Velika studija: Nema jasnih i pouzdanih dokaza da je nošenje maski u školama delotvorno

Nekoliko vodećih medija prenelo je ovu vest ponavljajući sažetak studije koja kaže da je nošenje maski kod tada nevakcinisanih učitelja i poboljšanje ventilacije povezano s manjom učestalošću virusa u školama, prenosi Index.hr.

To su zdravorazumske mere, a činjenica da deluju svakako je ohrabrujuća, ali ne i iznenađujuća. Druga otkrića ove studije, podjednako važna, međutim, nisu pronašla mesta u sažetku i uglavnom nisu bila dostupna javnosti. Ona bacaju sumnju na učinak mnogih mera suzbijanja zaraze u američkim školama, piše Intelligencer.

„Zahtevanje da učenici nose maske nema statistički značajnu korist“

Utvrđeno je da distanca, hibridni modeli, zasloni i druge barijere u učionicama, HEPA filteri i što je najvažnije, zahtevanje da učenici nose maske, nemaju statistički značajnu korist. Drugim rečima, za ove se mere ne može reći da su delotvorne.

U nauci i javnozdravstvenim politikama izvan SAD-a implikacije ovih konkretnih spoznaja nisu baš kontroverzne. Mnoge zemlje, Velika Britanija, Irska, cela Skandinavija, Francuska, Holandija, Švajcarska i Italija, izuzele su decu s različitim dobnim granicama od nošenja maski u učionicama. Očigledno je da nema dokaza o većim epidemijama u školama u tim zemljama u odnosu na škole u SAD-u, gde je velika većina dece nosila maske cele akademske godine i nastaviće to činiti u doglednoj budućnosti.

Ove zemlje, zajedno sa Svetskom zdravstvenom organizacijom (WHO), čije se smernice za maskiranje dece bitno razlikuju od preporuka američkog CDC-a, izričito su priznale da odluka o maskama kod učenika nosi sa sobom potencijalne akademske i društvene štete za decu pa im možda neće biti od koristi. Do danas ih ni zarazni delta soj nije nagnao da promijene ovaj stav. Mnogi stručnjaci s kojima je autor teksta razgovarao rekli su da iako delta soj predstavlja novi zabrinjavajući faktor u pandemiji, verojatno ne bi trebao promeniti naše razmišljanje o obaveznom nošenju maski u školama.

U SAD-u preporuke da svi stariji od dve godine koji nisu vakcinisani treba da nose maske u zatvorenom

U SAD-u je drukčije. 9. jula nešto više od mesec dana nakon objavljivanja studije, CDC je objavio ažurirane smernice za škole, uključujući preporuku da sve osobe starije od dve godine koje nisu potpuno vakcinisane treba da nose maske u zatvorenom prostoru. Deset dana kasnije Američka pedijatrijska akademija (AAP) učinila je korak dalje i rekla da bi svi u školama stariji od dve godine trebalo da nose maske, bez obzira na status vakcinicije. CDC je kasnije prilagodio svoje smernice stajalištu AAP-a.

Izuzetna politička konotacija maski u školama otežava vođenje koherentnog razgovora o nauci. Generalno, veći deo demokratske Amerike snažno se zalaže za maske u školama, dok se veći deo republikanske Amerike protivi maskama. U Floridi, Tenesiju i nekim drugim američkim saveznim državama sastanci lokalnih školskih odbora na pragu su nasilja dok se roditelji i službenici bore oko tog pitanja.

Budući da su se destine miliona američke dece ove jeseni vratile u školu, njihovi roditelji i politički čelnici duguju im jasnu, naučnu utemeljenu raspravu o tome koje mere protiv covida-19 zapravo deluju i koje bi mogle dodatno opteretiti ionako ugrožene mlade ljude bez značajnog ili dokazivog usporavanja širenja virusa. U tom kontekstu, najbolje prakse korištenja maski u školama, posebno u osnovnim školama, mnogo su manje očite nego što biste očekivali.

