Većina Rusa želi kraj rata u Ukrajini

Moguće je da to već primorava Vladimira Putina da prilagodi svoj javni stav o invaziji, navodi se u analizi Vladimira Milova, potpredsednika Fondacije “Slobodna Rusija”, objavljenoj na portalu američkog Atlantskog saveta, prenosi Demostat.

Kako se navodi, tokom Putinove “udarne” TV konferencije za medije, održane u decembru 2023, voditelji su obavestili ruskog predsednika da su dobili “nalet” pitanja o tome kako će se rat završiti, što je u skladu sa zaključcima “Levada centra”, koji je pre Putinovog obraćanja javnosti pitao Ruse šta bi želeli da pitaju Putina. I istraživanje drugog ruskog istraživačkog centra, Ruskog polja (Russian Field), pokazalo je da ispitanici takođe kao prioritet navode okončanje rata, kada su upitani o željama za 2024.

U tekstu se ukazuje da se prema anketi Ruskog polja, velika većina Rusa se protivi potencijalnom drugom talasu mobilizacije.

“Podaci i Ruskog polja i Levade pokazuju jasnu sklonost mirovnim pregovorima umesto nastavku rata. Istraživanje Levada centra iz novembra 2023. pokazalo je da iako nominalna podrška invaziji na Ukrajinu ostaje visoka i iznosi 73 odsto, broj ispitanika koji su izrazili čvrstu, neospornu podršku, a ne onih koji su naveli da “više podržavaju nego što se protive ratu”, zapravo je opao sa 53 odsto, koliko je iznosio u martu 2022, na samo 39 odsto. To više deluje kao konformizam nego kao aktivna podrška ratu”, precizira autor.

Takođe, napominje se da podacima istraživanja u autoritarnom društvu, kao što je Putinova Rusija, treba postupati oprezno, ali da je najnovije tendencije koje su otkrili Levada i Rusko polje potvrdio izvor blizak Kremlju – Valerij Fedorov, direktor istraživačkog centra WCIOM, i zvanični savetnik u Predsedništvu Rusije. U intervjuu za ruski RBC, septembra 2023, Fedorov je nevoljno priznao da broj Rusa koji aktivno i entuzijastično podržavaju Putinovu odluku da izvrši invaziju na Ukrajinu nije veći od 10-15 odsto stanovništva. “Većina Rusa ne želi da zauzme Kijev ili Odesu”, citira se Fedorov u tekstu, kao i njegov dodatni komentar:”Da je od njih zavisilo da li će biti započeta “specijalna vojna operacija”, verovatno to ne bi bilo učinjeno.

Štaviše, ukazuje se da nedavno istraživanje WCIOM-a potvrđuje nagli pad gledanosti ruskih državnih propagandnih TV kanala, kao i pad poverenja javnosti u ono što oni emituju. Ilustracije radi, godine 2023. samo je 40 odsto Rusa nazvalo državnu televiziju svojim glavnim izvorom informisanja, dok je pet godina ranije takvih bilo 53 odsto. Kako se ukazuje, od 2016. godine poverenje u ruske državne kanale kao “objektivne” izvore informisanja gotovo je upola smanjeno – sa 46 na 26 odsto.

“Zanimljivo je da samo pet odsto Rusa mlađih od 25 godina smatra da je državna televizija objektivan izvor informisanja, u poređenju sa 51 odsto onih starijih od 60 godina. Ova starosna podela je važna ako neko želi da predvidi buduće trendove. Obrasci očigledni u “konzumiranju” medija u skladu su sa širim stavom prema ratu: prema Levadi, 56 odsto ljudi starijih od 65 godina bezuslovno podržava invaziju, a za one mlađe od 25 godina, stopa se smanjuje na samo 30 odsto. Očigledno je da je demografija protiv Putina, a mladi Rusi su mnogo skeptičniji prema ratu. Zaista, selektivna analiza podataka ankete, isključujući Ruse starije od 50 godina, koji su bili najviše traumatizovani sovjetskim i ranim postsovjetskim iskustvom, a samim tim i najosetljiviji na propagandu, pružila bi dramatično drugačiju sliku trenutnog odnosa prema invaziji na Ukrajinu”, konstatuje Vladimir Milov.

Autor precizira da se na osnovu rezultata različitih istraživanja javnog mnjenja i kriterijuma koji nisu u vezi sa anketama, formira “slika svesne podrške invaziji na Ukrajinu među značajnim brojem Rusa, budući da se radi od 30 do 40 odsto stanovništva”, uz napomenu:”To nije tako neobična cifra za totalitarna društva zasnovana na strahu i propagandi. Međutim, to nije pozicija većine”.

“Dostupni podaci ukazuju na to da većina Rusa želi okončanje rata, pri čemu podrška invaziji vremenom slabi i sve više se koncentriše među starijom generacijom. Slični trendovi su uočljivi i kada je reč o vojnoj službi. Brojne ankete pokazuju da između 50 i 60 odsto Rusa odbacuje drugi talas mobilizacije. To je ključni razlog zbog kojeg Putin nije bio voljan da objavi dalju mobilizaciju u proteklih godinu dana, uprkos očiglednoj potrebi da se to učini. Kao rezultat, vojnici mobilisani u poslednjim mesecima 2022.godine zaglavljeni su na prvoj liniji fronta, bez ikakvih šansi za prekid službe, što je izazvalo proteste članova porodice. Ankete pokazuju da većina Rusa podržava pozive žena mobilisanih vojnika da oni budu demobilisani. Ovo je posebno loša vest za Putina. To pokazuje da tokom godine dve godine p rata punog obima nije uspeo da podstakne Ruse da dobrovoljno idu u rat u dovoljnom broju”, navodi se u tekstu.

Kao potvrdu nalaza anketa, Milov navodi i podatak da na centralnim trgovima ruskih gradova nema redova u punktovima za regrutovanje u vojsku. On, takođe, citira podatke CIT-a (Conflict Intelligence Team), kao i drugih nezavisnih analitičkih organizacija, koji pokazuju da su zvanični brojevi “dobrovoljnih regruta” poprilično preuveličani. Stoga, autor zaključuje:”Rusi su možda spremni da „podrže“ rat rečima, ali očigledno ne žure da se sami bore”.

“Najnoviji pokazatelj da je Putin možda zabrinut zbog slabljenja javnog entuzijazma za rat protiv Ukrajine pojavio se u njegovom novogodišnjem obraćanju 2024. Prethodne godine, Putin je snimao obraćanje zajedno sa vojnicima u uniformi, pri čemu je njegov govor uglavnom bio posvećen invaziji na Ukrajinu. Međutim, ovog puta se odlučio za poznatiju kremljsku pozadinu i samo se osvrnuo na rat pre nego što je prešao na više prizemnih tema. Putin razume osećanja u Rusiji bolje od mnogih zapadnih komentatora i čini se da oseća pad apetita javnosti za invaziju, koju je pokrenuo pre gotovo dve godine. Ako se ovaj trend nastavi, to bi moglo da dodatno ograniči Putina i njegove postupke”, ocenjuje Vladimir Milov.