Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je nalog za hapšenje Sergeja Šojgua koji je za dela zločina za koja se tereti (od najmanje 10. oktobra 2022. do najmanje 9. marta 2023) bio ministar odbrane Ruske Federacije.
Nalog za hapšenje izdat je i protiv Valerija Gerasimova, načelnika Generalštaba Oružanih snaga Ruske Federacije i prvog zamenika ministra odbrane Ruske Federacije u vreme počinjenja krivičnog dela.
Oni su, piše u saopštenju na sajtu MKS, „odgovorni za ratni zločin usmeravanja napada na civilne objekte (član 8(2)(b)(ii) Rimskog statuta) i ratni zločin nanošenja prekomerne štete civilima ili štete na civilnim objektima (član 8(2)(b)(iv) Rimskog statuta), i zločin protiv čovečnosti nehumanih dela iz člana 7(1)(k) Rimskog statuta“.
Sergej Šojgu je bio ministar odbrane 12 godina i važi za bliskog saveznika predsednika Vladimira Putina. Njih dvojica su išli zajedno na pecanje, u berbu pečuraka… Ipak ga je Putin u maju smenio sa funkcije i Nikolaja Patruševa postavio za sekretara Saveta bezbednosti Rusije.
Pčetkom juna ove godine proruski potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin sastao se sa Šojguom u Moskvi i „zahvalio mu na podršci srpskom narodu i državnom rukovodstvu u borbi protiv usvajanja Rezolucije o Srebrenici u Generalnoj skupštini UN“.
Kako se navodi, Vulin je zahvalio Šojguu i Rusiji na čvrstom i principijelnom podržavanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije.
Vulin je čestitao Šojguu postavljenje na funkciju sekretara Saveta bezbednosti Rusije i izrazio zadovoljstvo što će „nastaviti saradnju i partnerstvo po pitanju bezbednosti dveju država“.
Vulin i Šojgu su stari znalci i redovno su održavali kontakte i ranije. Prilikom Šojguove posete Beogradu februara 2020. Vulin, tada ministar odbrane, ga je dočekao i ispratio.
U intervjuu za Tass 2019, Vulin je za Šojgua rekao „da je veliki prijatelj Srbije i njegov lični prijatelj“.
Ko je Sergej Šojgu?
Sergej Šojgu je rođen 21. maja 1955. u ruskoj republici Tuvi.
Subutaj je bio jedan od najuspešnijih generala u istoriji. Džingis-Kanov vrhovni komandant poharao je Kinu i Centralnu Aziju, vodio mongolske horde na Iran i na istok Mediterana, te potom pretvorio Kijev, jedan od najvećih gradova Istočne Evrope, u ruševine. U udžbeniku istorije objavljenom u Tuvi, ruskoj većinski budističkoj provinciji, koja graniči sa severozapadom Kine, Subutaj ima lice Sergeja Šojgua.
Autor udžbenika i drugi tuvanski intelektualci proglasili su Šojgua, ni manje ni više, modernom reinkarnacijom Subutaja, piše Al Jazeera Balkans.
A kada je rat punog obima u Ukrajini počeo februara 2022. Šojgu je očito hteo opravdati tu reputaciju i navodno obećao ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da će osvojiti Kijev za tri dana.
Šojguov angažman, neverovatno dug čak i po ruskim standardima, počinje 1991, kada je bivši upravnik izgradnje i nižerangirani komunistički zvaničnik postao šef Ministarstva za vanredne situacije.
Za nekoliko godina je to ministarstvo pretvorio u jednu od najefikasnijih i najpopularnijih ruskih državnih organizacija jer je hitno reagovao na brojne katastrofe, uključujući bombaške i druge napade.
Dve godine pre nego je Rusija anektirala ukrajinski Krim, dakle 2012, Šojgu je imenovan za ministra odbrane iako nikada nije služio vojsku.