Što je pokazala CDC-ova studija?

Studija koju je objavio CDC bila je ambiciozna i revolucionarna. Obuhvatala je više od 90.000 učenika osnovnih škola u 169 škola u saveznoj državi Džorgiji od 16. novembra do 11. decembra, a prema CDC-u, to je bila prva studija koja je usporedila učestalost covida-19 u školama s nekim merama u odnosu na škole bez tih mera. Naučnici veruju da je odluka da se u sažetak ne uključe nulti učinci zahteva da učenici nose maske predstavljala zataškavanje istraživanja koje ne daje statistički značajne rezultate.

„To što zahtev da učenici nose maske nije pokazao dobrobiti od velikog je značenja. Trebalo je to uključiti u sažetak“, kaže Vinay Prasad, vanredni profesor epidemiologije i biostatistike na kalifornijskom univerzitetu u San Franciscu.

„Sažetak ostavlja utisak da su se proučavali samo učinci nošenja maski kod školskih zaposlenika, dok se u stvarnosti došlo do važnog zaključka da maske učenika nemaju statistički uticaj“, objasnila je Tracy Hoeg, epidemiološkinja i autorka zasebne CDC-ove studije o prenošenju covida-19 u školama.

Nakon što su CDC i Američka pedijatrijska akademija izdali smernice oko maski za učenike, Intelligencer je kontaktirao obe organizacije tražeći dokaze ili temeljne podatke na kojima su zasnovali svoje preporuke. AAP nije odgovorio na više zahteva. Kancelarija za medije CDC-a odgovorila je kako, s obzirom na činjenicu da se deca mlađa od 12 godina ne mogu vakcinisati, agencija preporučuje školama univerzalno nošenje maski i uključila je poveznice na određene materijale o vakcinama i nedavne epidemije među odraslima.

„Nisu mi poznata nikakva istraživanja koja nedvosmisleno pokazuju da maske kod učenika imaju bilo kakav uticaj“

Tokom nekoliko nedelja Intelligencer se takođe dopisivao s mnogim stručnjacima, epidemiolozima, infektolozima, imunolozima, pedijatrima i lekarem koji je javno aktivan u pitanjima u vezi sa covid-19, tražeći dokaze delotvornosti nošenja maski u školama. Nitko nije uspeo pronaći podatke pouzdane poput onih iz Džordžije, odnosno ukazati na studiju s velikim uzorkom koja jednako promatra učinke korištenja maski. Najbliža je bila studija objavljena u časopisu Science, temeljena na anketi na Facebooku, koja je bila sugestivna i nije bila uverljiva- o marginalnoj koristi nošenja maski kod učenika.

„Prie godinu dana smatrala sam da maske nisu bauk i da nema razloga ne nositi maske. Ali svet se promenio i postoje negativne strane nošenja maski kod dece na duže i neograničeno vreme i bez jasne koristi. Nisu mi poznata nikakva istraživanja koja nepodeljeno pokazuju da maske kod dece u školama imaju bilo kakav uticaj na njihov morbiditet, ili mortalitet, ili na hospitalizaciju, ili stopu smrtnosti u zajednici oko njih“, rekla je Elissa Schechter-Perkins iz Medicinskog centra u Bostonu.

„Nedostaju nam verodostojni dokazi o prednostima nošenja maski kod dece u dobi od dve do pet godina“

Schechter-Perkins samo je jedna od brojnih vrhunskih stručnjakinja koja poziva na ovu vrstu rasprave i postavljaja pitanja o nedavnim preporukama CDC-a i o tome što je postalo prihvaćeno konvencionalno znanje.

