Veliki broj medicinara u Evropi i SAD skeptičan prema vakcini

Rezultati istraživanja objavljeni sredinom decembra izazvali su iznenadjenje u Nemačkoj, pošto su pokazali da polovina medicinskih sestara i četvrtina lekara ispitanika ne želi da se vakciniše, prenosi Fajnenšel tajms.

Visok procenat medicinara koji ne žele da se vakcinišu beleži se i drugde u Evropi i u SAD.

U Francuskoj je 76 odsto osoblja domova za stare reklo da ne želi da se vakciniše, u jednom austrijskom regionu polovina zaposlenih u domovima za stare ne želi vakcinu a u Italiji je Federacija udruženja medicinskih profesionalaca saopštila da oko 100 doktora širom zemlje neće da primi vakcinu.

U SAD, prema istraživanju jednog nezavisnog instituta, 29 odsto zdravstvenih radnika verovatno ili sigurno neće da se vakciniše, što je nešto više nego u ukupnoj populaciji – 27 procenata.

Guverner Ohaja Majk Devajn rekao je da je oko 60 procenata zaposlenih u domovima za stare odbilo da se vakciniše.

Nemački ministar zdravlja Jens Špan rekao je da je u nekim domovima za stare vakcinu primilo 20 a u nekim čak 80 odsto medicinara. Podaci pokazuju, kako je rekao, i da je procenat medicinara koji primaju „običnu“ vakcinu protiv gripa „nažalost, daleko, daleko ispod proseka“.

„Promovisanje vakcinacije medju zdravstvenim radnicima je veoma značajno. Radimo u okruženju punom ranjivih ljudi, naša je odgovornost da ih pridobijemo“, rekao je za Fajnenšel tajms Uve Jansens, autor nemačkog istraživanja objavljenog u decembru.

„Ako ljudi vide da zdravstveni radnici nisu uvereni, kako će to uticati na društvo?“, zapitao se Jansens.

Jansens, generalni sekretar Nemačkog društva za intezivnu negu i urgentnu medicinu, odlučio je da uradi istraživanje kada je čuo nekoliko medicinskih sestara da izražavaju sumnje u novu mRNA tehnologiju koja se koristi kod dve vakcine odobrene u EU – kompanija Fajzer/Biontek i Moderna.

Među 2.305 ispitanika, mnogi su izrazili bojazni od dugoročnih posledica a žene su bile posebno zabrinute oko mogućnosti za trudnoću.

Čini se da su brojni ispitanici, rekao je doktor Jansens, gledali video priloge antivakcinaša na internetu.

Skepsa prema vakcinama već je delovala na zdravstvo u nekim delovima Nemačke – premijer pokrajine Turingije Bodo Ramelov naveo je primer klinike koja je prestala da prima obolele od kovid-19 ne zato što nema dovoljno bolesničkih kreveta, nego zato što joj je 100 zaposlenih obolelo ili je u karantinu.

„Želimo da budemo sigurni da ti ljudi koji rade tako blizu virusa imaju najbolju zaštitu“, rekao je Ramelov za TV MDR dodajući da apeluje na sve da prime vakcinu.

U Nemačkoj, koja se bori da zaustavi drugi talas epidemije korona virusa, vakcina nije obavezna ali neki pravnci specijalizovani za radno pravo kažu da bi medicinari mogli da se suoče sa otkazom ako njihovi poslodavci tvrde da predstavljaju rizik za pacijente.

U međuvremenu u Italiji vlasti istražuju 13 lekara optuženih za propagandu protiv vakcinisanja ili umanjivanje ozbiljnosti korona virusa.

Zvaničnik italijanskog ministarstva zdravlja rekao je da doktori i sestre koji sumnjaju u vakcine, posle svega što su videli, verovatno nisu za posao koji rade.

Premijer nemačke pokrajine Bavarske Markus Zeder (Söder) rekao je da je potrebna kampanja „da se dobije podrška, ne samo za više vakcina, već i za spremnost da se vakcina primi“.

U prilog tome govore i nova istraživanja – u proleće 2020. je 79 odsto Nemaca reklo da želi da se vakciniše a u septembru je takvih bilo 56 odsto.

Decembarsko istraživanje pokazalo je pak da je 32 odsto Nemaca spremno da se odmah vakciniše a 33 odsto je želelo da prvo vidi kako je prošla prva runda imunizacije.

U Francuskoj, prema prošlonedeljnom istraživanju, samo 40% Francuza planira da se vakciniše prema 54 odsto u oktobru i 59 odsto u avgustu, prenosi ft.com.

Iako je oprezan, Jansens veruje da će se situacija medju medicinskim radnicima preokrenuti posle prve runde vakcinacije i kaže da je skepsa prema vakcinaciji važan signal da ljudima treba više informacija.