Analiza istoričara Stivena Kotkina: Kako će se završiti rat u Ukrajini?

Kotkin je objavio dva toma planirane trodelne Staljinove biografije, a njegova dela o raspadu Sovjetskog Saveza i njegovim posledicama nemaju premca u svojoj preciznosti i dubini. Posle više od 30 godina na Prinstonu, sada je na Stanfordu.

U prošlogodišnjem razgovoru se govorilo o prirodi Putinovog režima, njegovoj odluci da napadne Ukrajinu i kako bi rat mogao da izgleda kako vreme odmiče. Sada znamo – ruska invazija je bila katastrofa u svakom smislu. To je izazvalo stotine hiljada žrtava, a veliki deo infrastrukture Ukrajine je u ruševinama. Nakon što ruska vojska nije uspela da brzo zauzme glavni grad Kijev i ukloni ukrajinsko rukovodstvo, pokrenula je opaki rat iscrpljivanja, u kojem sve više ljudi sa obe strane postaje žrtva Putinovih nemilosrdnih ambicija.

Kotkin je vrhunski naučnik, ali njegove veze sa temom nisu ograničene samo na arhive i biblioteke. Ima dobre veze u Vašingtonu, Moskvi, Kijevu i šire; njegova analiza rata zasniva se na intervjuima sa izvorima kao i na sopstvenoj bazi znanja. Prošle nedelje je ponovo govorio za Njujorker, prenosi Index.hr.

Prošle godine Kotkin je govorio da Ukrajina pobeđuje na Tviteru, a da Rusija pobeđuje na bojnom polju, od tada se dosta toga promenili, ali analitičar i dalje ostaje pri tom stavu.

– Hajde da zamislimo kuću. Recimo da posedujete kuću koja ima 10 soba. I recimo da provalim, kidnapujem i uništim dve sobe. Iz te dve sobe ja onda uništim tvojih ostalih osam soba, a ti pokušaš da me pobediš. Pokušavaš da me izbaciš iz dve sobe. Guraš me iz jednog ugla, a možda i iz drugog. Ali još uvek sam ovde i još uvek uništavam. A poenta je da vam treba kuća. Vi živite u njoj. To je tvoja kuća a drugu nemaš. Ja imam drugu kuću i moja druga kuća ima hiljadu soba. Pa ako ti uništim kuću, da li ćeš ti pobediti ili ja?, objašnjava Kotkin i daoda je da je nažalost, takva je situacija u kojoj se nalazimo.

Kako navodi, Ukrajinci su odbacili pokušaj Rusije da osvoji njihovu zemlju. Oni su branili svoju prestonicu. Isterali su Ruse iz dela zemlje koji su osvojili od 24. februara 2022. Vratili su im otprilike polovinu. A ipak im treba njihova kuća, a Rusi je ruše. Putinova strategija bi se mogla opisati kao „ako je ja ne mogu imati, niko neće“. Nažalost, sada je to tragedija.

O analizi Putina kako strateške figure kaže da predsednik Rusije nije uopšte strateška figura.

Ljudi su govorili da je taktički genije, da je dobro igrao i sa slabim kartama. Mislim da je to pogrešno shvatanje. Intervenisao je u Siriji i napravio budalu od predsednika Obame kada je rekao da povlači liniju oko hemijskog oružja. Ali šta to znači? To znači da je Putin postao suvlasnik građanskog rata. Postao je vlasnik zločina i razorene zemlje Sirije. Nije uvećavao talente u sopstvenoj zemlji, svoj ljudski kapital. Nije gradio novu infrastrukturu. To nije povećalo proizvodnju bogatstva, istakao je istoričar.

Šta je postigao u Ukrajini, pita Kotkin i dodaje da je Putin narušio reputaciju Rusije – ona je daleko gora nego što je ikada bila. Konsolidovao je ukrajinsku naciju, čije je postojanje negirao. On širi NATO iako je njegov cilj bio da odmakne NATO od širenja nakon 1997. Čak je naveo i Švedsku da se prijavi za članstvo u NATO-u. Sve u svemu, to je katastrofa.