„Nedostaju nam verodostojni dokazi o prednostima nošenja maski kod dece u dobi od dve do pet godina prkos onome što kaže Američka pedijatrijska akademija“, napisao je nedavno Jeffrey Flier, bivši dekan Medicinskog fakulteta Univerziteta Harvard. Iako postoje modeli i simulacije na lutkama s maskama, „mehaničke studije nisu sposobne predvideti i zbrojiti učinke koji nastaju kada se od stvarnih ljudi traži da rade stvarne stvari u stvarnom svetu. CDC ne može slediti nauku zato što ne postoji relevantna nauka“, napisao je Vinay Prasad u kritici preporuka CDC-a za korištenje maski kod dece.

Pitanje „relevantne nauke“ je ono što studiju u Džordžiji čini vrednom pažljivog razmatranja. Studije i izveštaji o djci u školama s niskim stopama prenosa tvrde da je maskiranje učenika pomoglo u smanjenju zaraze. Ali gledajući temeljne podatke u ovim studijama, maske su uvek bile obavezne ili su se umnogome koristile, a uvodile su se s raznim drugim intervencijama, poput povećane ventilacije. Bez kontrolne skupine, koja neće zahtevati da učenici nose maske, teško je ili nemoguće odrediti učinak maski.

CDC naveo 17 studija kao dokaz da su maske deluju kod učenika

Intelligencer je pregledao 17 različitih studija koje je CDC naveo u svojim smernicama kao dokaz da maske deluju  kod učenika, ali nijedno istraživanje nije razmatralo korištenje maski odvojeno od drugih epidemioloških mera ili uz kontrolnu skupinu. Neke su studije čak pokazale da korištenje maski u školama nije u korelaciji s niskim prenosom.

Mala je verovatnost da će se deca teško razboleti od virusa SARS-CoV-2, a ako se i zaraze, manje je verovatno da će bolest biti simptomatska, što je u korelaciji s nižom zaraznošću. Već i te činjenice mogu objasniti deo razloga zašto istraživanje u Džordžiji nije našlo jasnu korist obaveznog nošenja maski u školama. Iako CDC kaže da slojevite mere u školama deluju, bez proučavanja svakog od slojeva pojedinačno ne može se znati koja od tih mera deluje, a koja ne. Na primer, nekoliko stručnjaka kaže da je potpuno moguće da otvoreni prozori ili ventilacija svežim vazduhom pridonose suzbijanju zaraze u učionici te da druge slojevite intervencije mogu pridoneti tek neznatno ili nimalo.

Iako maske pružaju određenu zaštitu odraslima u mnogim okruženjima, kako kaže izreka u pedijatriji, deca nisu mali odrasli. Medicina je prepuna primera intervencija kod odraslih koje se ne odnose na decu. Dugi niz godina deci su davani određeni lekovi protiv migrene na temelju studija za odrasle.

Tek 2017. godine, kada je ispitivanje s kontrolnom skupinom pokazalo da deca na ovom leku nisu prošla ništa bolje od placeba, praksa je prekinuta. Razlika između učinkovitosti maski u školama i kod odraslih osoba u drugim sredinama ne bi bila iznenađujuća spoznaja. To može delomično objasniti zašto CDC-ova studija nije pronašla statistički značajnu korist kod dece u osnovnoškolskoj dobi, ali je pokazala korist kod nevakcinisanih učitelja, naglasio je Prasad.

„Takođe je važno naglasiti da to što studija u Džordžiji nije pronašla statistički značajnu korist ne znači da je šira, statistički snažnija studija možda neće pronaći“, rekao je epidemiolog Hoeg. No, budući da je u ovom istraživanju učestvovalo 90.000 učenika, postavlja se pitanje – ako nam je potrebno 500.000 ili million ljudi da bismo pronašli korist, je li ta korist uopće značajna?

„Nisu sve maske iste „

Mnogi pretpostavljaju da je verojatno kako maske u školama pomažu čak i ako nema uverljivih dokaza. Ali nisu sve maske iste. Niz uglednih osoba iz javnog zdravstva, uključujući Michaela Osterholma, epidemiologa i bivšeg savetnika Joea Bidena za covid-19, i Scotta Gottlieba, bivšeg upravnika američke Agencije za hranu i lekove (FDA), javno je primetio ograničenu delotvornost platnenih maski.

