U zemlji kakva je Švedska retko se može čuti stav u javnosti koji oštro kritikuje politiku vlade ili se suprotstavlja merama koje država preduzima.
U februaru je Stefan Ingves, guverner Švedske centralne banke, upozorio da bi Švedska uskoro mogla da se nađe u situaciji gde se celokupan proces plaćanja kontroliše od strane privatnih banaka. On se založio za definisanje nove regulative kojom bi se obezbedila javna kontrola nad sistemom plaćanja, smatrajući da je to nešto što predstavlja javno dobro i tiče se društva u celini. „Mnogi građani će se osećati neugodno ukoliko bi celokupan sistem bio prepušten privatnim kompanijama”, rekao je Ingves.
Izjašnjavanje guvernera o ovom pitanju učinilo je da se čuje glas onih koji su protiv potpunog ukidanja keša, smatra Björn Eriksson (72), predvodnik udruženja građana Kontantupproret, što u doslovnom prevodu znači Keš pobunjenici. Prema njegovim rečima, sve dok se guverner nije oglasio stavovi ovog udruženja su smatrani nazadnim i zastarelim. „Kada imate potpuno digitalizovan sistem, nemate mogućnost da se odbranite ako ga neko onesposobi. Nijedna zemlja ne bi trebalo da pravi toliki rizik i da potpuno ostane bez neke vrste analognog sistema”, smatra on. „Ovo je političko pitanje. Mi prepuštamo da odluke donose četiri glavne banke koje imaju monopol u Švedskoj”, dodao je Eriksson.
S druge strane, ni stručnjaci nisu preterano oduševljeni idejom potpunog ukidanja keša. Nijedan sistem koji je baziran na tehnologiji nije u potpunosti otporan na različite greške i zloupotrebe, smatra Mattias Skarec (29), konsultant za digitalnu bezbednost. Po njegovim rečima, Švedska je podeljena na dva tabora: na one koji oduševljeno prihvataju nove tehnologije i na drugu grupu koja nije preterano zainteresovana za menjanje navika. „Naivni smo ako mislimo da ćemo moći da izbacimo keš iz upotrebe i da se u potpunosti oslonimo na tehnologiju”, rekao je Skarec. Hakeri su naučili kako da zloupotrebe finansijske sisteme i uspešno prevare i oštete ljude za velike sume novca. „Srećni smo što su ljudi koji znaju kako da hakuju sisteme još uvek na strani dobrih, ali ne znamo koliko dugo će to trajati”, kaže Skarec. Banke su prepoznale problem i njihov stav je da su digitalni metodi plaćanja podjednako ranjivi kao i plaćanje u gotovini. Per Ekwall, predstavnik jedne švedske banke, ipak je na strani uvođenja modernih tehnologija.
U anketi koja je sprovedena u Švedskoj, 7 od 10 ispitanika se izjasnilo da bi želelo da zadrži mogućnost plaćanja u gotovini, dok je 25 odsto bilo za potpuno ukidanje gotovinskog plaćanja. Rezultati pokazuju da većina ljudi ipak nije spremna da menja navike i da se prilagođava promenama koje ubrzan tehnološki razvoj nosi sa sobom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.