Većina Nemaca više ne podržava isporuku teškog naoružanja

Evo kako brzo sve može da se promeni: Nemačka vlada je u sredu (27. aprila) promenila kurs u ukrajinskom ratu i sada će ipak da isporuči tenkove Ukrajini. Politički pritisak je, izgleda, postao prevelik.

S druge strane, stanovništvo s pravom glasa u Nemačkoj, sada znatno manje podržava isporuku teškog naoružanja nego početkom meseca. Na primer: u najnovijem ispitivanju javnog mnjenja Dojčlandtrend koje za javni servis ARD vrši infratest dimap – za ispruku tenkova Ukrajini se izjasnilo 45 odsto ispitanih, a pre tri sedmice ih je bilo 55 odsto.

Jasni zagovornici isporuka teškog naoružanja mogu se naći samo u redovima FDP (70% za : 25% protiv) i Zelenih (67% za : 25 % protiv). Dobra polovina pristalica demohrišćanske Unije je za ispouke (53 odsto), ali 42 odsto se tome protivi. Pristalice SPD su duboko podeljene (45% je za : 46 % je protiv). Glasači AfD-a jasno odbacuju isporuke (12% je za :84 % je protiv).

O razlozima promene raspoloženja može se samo nagađati. Anketa početkom meseca (7. aprila ) obavljena je pod utiskom prvih izveštaja o navodnim ratnim zločinima Rusije u Buči i drugim predgrađima Kijeva.

Tri nedelje kasnije, slike užasa u Ukrajini su još uvek sveprisutne, ali moguće je da se mnogi Nemci brinu da bi slanje teškog naoružanja dovelo do eskalacije rata. Tu brigu je izrazio i kancelar Olaf Šolc,koji je rekao da želi da izbegne sve što bi moglo dovesti do dalje eskalacije rata.

Čini se da su dva meseca od početka rata u Ukrajini 24. februara, mnogi ljudi u Nemačkoj između dve vatre. S jedne strane, prema ovom reprezentativnom istraživanju, nema većine za isporuku teškog naoružanja, s druge strane, 52 odsto je za tvrđi kurs prema Rusiji.

Većina je za postepno ukidanje uvoza nafte i gasa iz Rusije

Kada je reč o večitom pitanju energetske zavisnosti Nemačke od Rusije, savezna Vlada je odavno počela da traži druge liferante, ali istovremeno upozorava na negativne posledice po nemačku privredu, koja je u mnogim oblastima zavisna od fosilnih goriva iz Rusije.

Većina stanovništva očigledno razmišlja na isti način i zalaže se za postepeno ukidanje ruskog uvoza 54 odsto. Dok je 22 odsto za to da se uvoz gasa i nafte odmah zaustavi, 19 odsto Nemaca je da se uvoz energenata iz Rusije nastavi.

Raste sumnjičavost u sposobnosti kancelara

Podrška stavu Olafa Šolca u ratu u Ukrajini je ograničena – samo trećina ispitanih ga smatra ubedljivim. Još gore ga ocenjuju kada je u pitanju njegova komunikacija: dve trećine Nemaca je smatra lošom. Međutim: Skoro isto toliko Nemaca misli da Šolc u ovoj krizi postupa razumno.

Poverenje građana u njegove sposobnosti generalno, kao šefa Vlade, je drastično smanjeno. Pre saveznih izbora 2021. jasna većina je verovala da bi Šolc mogao dobro da vodi zemlju kroz neku krizu. Posle skoro pet meseci na čelu Vlade, situacija se preokrenula: trenutno skoro polovina Nemaca nema poverenja u njega kao kriznog menadžera.

Kada bi izbori bili u nedelju

Političko raspoloženje u celini gotovo da se nije promenilo: vladajuća koalicija SPD, Zelenih i Slobodnih demokrata (FDP) i dalje bi imala većinu od 51 odsto. Uprkos sve većim kritikama kancelara Šolca, njegove socijaldemokrate (SPD) bi i dalje dobile 24 odsto, da su izbori u nedelju.

Stranke Unije CDU i CSU su ostvarile blagi napredak. Alternativa za Nemačku (AfD) je stabilna. A Levice više ne bi bilo u Bundestagu, jer se sve više udaljava od praga od pet odsto: toliko glasova je potrebno na saveznim izborima da bi se ušlo u parlament bez direktnog mandata.