‘Velika epidemija’ padova starijih ljudi u SAD i vežbanje koje to smanjuje

Brojke potvrđuju trend koji je ranije uočen i u Evropi: u Sjedinjenim Državama između 2000. i 2016. godine, apsolutni broj smrtnih slučajeva usled pada među osobama starijim od 75 godina utrostručio se sa 8.613 na 25.189 smrtnih slučajeva.

Naravno, starija populacija je mnogobeojnija, ali čak i uzimajući to u obzir, stopa smrtnosti posle pada za starosnu grupu iznad 75 godina se udvostručila i kod muškaraca i kod žena, po istraživanju koje su sproveli holandski i američki istraživači i objavili u „Journal of American Academy of Medicine“ (JAMA).

„Skoro svaka treća osoba starija od 65 godina pada jednom svake godine“, napiao je u članku dr. Marko Pahor, direktor Instituta Univerziteta Floride za starenje.

„Pad je potencijalno katastrofalan i smrtonosan za starije osobe“, naglsio je on.

Osim rizika od smrti od traume glave ili krvarenja, pad ako je slomljen kuk, koleno ili gležanj, može označiti početak začaranog kruga: hospitalizacija, gubitak nezavisnosti, rehabilitacija u centru i trajni efekti na samopouzdanje i mentalno zdravlje.

Amerikanac koji slomi petnu kost nikada neće ponovo hodati, kaže Atul Gavande, doktor i autor knjige „Biti smrtnik“.

„Padovi predstavljaju sve veću epidemiju među starijim ljudima“, rekao je Pahor za AFP.

U Holandiji, Španiji, Kanadi i Australiji, na primer, taj trend je sličan od 2000. godine.

U Francuskoj se to opisuje kao „veliki javni zdravstveni problem“.

Ali je o tome zašto taj dramatičan porast „bilo vrlo malo istraživanja, bez obzira na zemlju“, rekla je za AFP Elizabet Berns, iz Američkog centra za kontrolu i prevenciju bolesti.

Ali gerijatri imaju ideje: Moguće je da su današnji seniori aktivniji od jučerašnjih. Povećanje gojaznosti takođe može igrati ulogu jer slabi mišiće.

Pre svega, doktori su ogorčeno primetili da je savremena medicina poboljšala lečenje hroničnih bolesti, ali je zanemarila kako žive ljudi u starosti kojima prepisuju lekove.

To je mišljenje Džeordža Talera, menadžera programa za kućne posete u Bolnici Medstar u Vašingtonu.

Jedan od njegovih omiljenih metoda za smanjenje rizika od pada je jednostavan: „Ne prepisujte lekove!“.

Jer, istraživanja su pokazala da se pri redovnom uzimanju četiri leka dnevno značajno povećavaju dezorijentacija i gubitak ravnoteže.

„Veoma smo dobri u pisanju recepata za lekove, ali mnogo manje kada se radi o njihovom uklanjanju, čak i kada oni više nisu korisni“, rekao je taj gerijatar u AFP-u.

On daje primer pacijenta čiji su skočni zglobovi otekli. Umesto prepisivanja dnevnog diuretika koji bi ga mogao dehidrirati, on je pacijetnu rekao da ga uzme samo kada je to zaista potrebno. Pritom kao terapija oticanja ostaje fizičko vežbanje, čiju je delotvornmost pokazala druga studija koju je objavila JAMA.

U tom eksperimentu sprovedenom u Vankuveru, u Kanadi, medju relativno malo ispitanika – oko 300 sedamdesetogodišnjaka, istraživači su testirali program rehabilitacije Otago: petnaest vežbi za kolena, gležnjeve, kukove… i za ravnotežu – hodanje unazad, stojanje na jednoj nozi, i to po triput nedeljno, sa 30 minuta šetnje dvaputa nedeljno.

Rezultat je da su učesnici tog programa manje padali tokom perioda proučavanja, nego ljudi iz kontrolne grupe.

Prethodne studije nisu našle sličan efekat, ali čini se da istraživanje u potpunosti potvrđuje koristi od vežbanja, kada se disciplinovano radi.

Istraživače intrigira to da fizička aktivnost, iako pomaže ljudima, očigledno ne povećava mišićnu masu.

„Mi zaista ne znamo zašto“, rekao je Taler. Ali, ipak, „ljudi su svesniji svog tela i prostora, osećaju se bolje kada vežbaju“. I padaju manje.