Velike sile na haju za Trampove pretnje

Predsednik Tramp je 8. maja izveo SAD iz još jednog međunarodnog sporazuma koji potpisnice, ostale stalne članice Saveta bezbednosti i Nemačka, uz Evropsku uniju kao posrednika, i dalje poštuju. Sankcije zabranjuju Iranu da koristi američki dolar, da kupuje automobile, metale i rude, između ostalih zlato, čelik, ugalj i aluminijum, te avione američke i evropske proizvodnje. Sudeći prema najavama SAD će u novembru uvesti novi paket sankcija radi sprečavanja izvoza iranskih energenata, kao i finansijskih institucija da posluju sa centralnom bankom te zapadnoazijske države. Upućeni kažu da je reč o istim sankcijama koje je Trampov prethodnik Barak Obama zaveo Iranu 2012. Tramp je, takođe, uputio oštro upozorenje svetu, da SAD neće poslovati ni sa kime ko bude održavao ekonomske veze sa Iranom.

Stručnjaci, međutim, upozoravaju da su jednostrane sankcije, poput ovih koje su SAD zavele Iranu, retko kad uspešne, s obzirom na to da u globalizovanom svetu nailaze na velike prepreke. U najcitiranijoj studiji vašingtonskog Petersonovog instituta za međunarodnu privredu iz 1991, konstatovano je da su unilateralne sankcije SAD ostvarile spoljnopolitički cilj samo u 13 odsto slučajeva, a kad je reč o Iranu, ta država već četiri decenije gotovo da i nema ekonomske ili trgovinske veze sa SAD. To znači da Iran sa više od 81 milion ljudi i sa mnogobrojnom srednjom klasom, ne zavisi od trgovine sa SAD. Da ne govorimo o tome da se tzv. sekundarnim ili ekstrateritorijalnim sankcijama SAD stranim kompanijama koje trguju sa Iranom suprotstavljaju i druge države smatrajući ih kršenjem međunarodnog prava. Naročito je glasna Evropska unija koja se „zariče“ da će održati trgovinske veze sa Iranom. Kina, Rusija i Turska se, takođe, protive ovoj Trampovoj politici.

Najnoviji podaci pokazuju da su Kina i Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) najznačajniji trgovinski partneri Teherana, koji u iranskom izvozu učestvuju sa 39,8 odsto, a u uvozu sa 37,8 odsto. S druge strane, prema podacima koje je prikupio iranski analitičar za energetiku i ekonomiju Faezeh Foroutan, na devet članica EU, uključujući ekonomske „teškaše“ Nemačku, Francusku i Veliku Britaniju, otpada samo 15,5 odsto izvoza i 7,93 odsto iranskog uvoza. Iranski vođi su izjavili da će budućnost JCPOA, posle povlačenja Vašingtona, zavisiti od sposobnosti Evrope, Kine i Rusije da osiguraju da uticaj sankcija SAD bude značajno ublažen. Pritom, ministar spoljnih poslova Mohamed DŽavad Zarif tvrdi da je uloga Kine „ključna.“ Kina je, inače, odbila zahteve SAD da prestane da uvozi iransku naftu iako je u više navrata obećala da neće povećavati kupljene količine. Kina je najveće uvozno tržište energenata iz Irana a samo u julu uvoz iranske nafte premašio je 799.452 barela dnevno. Osim toga, državne firme poput Kineske nacionalne petrolejske korporacije (CNPC) i Sinopec investirale su milijrde dolara u Iran. I kineski proizvođači automobila i rezervnih delova zainteresovani su za taj sektor u Iranu, drugu najveću industriju, sa procenjenom vrednošću od 26 milijarde dolara. Kineski „brilijans“, i nekoliko drugih modela koji se sklapaju u Saipa, državnom proizvođaču automobila u Iranu, su među 10 najpopularnijih u toj zemlji. Kineska Izvozno-uvozna banka je u Iranu finansirala niz velikih projekata, vrednih desetine milijardi dolara, uključujući elektifikaciju 900 kilometara duge pruge između dva najmnogoljudija grada Teherana i Mašada.

Rusija je, prema rečima Ali Akbar Velajatija, visokog savetnika vrhovnog iranskog vođe, Ajatole Ali Hamneija, spremna da investira 50 milijardi dolara u naftni i gasni sektor. On je potvrdio da je ruska naftna kompanija već potpisala sporazum vredan četiri milijarde dolara sa Iranom koji će „uskoro biti sproveden“ i da su druge dve velike ruske naftne kompanije, Rosnjeft i Gasprom, počele razgovore sa Iranskom naftnom industrijom o potpisivanju ugovora vrednih do 10 milijardi dolara. Iran i Rusija su, inače, mesecima pre nego što je Trampova administracija objavila da će obnoviti sankcije, potpisali preliminarne sporazume o investicijama vrednim do 30 milijardi dolara u naftnu industriju. Susedi Iran i Turska prolaze kroz ekonomske izazove, ali stručnjaci smatraju da nijedna od tih država ne može da dopusti prekid ekonomskih odnosa. Iranski nafta i gas su od suštinske važnosti za Tursku – gotovo polovina turskog uvoza nafte vezana je za Iran. S druge strane, UAE daju snažnu podršku naporima SAD da ekonomski „pritegnu“ Iran, što je u sklopu geostrateških odnosa u regionu Zaliva. No, moguća uloga UAE u pomaganju Iranu da zaobiđe sankcije SAD ne bi bila iznenađenje, s obzirom na to da je Dubai dugo služio kao ključni transportno čvorište Irana. Bilateralna trgovina je u iranskoj finansijskoj godini okončanoj u martu 2018, vredela 16,8 milijardi dolara.

Pretnja globalnom finansijskom sistemu

Među analitičarima postoji sumnja u spemnost Evrope da se suprotstavi sankcijama SAD. Kao argument za to navode se nova finansijska pravila u Nemačkoj (uskoro stupaju na snagu), koja bi mogla da odlože, ili da spreče krizom opterećen Iran da u domovinu vrati 300 miliona evra deponovanih u jednoj nemačkoj banci u iranskom vlasništvu. Dosta zavisi i od toga da li će se Društvo za Svetsku međubankarsku finansijsku telekomunikaciju (SWIFT), sa sedištem u Briselu, prikloniti pretnjama SAD da do novembra isključe iranske banke iz SWIFT globalnog finansijskog sistema transfera. Čini se da Evropa igra na kartu da SAD neće ispuniti svoje pretnje, makar kad je reč o SFIWT, jer bi to podrilo globalni finansijski sistem.