Velika pozajmica provereni recept za Crni kontinent

Kao posledica kolapsa cena robe i usporavanja ekonomskog uspona Kine, rast regiona jedva da je, pre dve godine, dostizao 3,4 odsto, što je gotovo dvostruko niže u poređenju s prosečnom stopom rasta u proteklih 15 godina, dok je prognozirana stopa rasta za 2016. godinu niža od stope rasta prirodnog priraštaja za gotovo dva odsto, što znači i smanjenje vrednosti bruto domaćeg proizvoda po glavi stanovnika. Stalan ekonomski rast predstavlja suštinski preduslov da se održi napredak u smanjenju siromaštva, smrtnosti dece, bolesti i loše ishrane. To je, takođe, jedini način da se otvori dovoljno dobrih radnih mesta za mlade u Africi, čiji broj beleži najbrži rast. Nemački ministar za razvoj Gerd Miler nedavno je poručio: „Ukoliko mladi u Africi ne mogu da pronađu posao ili budućnost u sopstvenim državama, put Evrope krenuće ne samo stotine hiljada, već milioni njih“. Jedan od načina da se obezbedi kontinuiran rast i otvore radna mesta odnosi se na saradnju u domenu planiranja i masovnog ulaganja u infrastrukturne projekte širom Crnog kontinenta, pri čemu su naročito značajni javni radovi. To osim izgradnje auto-puteva, mostova i železnice, koji će povezati proizvođače na selu sa potrošačima u afričkim gradovima i na inostranim tržištima, uključuje i razvoj interneta, kako bi se pospešile trgovinska aktivnost i snabdevanje električnom energijom, koje će biti obezbeđeno finansiranjem elektrana i mreža u privatnom vlasništvu. Istovremeno, akcenat treba staviti i na regionalne projekte kako bi se povezale krhke ekonomije podsaharskog regiona. To je jedini put ka ekonomiji čiji će obim omogućiti veći izvoz afričkih poljoprivrednih i industrijskih proizvoda, kao i smanjenje domaćih cena hrane i proizvoda.

Iako vlade u afričkim zemljama i same izdvajaju sve više sredstava za javnu infrastrukturu, i dalje su potrebne inostrane investicije, naročito za sprovođenje regionalnih projekata, koji su retko na vrhu liste prioriteta za nacionalne vlade. Pomoć tradicionalno izdašnih stranih donatora, uključujući i Sjedinjene Države i Evropu, smanjuje se, zbog političkih i ekonomskih ograničenja, ali moguće je da postoji rešenje koje će pomoći Africi da ponovo osnaži ekonomski rast, a koje će biti prihvatljivo i zapadnim liderima. Mi taj „recept“ nazivamo „velika pozajmica“, što podrazumeva strategiju za korišćenje sredstava iz inostranih fondova za masovno ulaganje u infrastrukturu. Između ostalog, bile bi iskorišćene niske stope zaduživanja, što znači da bi investitori mogli da prilože samo pet milijardi dolara a zauzvrat bi dobili kredit od 100 milijardi, dok bi ostatak novca mogao da bude povučen iz godišnjih programa razvojne pomoći Africi i obezbeđen davanjem subvencija. Rezultati nedavno objavljene studije koja se odnosi na osam država pokazuju da bi zaduživanje u američkim dolarima, i uz kamatnu stopu od tri odsto, značilo manje troškove nego što su afričke zemlje imala u proteklih pet godina. Takođe, duži rok otplate smanjio bi pritisak na njihove strane rezerve.

Kreditiranje Crnog kontinenta na navedeni način ne predstavlja novost. Ilustracije radi, pre 15 godina tako je finansirana kupovina vakcina, kojima su spaseni životi miliona ljudi u državama u razvoju, a sada bi resursi mogli da budu iskorišćeni da se sprovedu važni regionalni infrastrukturni projekti koji su na dugom štapu, poput izgradnje železnice u istočnoj Africi, za povezivanje Tanzanije, Ruande i Burundija, kao i auto-puta od Nigerije do Obale Slonovače. Istovremeno, „velika pozajmica“ mogla bi da pomogne da se uspostavi čvršća veza između donatora i afričkih država. U vreme kada je davanje pomoći politički motivisano, moguće je da bi tako hrabar pristup doveo do maksimalnog iskorišćavanja novca koje obezbeđuju donatori širom sveta.

Nensi Birdsal je počasna predsednica Centra za globalni razvoj. Ngozi Okonjo Iveala je bivša ministarka finansija Nigerije.