Putin mu je poverio zadatak reformi koje su rusku vojsku učinile „drugom najjačom na svetu“ nakon američke, kako su govorile pristalice Kremlja.
Ovu tvrdnju je prividno potvrdilo spasavanje sirijskog predsednika Bašara al-Asada. Ruska kampanja kojom se pomoglo Asadu da vrati većinu Sirije pretvorila se u demonstraciju ruskog naprednog oružja.
Javnost je jedva primećivala kako su ruske trupe na terenu u Siriji zapravo privatni vojnici Vagnera, dok su vizualno impresivni udari, poput lansiranja krstarećih raketa sa bojnih brodova iz Kaspijskog mora, bili vojno nebitni.
Rat u Ukrajini je pokazao kako je stvarna snaga ruske vojske tek Potemkinovo selo napravljeno na neosnovanim izveštajima, dobro izrežiranim videosnimcima i budžetu od više milijardi dolara.
Vojska je progutala sve te budžete i nije postigla rezultata kao što su hipersonične rakete koje mogu dospeti do svemira ili sofisticirani tenkovi koje nikada nismo videli u Ukrajini.
No, to nije sve Šojguova greška. On je jednostavno utelovio operativnu logiku ruskih vladajućih struktura i vojne mašinerije koji su puni korupcije i lažnih izveštaja, navode posmatrači.
„On nije uradio ništa što bi bilo suprotno logici postojanja i razvoja ruskog upravnog sistema u celini i logici razvoja oružanih snaga“, rekao je za Al Jazeeru Pavel Lužin, vojni analitičar koji je pobegao iz Rusije zbog pritiska režima.
Šef Wagnera Jevgenij Prigožin kazao je nakon neuspele pobune 24. juna 2023. kako nije želeo da svrgne Putina već je želeo da predsednik preda Šojgua i Valerija Gerasimova, vrhovnog ruskog generala i šefa Generalštaba.
Vagnerovci su i njih dvojicu stalno optuživali za kvarenje ratnih pohoda i izazivanje smrti desetina hiljada vojnika naredbama koje za cilj imaju zadovoljavanje Putina, a ne osvajanje bitaka.
Šojgu je prezirao relativni uspeh Vagnera i njegovu popularnost u Rusiji. Prvo je Vagneru bilo zabranjeno regruovanje zatvorenika nakon što su desetine hiljada njih pobijeno tokom samoubilačkih „marševa mesa“ na ukrajinska uporišta u Bahmutu i drugde.
Potom je Šojguovo Ministarstvo počelo da zahteva da Vagnerovi borci potpišu ugovore i postanu deo regularne vojske.
Kao ministar odbrane održavao je redovne kontakte sa Iranom, Severnom Korejom, Kinom, kubom, Nikaragvom…
Po obrazovanju je građevinski inženjer i magistar ekonomskih nauka.
U zvaničnoj biografiji stoji da je u braku sa Irinom Aleksandrovnom, direktoricom kompanije Expo EM koja se bavi biznis turizmo, i sa njom ima Juliju (1995.god) i Kseniju (1991.god).
Istraga Navaljnijevog tima, međutim, ukazuje da Šojgu ima i vanbračnu suprugu Elenu Shebunov, nekadašnju stjuardesu te da sa njom ima troje dece Danila, Dariju i Stepana. Danil koji nastupa pod umetničkim imenom Sheba, snima pesme na engleskom i objavljuje videe.
Sve troje dece su pohađali elitnu predsedničku školu Rubljovka u Moskvi gde školovanje košta dva miliona rubalja godišnje.
Danil živi u bogatstvu u zemlji članici NATO, nikada nije služio vojsku niti je mobilizovan za rat u Ukrajini, pisao je Navaljnijev tim. Nekoliko dana pre mobilizacije napustio je Rusiju. Navodno živi od prihoda (11.000 evra mesečno) koje stiče od iznajmljivanja dve zgrade u centru Moskve.
Šojgua su SAD i EU sankcionisale zbog uloge u ratu u Ukrajini.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.