Većina Nemaca protiv veće isporuke oružja Ukrajini

Samo 32 odsto birača u Nemačkoj očekuje da će se rat u Ukrajini završiti ove godine, dok 58 odsto veruje da će se nastaviti i nakon toga. To su podaci aktuelnog istraživanja javnog mnjenja „Dojčlandtrend“, koje za javni servis ARD sprovodi institut Infratest-dimap. Od ponedeljka do srede (2.-4. januar) anketirano je 1.314 građanki i građana sa pravom glasa.

Stav prema nemačkoj politici u Ukrajini tokom poslednjih meseci je uglavnom ostao nepromenjen. 41 odsto Nemaca smatra da je obim nemačkih isporuka oružja Ukrajini odgovorajući, dok 35 odsto smatra da je odgovarajući i obim sankcija.

Znatno ispod očekivanja nemačkih građana su, međutim, diplomatski napori. Za 52 odsto ispitanika, kako na zapadu, tako i na istoku zemlje, ti napori nisu dovoljni.

Nakon što je Francuska najavila isporuku lakih borbenih tenkova, ponovo se raspravljalo da li i Nemačka treba da podrži Ukrajinu isporukom borbenih tenkova. Nemačko stanovništvo se, međutim, prilično protivi povećanju isporuke oružja.

Neposredno nakon objavljivanja rezultata ovog ispitiavnja javnog mnjenja – došla je vest da Nemačka ipak šalje svoje Kune i jedan sistem Patriot u Ukrajinu.

Velike razlike postoje između istočnog i zapadnog dela Nemačke kada su u pitanju isporuke oružja i sankcije. 40 odsto istočnih Nemaca smatra da isporuke oružja idu predaleko, a samo 29 odsto smatra da je obim odgovarajući.

Kada je reč o sankcijama Rusiji, 35 osto Nemaca smatra da nisu dovoljno stroge i isto toliko njih smatra da su primeren, dok 19 odst osmtra da idu predaleko. Međutim, 34 odsto istočnih Nemaca smatra da one idu predaleko, dok 27 odsto smatra da su primerene.

Rat u Ukrajini kao glavni izazov

U okviru istraživanja „Dojčlandtrend“ ispitanicima je bilo postavljeno i pitanje sa kojim problemima bi nemački političari pod hitno trebalo da se pozabave. Pritom su mogli da navedu najviše dve teme. Za 24 odsto ispitanika je rat u Ukrajini jedan od dva najvažnija politička problema.

Na drugom mestu je tema koja je kao posledica rata dobila na značaju: složena energetska politika i energetska tranzicija (19 odsto). Na trećem mestu je tema koja je od 2020. godine uvek bila među tri najvažnije: zaštita životne sredine, odnosno klimatske promeme (17 odsto).

Tek nakon njih dolazi tema inflacija/poskupljenja (14 odsto), koju je sredinom prošle godine znatno više ljudi videlo kao veliki problem. Dakle, moguće je da su pojedine Nemce poskupljenja manje pogodila nego što su strahovali pre šest meseci.

Mere pomoći za mnoge nisu dovoljne

Ostaje nejasno koliko je tome doprinela prilično blaga zima, sa manjim potrošnjom energije, a koliko mere poput ograničavanja cena gasa i struje, koje su u Nemačkoj na snazi od ove godine. Prema oceni 52 odsto ispitanika, mere pomoći koje je preduzela nemačka vlada nisu dovoljne. To smatra većina pristalica desničarske Alternative za Nemačku (AfD) i Levice. Svaki treći Nemac (34 odsto) smatra da su trenutne mere pomoći dovoljne – tako misli većina pristalica Zelenih. Samo osam odsto ispitanika smatra da mere pomoći idu predaleko.

Osećaj sigurnosti zavisi od visine primanja

Postoji i jedan drugi izazov za nemačke političare: trenutno samo trećina građana (36 odsto) smatra da su generalno stvari u zemlji pravedne. Većina, 58 odsto, smatra da su prilično nepravedne – što je najviše od 2010. godine, kada je 60 odsto ispitinika bilo tog mišljenja, u ranoj fazi krize evra.

Sigurnost Nemaca kada je reč o 2023. godini je povezana sa visinom njihovih primanja. Oni sa neto prihodima većim od 3.500 evra mesečno (70 odsto ispitanika) smatra da će ova godina za njih lično biti dobra, dok svaki peti ispitanik (20 odsto) očekuje prilično lošu godinu. Građani sa nižim neto prihodima (ispod 1.500 evra) više očekuju prilično lošu (45 odsto), nego prilično dobru godinu (40 odsto).

Bolje plate i doseljavanje protiv nedostatka stručne radne snage

Problem sa nedostatkom stručne radne snage se nastavlja i u 2023 godini – između ostalog nedostaju negovatelji i zanatlije. Razne mere se razmatraju kako bi se rešio taj problem. Aktuelno istraživanje „Dojčlandtrend“ pokazuje šta i o toj temi misle građanke i građani Nemačke.

Velika većina, 91 odsto ispitanika, smatra da su odgovorne same kompanije i zalaže se za bolje plate. Samo šest odsto ispitanika smatra da je to pogrešno.

Većina građana (63 odsto) podržava jednostavniju proceduru za dolazak kvalifikovanih radnika iz inostranstva, dok 31 odsto smatra da je to pogrešno. U međuvremenu nema većine koja podržava povećanje starosne granice za odlazak u penziju, sa sadašnjih 67 godina. Devet od deset Nemaca (90 odsto) smatra da je to pogrešno, dok samo osam odsto to smatra ispravnim.

Demohrišćani i dalje najjači

Ako bi se u nedelju u Nemačkoj održali savezni izbori, Socijaldemokrate (SPD), kancelara Olafa Šolca bi, kao i u decembru, osvojile 18 odsto glasova. Demohrišćani (Unija CDU/CSU) bi sa 29 odsto (-1) glasova i dalje bili najjača politička snaga. Zeleni bi osvojili 19 odsto glasova (+1), Liberali (FDP) 6 odsto (+1), AfD 15 odsto i Levica 5 odsto glasova. Preostale stranke ukupno bi osvojile 8 odsto glasova (-1).

Na početku godine, svaki treći građanin Nemačke (34 odsto) je zadovoljan, odnosno veoma zadovoljan (+4) radom nemačke vlade. Većina, 64 odsto građana, manje je zadovoljna ili je u potpunosti nezadovoljna radom vlade (-4).