„Veliki dobici krajnje desnice znače manje stabilan Evropski parlament“: Šta su pokazali rezultati evropskih izbora?

Svakoj zemlji se dodeljuje određeni broj poslanika na osnovu principa degresivne proporcionalnosti, što znači da poslanici iz većih zemalja predstavljaju više ljudi nego poslanici iz manjih zemalja.

Prema članu 14 stav 2 Ugovora EU, broj poslanika EP ne može da bude veći od 750 plus predsednik. Tim članom takođe se predviđa „degresivno proporcionalna“ zastupljenost uz minimalno šest i ne više od 96 evroposlanika po članici.

Degresivna proporcionalnost zapravo znači da manja članica neće dobiti više mesta u EP nego veća i da će se broj mesta rezervisanih za neku zemlju povećati ako joj poraste populacija. Tako se osigurava da preraspodela mesta u Parlamentu odražava demografsku situaciju članica EU.

Nakon najnovijih izbora Francuska, Španija i Holandija imaju po dva mesta više u odnosu na pre. Poljska, Belgija, Austrija, Danska, Finska, Slovačka, Irska, Slovenija i Letonija imaju po jedno mesto više.

Unutar svake zemlje, broj poslanika izabranih iz svake političke stranke proporcionalan je broju glasova koje je dobila.

Dok se mesta dodeljuju po partijama unutar svake nacije, većina poslanika se zatim pridružuje nizu transnacionalnih političkih grupa – sada ih ima sedam, od desničarske ID grupe do Levice – na osnovu zajedničkih ideala.

Svaka grupa zahteva najmanje 23 poslanika iz najmanje četvrtine zemalja EU.

Nakon velikih dobitaka za krajnju desnicu na izborima 9.juna to će verovatno značiti manje stabilan Evropski parlament.

Odluka o imenovanju Fon der Lajen za drugi mandat krajem juna?

Ursula fon der Lajen, nemačka demohrišćanka, bila je oduševljena nakon što je njena Evropska narodna partija (EPP) obezbedila 186 od 720 mesta na evropskim izborima, zadržavši 25-godišnji status najveće grupe čime joj je ostavljen uzan put do drugog mandata.

Mediji pišu da je ona na pol poziciji u pokušaju da sakupi većinu glasove podrške za drugi mandat.

Međutim, uručena joj je divlja karta, piše Gardijan, navodeći odluku Emanuela Makrona da raspiše vanredne izbore nakon što je njegova stranka Preporod osvojila drugo mesto posle Nacionalnog okupljanja krajnje desnice Marine Le Pen u Francuskoj.

Očekuje se da će lideri EU doneti odluku o njenom imenovanju na dvodnevnom samitu koji počinje 27. juna, neposredno pre prvog kruga francuskih parlamentarnih izbora 30. juna.

Jedan diplomata EU rekao je da „Makron može da radi šta hoće sa nacionalnim izborima, ali ne bi trebalo da očekuje da se svi mi zaustavimo da bismo ga gledali kako to radi“.

Makron će razgovarati o budućnosti Fon der Lajen sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom i italijanskom premijerkom Đorđom Meloni na marginama samita G7 u Pulji krajem nedelje (13-15. juna).

U Italiju će, očekuje se, doći i Ursula fon der Lajen, kao i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel.

Pored predstavljanja liderima EU, Fon der Lajen verovatno ima još hitniji zadatak: ubediti dolazeći Evropski parlament da je podrži. Ona je u ponedeljak ponovila da će se obratiti „glavnim političkim porodicama“ Evrope kako bi formirala svoju većinu, misleći na njenu EPP, socijaliste i demokrate na drugom mestu sa 135 mesta i centrističku grupu Obnovimo Evropu sa 79 mesta.

Dok je Fon der Lajen jasno odbacila saradnju sa „Putinovim punomoćnicima“ na krajnjoj desnici, ona je izbegavala da kaže da li je za dogovor sa „konstruktivnim“ evroskepticima u ECR, na čelu sa Melonijevom.

Obraćajući se aktivistima CDU u Berlinu u ponedeljak, fon der Lajen je ponovila da je njen cilj bio da radi sa strankama koje su „proevropske, proukrajinske i za vladavinu prava“, što su kvalifikacije koje za nju očigledno uključuju tvrdo desničarsku stranku Braća Italije Đorđe Meloni.

Za razliku od Makrona i Šolca, Meloni je na evropskim izborima izašla još jača, jer je njena stranka nadmašila prognoze osvojivši skoro 29 odsto glasova u Italiji, što je otprilike pet puta više od udela glasova u 2019.

Domaćin samita G7 u Pulji ove nedelje, Meloni se sada posmatra kao neka vrsta svetionika stabilnosti na kontinentu koji je uzdrman značajnim pomacima krajnje desnice u ključnim zemljama kao što su Francuska i Nemačka.

To je neobičan položaj za Italiju, poznatu po turbulentnim, kratkotrajnim vladama.

Italijanska liderka je u ponedeljak rekla da je „prerano“ da odgovori da li se zalaže za drugi mandat Fon der Lajen. Ali izbor Meloni bi doveo Fon der Lajen u rizik da izgubi saveznike u centru: socijalisti su insistirali da neće podržati Fon der Lajen ako ona sklopi dogovor sa ECR.

Alberto Alemano, profesor prava EU na poslovnoj školi HEC Paris, smatra da će imenovanje predsednika komisije biti odloženo do jeseni, ne samo zbog vanrednih izbora u Francuskoj, već i zbog neizvesnosti oko sledećeg programa EU i koalicije koja stoji iza njega. „Niko nema jasnu predstavu šta znače ovi izbori i kako se mogu prevesti u sledeći politički ciklus“, rekao je Alemano.

Prema preliminarnim rezultatima izbora za Evropski parlament Evropsku narodnu stranku desnog centra osvojila je 186 mesta, Socijalisti i demokrate 135, Obnovimo Evropu 79, Grupu evropskih konzervativaca i reformista 73, krajnje desničarski Identitet i demokratija 58, Zeleni na 53 i Levica na 36.

Portparol kancelara Olafa Šolca rekao je da Nemačka neće pratiti Francusku i održati vanredne izbore uprkos lošem učinku vladajuće koalicije na izborima za EU.