– Problem je što je on na vlasti. A mekani ruski nacionalisti, koji su bili polukritični prema Putinu, sada nemaju gde. Ili moraju da ga podrže ili moraju da beže u Jermeniju, Gruziju, Kazahstan i Tursku. On na neki način uništava sopstvenu zemlju, ali na sasvim drugačiji način od ubijanja koje radi u Ukrajini, navodi on.

Na pitanje šta je otkriveno o ruskoj vojsci i njenim obaveštajnim sposobnostima tokom prošle godine, rekao je da je rat je tragedija i da ne postoji način da se završi osim tragično s obzirom na ono što se dogodilo: broj mrtvih u Ukrajini; stepena uništenja; posledice po druge zemlje, uključujući nesigurnost hrane.

Ali bilo je i prijatnih iznenađenja. Jedna je bila sposobnost i volja Ukrajinaca da se bore. Bilo je veoma inspirativno od samog početka.

Još jedno prijatno iznenađenje bili su neuspesi Rusije. Znali smo da ima problema sa Rusijom: mnogi od nas su verovali da ruska vojska zapravo ima samo 30 do 50 hiljada vojnika, u smislu obučenih boraca sa savremenom opremom, za razliku od stotina hiljada loše obučenih regruta koji jedu hranu za pse. nema kvalitetne opreme i zaliva ih korumpirani oficiri. Ali stepen ruskog neuspeha u Ukrajini, sa vojne tačke gledišta, bio je prijatno iznenađenje za mnoge od nas, uključujući i mene, kaže alaitičar.

On dodaje da je tu i evropska prilagodljivost i hrabrost, zar ne? Svi su rekli: „Ako Evropa ne dobije svoj kapućino ujutru i espreso posle ručka, ne može to da izdrži“. Pogledajte šta se desilo, Evropa se udaljila od zavisnosti od ruskih energenata mnogo brže nego što je iko mislio. Ujedinila se u podršci Ukrajini skoro u potpunosti.

Onda je usledilo ono što bih nazvao neprijatnim iznenađenjem. Uprkos sankcijama, ruska ekonomija se nije značajno smanjila. Ispostavilo se da se ruski narod pokazao izuzetno prilagodljivim režimu sankcija i da je smislio kako da preživi, au nekim slučajevima i kako da napreduje.

Na pitanje da li Rusiji ponestaje zaliha navodi da ako ste u ratu na iscrpljivanje, morate bombardovati proizvodne pogone druge strane.

Morate uskratiti drugoj strani mogućnost da dopuni bojno polje. I morate da povećate svoju proizvodnju kao što smo radili u prethodnim ratovima u kojima smo direktno bili angažovani, ali ovde nismo. Pa kako se boriti u ratu iscrpljivanja sa obe ruke vezane iza leđa? Ukrajinci su neverovatni. Ono što rade je inspirativno. Ali ako dobiju nazad svaki inč teritorije – a nisu ni blizu toga – i dalje im je potreban proces pristupanja EU. Ukrajini će biti potrebna demilitarizovana zona bez obzira na to koliko teritorije dobije nazad, uključujući i ako nekako povrati Krim. Postoji problem što bi se sledeće godine, godine posle, godine posle toga – ovo moglo ponoviti, kaže Kotkin.

Prema njegovim rečima nedavno je Vašington post objavio intervju sa Kirilom Budanovim, veoma mladim šefom ukrajinske obaveštajne službe. Šta bi se moglo pročitati?

Dve stvari. Prvo, osećaj optimizma koji uključuje ne samo dobar ishod na bojnom polju već i povratak Krima sledeće godine. I drugo, on je sa velikim samopouzdanjem rekao da je Vladimir Putin veoma bolestan. Sumnjam da glasine o Putinovom lošem zdravlju potiču od ukrajinske obaveštajne službe, naveo je analitičar.

