foto: Shutterstock/xbrchxVašington post je 13. februara objavio članak u kojem se pozivaju na neimenovane zvaničnike koji tvrde da je Vašington upozorio Kijev da pomoć nije neiscrpna i da je došlo vreme da ukrajinska vojska učini nešto veliko sa svom tom pomoći.
Vest je proletela pomalo ispod radara, zaglušena brojnim drugim vestima sa ratišta. Ali to bi moglo biti veoma važno za nastavak rata i možda ocrtava američke planove i, pre svega, strahove u vezi sa Ukrajinom.
Naime, sve više se postavlja pitanje koliko je moguće naoružati Ukrajinu tolikim oružjem koje se nevoljno troši u iscrpljujućem ratu kojem se ne nazire kraj.
Sve je više glasova sa Zapada koji upozoravaju da se magacini oružja prazne mnogo brže nego što se pune. Drugim rečima, postojeća zapadna proizvodnja oružja i municije ne može da prati tempo kojim Ukrajinci troše ovo oružje i municiju.
Nemilosrdni artiljerijski rat troši zalihe mnogo brže nego što se stvaraju
To je zbog više razloga, od kojih je prvi taj što se u Ukrajini vodi nemilosrdni artiljerijski rat. Ukrajinska vojska je za godinu dana od SAD dobila i uglavnom potrošila više od milion artiljerijskih granata kalibra 155 mm. Na ovaj način je skoro ispraznila sve američke zalihe, a proizvodnja je minimalna.
Prošle godine američke kompanije su uspele da isporuče samo 93 hiljade granata od 155 mm. Procenjuje se da će ove godine proizvodnja porasti na 240.000, ali to neće biti dovoljno da se podmire potrebe Ukrajine, a kamoli da se popune zalihe američke vojske, napisao je pre nekoliko dana kolumnista Indeksa Mario Galić.
Samo je malo bolja situacija sa omiljenim oružjem Ukrajine, višecevnim raketnim bacačima HIMARS. Godišnja proizvodnja projektila je oko pet hiljada, a Ukrajina je za godinu dana potrošila 4.800. Lokid Martin pokušava da poveća proizvodnju na 10.000 godišnje, ali to nije ni lako ni brzo.
Najgora je situacija sa protivoklopnim sistemom Javelin, koji Pentagon više ne isporučuje Ukrajini. Ne zato što ne želi, već zato što ga više nema u magacinima. Ukrajina je u poslednjih godinu dana dobila čak 8.500 projektila, dok je godišnja proizvodnja Rejtheona i Lokid Martina samo hiljadu. S obzirom da se radi o složenom sistemu, mogućnosti povećanja proizvodnje su veoma ograničene – svega 2.100 godišnje.
I to je sve samo deo oružja. Kako je juče pisao pukovnik Ričard Kemp, dopisnik Telegrafa, ukrajinske snage su ispaljivale 6.000 projektila dnevno kao odgovor na rusku vatru, koja je, da pomenemo, još snažnija.
Putinovi neuspesi su zavarali Zapad
Ali ruska potrošnja ne brine Zapad jer ne može da utiče na nju. Zapad brine za Ukrajinu. Britanski ministar odbrane Ben Volas rekao je da bi ukrajinske snage mogle ostati bez municije ako ne počnu da je spasavaju.
„Njegovi komentari nas podsećaju na suštinsku istinu: da je brutalna sila i sposobnost da se ona održi i obnovi tokom dugog vremenskog perioda istorijski ono što na kraju pobeđuje u ratovima“, piše u svom tekstu pomenuti pukovnik Kemp.
U nastavku teksta piše da su Putinovi neuspesi prevarili Zapad. Štaviše, to je i navedeno u naslovu članka. Ukrajina i zapadne zemlje su imale mnogo uspeha od početka rata koristeći moderne i skupe vojne naprave. Bespilotne letelice koje uništavaju tenkove uverile su mnoge da je stara taktika masovnih vojnih napada stvar prošlosti.
Ali kako rat odmiče, sve je izraženiji značaj starih metoda ratovanja kao što je artiljerija, koja u ovom ratu oduzima najviše života.
„Svakoga dana Rusi ispaljuju tri puta više granata od Ukrajinaca, ali odbrambena industrija Moskve je u ratu, proizvodnja raste i nema znakova nestašice municije. Trenutna trka u naoružanju između Rusije i Zapada, koju gubimo, trebalo bi da služe kao strašno upozorenje o stanju naše sopstvene nacionalne odbrane“, piše Kemp.