Celine Gounder, epidemiološkinja zaraznih bolesti na NYU-u, koja je takođe savetovala američkog predsednika Džoa Bajdena oko covida-19, nedavno je na Twitteru objavila grafikon koji pokazuje da platnene maske i izvorniku i primatelju pružaju samo 27 minuta zaštite od zarazne doze virusa SARS-CoV-2. Kvalitetnije maske N95 ili KN95 nude veću zaštitu, ali ih je i mnogo teže tolerirati kroz dalje vremensko razdoblje. Tri doktora s kojima je Intelligencer razgovarao rekli su kako je ideja da ih deca nose po ceo dan u školi smešna, okrutna i nerealna jer većina odraslih jedva podnosi maske N95 čak i nakratko budući da su vrlo neugodne.

„Nošenje maski među decom uopšteno se smatra strategijom niskog rizika“

I dok se zaštitni učinak obaveznih maski za školsku decu u najboljem slučaju čini se neizvesnim, stručnjaci su zabrinuti zbog njihovih mogućih negativnosti u školskom okruženju.

„Nošenje maski među decom uopšteno se smatra strategijom niskog rizika, međutim negativnosti ipak postoje, posebno za malu decu. Važno je da deca vide izraze lica svojih vršnjaka i odraslih oko sebe kako bi naučila društvenu interakciju i razumela kako čitati emocije“, rekao je Lojd Fišer, predsednik ogranka Američke akademije za pedijatriju u Masačusetsu.

Neka deca s posebnim potrebama, na primer ona sa zakašnjenjem artikulacije, možda će biti najviše pogođena. Fišer je naglasio da se njegova razmišljanja ne smeju doživljavati kao suprotna AAP-ovu stavu o univerzalnom nošenju maski kod učenika, ali je rekao da želi da razgovara o nekim potencijalnim štetama i važnosti korišćenja dokaza i podataka za donošenje odluke o tome kada će  maske prestati da se koriste.

„Postoje vrlo dobri razlozi zbog kojih je Svetska zdravstvena organizacija više puta potvrdila svoje smernice da deca do šest godina ne nose maske. Čitanje izraza lica ključno je za socijalno emocionalno učenje. I sva deca aktivno uče jezik prvih pet godina života, za koje je ključno gledanje u lice“, rekla je pedijatar iz središnjice AAP-a, ali je želela da ostane anonimna jer nije želela da ugrozi svoju ulogu u organizaciji.

Kada se može početi sa razmišljanjem o ukidanju maski u školama?

Jedan zabrinjavajući aspekt smernica CDC-a i AAP-a oko maski u školi, rekao je gotovo svaki stručnjak s kojim je Intelligencer razgovarao, jest to što nema završetak ili specifične metrike. Na pitanje kada deca mogu odbaciti maske u školi ravnateljica CDC-a Rochelle Walensky rekla je sljedeće: „Kad deca budu vakcinisana, kad svi učitelji budu vakcinisani, kad stopa zaraze bude niska, možemo početi razmišljati o opuštanju.“

U praktičnom smislu, čini se da to znači daleku budućnost. Verojatno se određeni postotak učitelja neće vakcinisati. Procene su da vakcina za decu od 5 do 11 godina možda neće dobiti odobrenje za hitnu upotrebu pre zime ili još kasnije. Kad se to i dogodi, značajan postotak roditelja neće vakcinisati svoju decu. Prema kriterijumima Walensky, deca će još godinama biti u maskama u školi.

Neki doktori tvrde da je najbolji način zaštite dece od korone vakinacija odraslih

Nekoliko dokrora ističe da je najbolji način zaštite dece od covida-19 vakinacijom odraslih. „Naš najdelotvorniji način zaštite svih, učenika i školskog osoblja, vakinacija je odraslih“, rekla je Westyn Branch-Elliman, specijalista za zarazne bolesti na Medicinskom fakultetu Univerziteta Harvard.

