Neuspesi ruskih snaga u Ukrajini prestavljaće veliki test za, kako je ono ranije nazvano, “bezgranično partnerstvo” Kine i Rusije kada se lideri dve zemlje sutra sastanu po prvi put od početka invazije, tvrde analitičari.
Sastanak Si Đinpinga i Vladimira Putina, zakazan za sutra na samitu Šangajske organizacije za saradnju (SCO) u Samarkandu u Uzbekistanu, će verovatno uključivati i nadmetanje za širenje uticaja u centralnoj Aziji, gde su dve globalne sile već dugo u “tihom rivalstvu”, piše Gardijan.
Samit SCO – godišnji sastanak euroazijskih lidera na temu regionalne politike, ekonomije i bezbednosti – dešava se u ključno vreme, kada bi sve jača Kina i sve slabija Rusija mogle da promene balans moći u centralnoj Aziji u korist Pekinga.
Ono što ukazuje na značaj ovog sastanka je činjenica da je to prvo međunarodno putovnaje Si Đinpinga od početka pandemije i da je do njega došlo samo mesec dana pred ključni sastanak Komunističke partije, na kojem će, kako se očekuje, biti zacementiran njegov treći mandat na mestu lidera, što je bez presedana u zemlji.
“Centralna Azija je u srcu Sijevih strategija. Ako govorimo o široj strategiji Kine, jasno je da oni žele da napreduju ka zapadu”, kaže Tereza Falon, direktorka Centra za rusko-evropske azijske studije (CREAS).
Si i Putin su se poslednji put sastali na marginama zimske Olimpijade u Pekingu, gde su objavili svoje partnerstvo koje je tada nazvano “bezgraničnim”, samo nekoliko nedelja pre nego što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu.
Ruski zvaničnici su rekli da dva lidera imaju “opsežnu i detaljnu agendu” za razgovore, a neki analitičari očekuju da će Putin zatražiti veću pomoć od Kine pošto je Rusija doživela jedan od najgorih nesupeha u ratu.
Vlada u Pekingu pokušava da izbalansira svoju podršku Moskvi sa željom da izbegne indirektan uticaj sankcija koje je zapad uveo Rusiiji na svoju ekonomiju.
Peking je odbio da osudi invaziju i umesto toga krivi zapad za porast tenzija.
Rusija je u petak objavila da je treća najviši zvaničnik vlade u Pekingu ponudio neograničenu podršku njenim akcijama u Ukrajini.
Prema moskovskim zvaničnicima, Li Žanšu je rekao da Kina “razume i podržava Rusiju”, naročito “po pitanju situacije u Ukrajini”.
„Snaga globalnog odgovora na invaziju u Ukrajini i skorašnji gubici Rusije su za Si Đinpinga pokrenuli veoma teška pitanja u vezi njegovog spoljnopolitičkog usmerenja i savezništva sa Putinom, ali on će verovatno nastaviti da pruža podršku Rusiji”, smatra Elizabet Višnik sa državnog univerziteta Montkler u Nju Džerziju.
Niva Jau, viši istraživač na OSCE akademiji u Biškeku, Kirgistan, kaže da Kina ima dogoročni cilj da prebaci težište globalne trgovine sa mora na kopno, naročito za energetske trgovinske rute “koje mogu da doprinesu ublažavanju posledica sankcija Kini ako bi do njih došlo zbog vojnog preuzimanja Tajvana”.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.