„Magacini municije su prazni“
To isto kaže austrijski pukovnik i vojni analitičar Markus Rajzner u tekstu koji je objavio DV. On kaže da Zapad tek sada počinje da shvata da o ratu neće odlučivati nekoliko stotina tenkova, već resursi.
„Recimo da imamo deseti paket sankcija Rusiji, i uprkos tome, njena privreda nije odustala. Isporučili smo oružje u neverovatnim količinama. Uprkos tome, ruska vojska ide u ofanzivu“, primećuje Rajzner, austrijski pukovnik i istoričar koji vodi oblast istraživanja na Austrijskoj vojnoj akademiji.
Kako objašnjava, zapadne namenske fabrike i dalje proizvode mirnodopskim tempom – i to neće promeniti ako ne dobiju konkretne velike narudžbine od vojske. Dodaje, slično kao ranije pomenuti Britanac za Telegraf, da evropske armije nisu spremne za frontalni rat artiljerijskim okršajem. „Svi magacini municije su prazni.
„Neke vojske imaju jedva deset do petnaest hiljada granata u skladištu. Ukrajinska strana je ispalila toliko u samo jednom danu na vrhuncu sukoba prošlog leta. Ruska strana je tada ispalila i do 80.000 komada dnevno“, dodaje on.
„Evropa više nije spremna za to. Posle završetka Hladnog rata sve je preuređeno. Zalihe su bile usmerene na borbu protiv pobunjenika u Avganistanu ili Iraku“, dodaje austrijski pukovnik.
Prema njegovim rečima, Rusi sa utvrđenim položajima nameću takozvani „rat na iscrpljivinje“. „I on odlučuje o resursima, odnosno municiji. U vojsci postoji koncept gladi za municijom. Ova glad je sada na velikoj sceni u Ukrajini.“
Rajzner naglašava da su Rusi od početka rata ispalili oko sedam miliona granata, ali da imaju još 13-14 miliona komada. To, kaže, znači da će nastaviti sa ratom iscrpljivanja. Moskvi odgovara i saradnja sa Iranom.
„Ruski vazdušni napadi su daleko jeftiniji od ukrajinske odbrane. Jedna nemačka protivvazdušna raketa za sistem Iris letos je koštala 400.000 evra, a sada oko 750.000 evra. Jedan iranski dron košta oko 20.000 dolara. To je ogroman jaz u ceni“, kaže ovaj stručni.
Još jedan potencijalni problem
Još jedan potencijalni problem javlja se u celoj priči o naoružavanju Ukrajine. Naime, sledeće godine biće održani američki predsednički izbori. Amerika je bila ubedljivo najveći donator oružja, municije i pomoći Ukrajini, a svako smanjenje te pomoći moglo bi biti kobno za Kijev. Istina je da su izbori još daleko, ali ni rat ne izgleda da će uskoro prestati.
Naoružavanje Ukrajine će sigurno biti jedno od ključnih pitanja u kampanji ako se rat produži do tada. Republikanci su bili prilično kritični prema politici demokrata u vezi sa Ukrajinom i tamošnjim ratom. Malo je verovatno da će vremenom postati manje kritični, naprotiv. Bilo kakve promene u SAD bi veoma uticale na situaciju u celom svetu, a kamoli u Ukrajini.
Važna konferencija u Nemačkoj
Između ostalog, sasvim je izvesno da će slanje oružja i municije u Ukrajinu biti jedna od ključnih tema bezbednosne konferencije koja počinje danas u Minhenu.
Nemački kancelar Olaf Šolc i francuski predsednik Emanuel Makron su među 45 šefova država i vlada koji dolaze na jedan od najvećih skupova o globalnoj bezbednosti. U bavarskoj prestonici biće i hrvatski premijer Andrej Plenković.
U Minhen, koji će naredna tri dana postati centar međunarodne diplomatije, dolaze i potpredsednica SAD Kamala Haris, šef NATO-a Jens Stoltenberg i kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji. Organizatori su saopštili da ruska vlada nije pozvana u Minhen zbog invazije na susednu zemlju. To je prvi put posle nekoliko decenija da Moskva neće biti prisutna na godišnjem skupu svetskih lidera i eksperata o glavnim izazovima međunarodne bezbednosti, prenosi Indeks.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
