Većina veruje da kapitalizam škodi

Ovo je prvi put da je „Edelman Trust Barometar“, koji već dve decenije ispituje desetine hiljada ljudi o njihovom poverenju u osnovne institucije, pokušao da razume kako ljudi doživljavaju kapitalizam.

Autori studije su istakli da su ih ranija istraživanja koja pokazuju sve veći osećaj nejednakosti naterala da postave pitanje građanima: da li sada počinju da osećaju više fundamentalne sumnje u kapitalističke demokratije Zapada?

Pokazalo se da je odgovor u većini slučajeva bi potvrdan, kaže Dejvid Bersof, vodeći istraživač u studiji koju je sprovela ova američka komunikaciona kompanija.

„LJudi su upitani da li je ono što imamo danas i svet u kojem živimo optimizovan za dobru budućnost“, rekao je Bersof za Rojters. U istraživanju je učestvovalo više od 34.000 ljudi u 28 zemalja od zapadnih liberalnih demokratija poput Sjedinjenih Država i Francuske, do onih koje su zasnovane na drugačijem modelu kao što su Kina i Rusija, a 56 odsto ispitanika se složilo da „kapitalizam kakav postoji danas donosi više štete nego koristi u svetu“.

Anketa je pokrenuta još 2000. da bi se istražile teorije politikologa Frensisa Fukujame, koji je posle pada komunizma izjavio da je liberalna kapitalistička demokratija smenila rivalske ideologije i da kao takva predstavlja „kraj istorije“.

Ovakav Fukujamin zaključak osporavaju kritičari koji ukazuju na porast uticaja Kine, povećanje broja autokratskih lidera, trgovinski protekcionizam i pogoršanje nejednakosti usled globalne finansijske krize 2007/2008.

Na nacionalnom nivou, nepoverenje u kapitalizam bilo je najviše na Tajlandu i u Indiji – 75 odsto i 74 odsto, dok je u Francuskoj 69 odsto. Većinsko nepoverenje je preovlađivalo i u drugim azijskim, evropskim, zalivskim, afričkim i latinoameričkim državama.

Samo u Australiji, Kanadi, Sjedinjenim Državama, Južnoj Koreji, Hongkongu i Japanu većina se nije složila sa tvrdnjom da kapitalizam trenutno nanosi više štete nego koristi.

Istraživanje je potvrdilo već poznati opseg bojazni koje se kreću od zabrinutosti zbog tempa tehnološkog napretka i nesigurnosti posla, do nepoverenja u medije i osećaja da nacionalne vlade nisu u stanju da odgovore na današnje izazove.

Unutar dobijenih podataka bilo je neslaganja – Azijci su više optimistični u pogledu svojih ekonomskih perspektiva od ostalih ljudi širom sveta. Postoji i rastuća podela kada je reč o stavovima prema statusu, s tim da je verovatnije da će bogatiji i fakultetski obrazovani imati više poverenja u to kako se stvari odvijaju.

Pretpostavlja se da će korporativnim liderima koji se ove nedelje okupe u Davosu biti interesantan nalaz da je poverenje u biznis nadmašilo poverenje u vlade i da je 92 odsto zaposlenih izjavilo da bi generalni direktori trebalo da se izjašnjavaju o današnjim socijalnim i etičkim pitanjima.

„Biznis je uskočio u prazninu koju su ostavile populističke vlade“, kaže Ričard Edelman, izvršni direktor Edelmana.

„To više ne može biti običan biznis sa akcionarima i dividendama.“