Ashish Jha, dekan Fakulteta javnog zdravlja na Univerzitetu Braun, pisao je o ovome na Twitteru, objašnjavajući da je stopa vakcinicije među decom mlađom od 12 godina ista u celoj zemlji, odnosno nula. No stope dečjih infekcija trenutno jako variraju, ovisno o broju vakcinisanih odraslih osoba u njihovom području. Dokazi ukazuju na to da je prenos zaraze među učiteljima češći od prenosa s učenika na učitelja, učitelja na učenika i među samim učenicima.

Covid-19 je takođe bolest koja obično ima mnogo blaže učinke na decu. „Znamo da je rizik za decu od covida prilično nizak. Postoji, ali je redak“, rekla je Schechter-Perkins. Od više od 600.000 smrtnih slučajeva pripisanih covidu-19 u SAD-u, samo 361 odnosi se na decu i adolescente do 18 godina. U znatno kraćoj sezoni gripe 2018./2019. bilo je 477 smrtnih slučajeva dece. „Tada nismo imali obavezu nošenja maski. Danas smo u postvakserskom svetu, u kojem odrasli imaju priliku zaštititi se vakcinom od ozbiljne bolesti“, primetila je Schechter-Perkins.

Iako su zabrinutosti oko dugotrajnog covida kod dece stvarne, dokazi iz studija koje imaju kontrolnu skupinu ohrabruju. Veliko britansko istraživanje pokazalo je da kod gotovo sve dece simptomi nestaju u roku od osam nedelja te da su simptomi kod malog broja dece s dugotrajnim covidom bili relativno blagi, poput umora i glavobolje. Isti simptomi su pronađeni u grupi dece koja su bila negativna na covid. Studija u Nemačkoj na 1.560 adolescenata nije pokazala statističku razliku u usporedbi prijavljenih simptoma između seropozitivnih učenika i seronegativnih učenika.

Trenutno je čest argument da pojava delta soja menja situaciju

Neke regije SAD-a beleže porast infekcija i hospitalizacija među mladima. Ali brojevi koji dolaze iz Velike Britanije i dalje ukazuju na to da delta soj nije opasniji, odnosno ne izaziva teže bolesti na individualnoj osnovi kod nevakcinisanih ljudi uprkos tome što je zarazniji. Pedijatrijski imunolog u jednoj velikoj univerzitetskoj bolnici, koji nije bio ovlašten da javno govori, izjavio je: „Nije biološki verovatno da je isti virusni soj na neki način opasniji za decu u SAD-u nego u Velikoj Britaniji.“

Šire gledano, Schechter-Perkins je rekla sledeće: „Ne mislim da delta soj menja situaciju jer se i dalje čini da ne uzrokuje ozbiljniju bolest, pa još uvek ne menja temeljno pitanje o tome što pokušavamo postići time da deca nose maske ako je malo verovatno da će patiti od teške bolesti ili preminuti. A odrasli imaju priliku da budu vakcinisani i zaštićeni tako da ne moramo da brinemo o prenosu.“

Jedan je pedijatrijski imunolog rekao: „Čak i s novim sojem, na onima koji preporučuju da deca nose maske je da pokažu značajnu korist, posebno kad studija u školama u Džordžiji nije pronašla korist. A postoje očigledne socioemocionalne i obrazovne štete nošenja maski kod dece na neodređeno vreme.“

Nekoliko stručnjaka s kojima je Intelligencer razgovarao reklo je da, s obzirom na nedostatak dokaza o značajnoj koristi od obaveznog nošenja maski u školama, uopšte nije izvesno da će ova mera biti delotvorna protiv zaraznijeg soja. Jedna od negativnosti mere koja nema jasnu korist, rekao je imunolog, odvraćanje je pažnje od alata za koje znamo da štite ljude – u slučaju škola – vakcinicije i ventilacije.