Velika verovatnoća da će Džulijan Asanž pokušati da se ubije ukoliko bude izručen SAD

Profesor emeritus neuropsihijatrije sa Kings Koledža u Londonu Majkl Kopelman,  rekao je da Asanž ima istoriju depresije i da postoji “veoma visok” rizik od samoubistva ako bude izručen u SAD.

On je takođe rekao da postoji i “mnoštvo poznatih rizičnih faktora” uključujući porodičnu istoriju depresije i samoubistva, kao i izolaciju koju je Asanž prošao, prvo u ekvadorskoj ambasadi u Londonu u kojoj je boravio od 2012. do 2019., a od aprila prošle godine u britanskom zatvoru.

Kopelman je rekao da je Asanžu dijagnostifikovan poremećaj iz autističnog spektra, što je dalje povezano sa tendencijom razmišljanja o samoubistvu.

Tokom unakrsnog ispitivanja DŽejmsa Luisa, advokata koji zastupa američku vladu, Kopelman je rekao da je ujek na oprezu od mogućnosti da pacijent možda “preteruje”.

Američki tužioci optužili su Asanža za 17 tačaka koje uključuju špijunažu i jednu tačku zloupotrebe računara zbog objavljivanjam tajnih vojnih dokumenata na Vikiliksu.

Asanže je 2010. godine dospeo na međunarodne naslovnne strane kada je Vikilils  objavio američki vojni video koji prikazuje napad helikoptera Apač u Bagdadu iz 2007. godine u kojem je poginulo desetak ljudi, uključujući i dvoje novinara agencije Rojters.

Ukoliko bi bio optužen po ovim tačkama, Asanž bi se mogao suočiti sa 175 godina zatvora.

U junu 2012. godine, suočen sa izručenjem Švedskoj zbog optužbi za silovanje koje su u međuvremenu odbačene i kaznom zbog kršenja uslova kaucije u Britaniji, Asangž traži azil u ekvadorskoj ambasadi u kojoj je proveo sedam godina.

Nakon što mu je Ekvador ukinuo azil, izveden je iz ambasade u aprilu 2019. godine i odslužio je kratku zatvorsku kaznu u Britaniji zbog kršenja uslova garancije.

Njegov advokatski tim tvrdi da je Asanž novinar i da ima pravo na zaštitu kroz Prvi amandman američkog Ustava zbog objavljivanja dokumenata koji su razotkrili nezakonite radnje američkih vojnika u Iraku i Afganistanu.

Saslušanje o izručenju Asanža SAD počelo je 7. septembra i trajaće do početka oktobra, prenosi Radio Slobodna Evropa.