Direktor CIA Vilijam Berns javno je rekao da nema dokaza da je Putin bolestan. Još jednom želimo da to bude istina jer želimo prečicu do ukrajinske pobede. Problem je što moramo da živimo u okolnostima koje imamo. Ako pogledate ishod Severne Koreje i Južne Koreje, to je užasan ishod. U isto vreme, to je bio ishod koji je omogućio Južnoj Koreji da cveta pod američkim bezbednosnim garancijama i zaštitom.

A da postoji Ukrajina, bez obzira na veličinu, koja bi mogla da cveta kao članica Evropske unije i koja bi mogla da ima neku vrstu garancije bezbednosti – bilo da je to puno ulazak u NATO, ili bilateralni sporazum sa SAD, ili multilateralni ugovor koji bi uključivao SAD, Poljsku, baltičke i skandinavske zemlje, potencijalno bi dobio rat.

Ako Ukrajina može da postigne željenu pobedu nad svakim pedaljom teritorije, reparacijama i sudovima za ratne zločine, još uvek treba da se integriše sa Zapadom da bi konsolidovala te dobitke. Još uvek je potrebna garancija sigurnosti. Dakle, mi raspravljamo o nekim pitanjima koja su za Ukrajince duboko važna zbog zločina koji su nad njima počinjeni. Istovremeno, možda nije definicija pobede koja bi dovela Ukrajinu u bolju poziciju, u razumnije vreme sa manje žrtava, s obzirom na situaciju, ističe Kotkin.

Na pitanje šta bi bio najbolji ishod rata, kaže da je to Rusija koja liči na Francusku. Odnosno, obična velika država koja se ponaša u skladu sa vladavinom prava i međunarodnim normama i ponosna na sopstvenu kulturu, i ima veliku vojsku, ali ne ugrožava svoje susede i želi da živi mirno u regionu.

To bi bio odličan ishod. Nadajmo se da ćemo videti takav ishod kako za ruski narod, tako i za njegove susede. Ali dok ne vidimo taj ishod, šta ćemo raditi, pita Kotkin.

– Recimo da Ukrajina oslobodi deo svoje teritorije, možda ovog proleća i leta. A onda, za dve godine, biće još jedno rusko pojačanje ili nešto drugo što bi moglo da se desi. Kako možemo sprečiti da se neprijateljstva neograničeno nastavljaju? Zašto nisam siguran da mogu da daju našu industrijsku bazu kada je u pitanju proizvodnja oružja. Imamo druge prioritete na koje želimo da trošimo sredstva i resurse poreskih obveznika. I zato sam za pobedu Ukrajine. Ja sam protiv pobede Rusije. Ali ja ukrajinsku pobedu definišem u okolnostima u kojima živimo, navodi on.

Istoričar podseća i na Slobodana Miloševića, koga kako kaže pamtimo kao bivšeg diktatora u Srbiji.

Izgubio je četiri rata pre nego što je svrgnut. Četiri rata. Dakle, možda će Putinov režim doživeti neke domaće turbulencije ako ne može da ostvari svoje maksimalne ratne ciljeve. Možda prežive i potraju neko vreme. Ruska moć može još više degradirati u budućnosti. Njihov status energetske supersile je degradirajući. Njihov status mlađeg partnera u velikoj kineskoj Evroaziji postaje zavisan, pod uslovom da Kinezi prihvate Rusiju kao mlađeg partnera. Ruski ljudski kapital krvari. Cela nova ekonomija je pobegla iz Rusije, rekao je i dodao da imamo Rusiju koja potencijalno sve više liči na Putinov režim kao društvo, a ne samo kao režim.

– Imamo čitavu flotu ksenofobičnih tvrdih desničara u Rusiji koji se žale da se rat ne vodi kako treba, želeći da nukleraju Ukrajinu i Zapad, dok izražavaju ekstremizam na društvenim mrežama, što nažalost društveni mediji olakšavaju i podstiču. A to je Rusija koju već imamo. Rusija je već potpuno transformisana. Ratovi su transformacioni u svakom pogledu, zaključio je.