsto Srba, što je slično drugim istočnim zemljama s prosekom od 83 odsto, ali u suprotnosti sa zapadnim zemljama, gde Nemci ovo podržavaju sa 66, a Francuzi sa 59 odsto.

Stručnjaci su procenili da srpska spoljna politika „zaobilazi“ liberalne vrednosti poput ljudskih prava i klimatskih promena i da je snažno povezana sa čvrstim konceptom bezbednosti.

Budućnost Srbije, ocenjuju istraživači, snažno je povezana s rešenjem kosovskog pitanja. Eksperti su dali dve opcije: teritorijalnu koja vodi ka podeli ili razmeni teritorija, ili „nemački model“ koji ima za primer podelu Nemačke za vreme „hladnog rata“ koja uključuje normalizaciju odnosa, bez formalnog priznanja.

Opcija priznavanja Kosova u zamenu za članstvo u EU čini se neprihvatljiva. Rešenje kosovskog pitanja trebalo bi da okonča zavisnost Srbije od Kine i Rusije kao najvažnijim u grupi zemalja koje ne priznaju Kosovo u međunarodnoj zajednici.