Venecijanska komisija pozitivno o Predlogu zakona Crne Gore o veroispovesti

Venecijanska komisija Saveta Evrope je pozitivno ocenila Predlog zakona Crne Gore o slobodi veroispovesti i u mišljenju pozdravila „istinske napore crnogorskih vlasti“ da novim zakonom bude zamenjen zastareli Zakon o pravnom položaju verskih zajednica iz 1977. godine.

Venecijanska komisija je na današnjoj plenarnoj sednici u Veneciji donela pozitivno mišljenje o Predlogu zakona o slobodi veroispovesti ili uverenja i pravnom položaju verskih zajednica, konstatujući da predloženi zakonski tekst „donosi značajne pozitivne promene postojećeg zastarelog zakonodavstva“, saopštila je Vlada Crne Gore.

„Venecijanska komisija takođe ocenjuje pozitivnim opredeljenje da predloženim zakonom bude garantovana ne samo sloboda veroispovesti, već i sloboda nereligijskih uverenja, pozdravljajući liberalan pristup u odredbama kojima se propisuje procedura registracije verskih zajednica, poštuje njihova autonomija i garantuju prava na versku pouku i osnivanje verskih škola“, navodi se u saopštenju koje su prenele podgoričke „Vijesti“.

Vlada dodaje da se u mišljenju pozdravlja i zakonsko rešenje po kojem registracija verskih zajednica nije propisana kao obavezna.

„Pristup koji je zauzet u Predlogu zakona i koji su vlasti zauzele je dobrodošao. Pored toga, Venecijanska komisija naglašava da dobrovoljni karakter registracije ne znači da verske zajednice mogu delovati izvan pravnog sistema. U modernim demokratijama, ustavna ograničenja ovlašćenja države nad verskim zajednicama ne mogu se smatrati preprekom za potvrđivanje autoriteta demokratske države. Verske zajednice se ne nalaze iznad ili izvan nacionalnog pravnog poretka: one imaju svoje mjesto – iako posebno, garantovano i zaštićeno posebnim temeljnim pravima – u okviru tog poretka“, piše u dokumentu.

Komentarišući pitanje imovine verskih zajednica, Venecijanska komisija je naglasila da je ono važno i da „razume zabrinutost crnogorskih vlasti u pogledu uvođenja pravne sigurnosti i rešavanja pitanja moguće nezakonite/zloupotrebom izvršene registracije na ime verskih zajednica tokom 1990-ih godina niza verskih objekata koji mogu biti deo kulturne baštine Crne Gore“.

„Tim prije zato što država, po Članu 78. Ustava, ima dužnost da štiti prirodnu i kulturnu baštinu zemlje. Venecijanska komisija pozdravlja u tom pogledu to što se rešenja predložena u ovom predlogu zakona oslanjaju na dugogodišnje pravne principe crnogorskog pravnog poretka i ne zasnivaju se na ad hoc pravilima, specifičnim za ovu situaciju“, ukazala je Venecijanska komisija.

Vlada Crne Gore je istakla da je Venecijanska komisija ovim mišljenjem podržala njeno „ključno opredeljenje da predloženim zakonom svakom građaninu Crne Gore bude garantovana sloboda da, po sopstvenoj savesti, bude ili ne bude vernik bilo koje veroispovesti, afirmišući pravo države da zaštiti imovinu i kulturno blago koje pripada svim građanima i da obezbedi da zakoni Crne Gore jednako važe za sve, na čitavoj teritoriji države“.

„Delegacija Vlade Crne Gore koja je učestvovala u radu plenarne sednice Venecijanske komisije, koju je predvodio ministar za ljudska i manjinska prava Mehmed Zenka, izrazila je zahvalnost Venecijanskoj komisiji za dato stručno mišljenje, saopštivši da će sugestije i preporuke za dalje unapređenje i preciziranje određenih zakonskih odredbi biti pažljivo razmotrene i inkorporirane u finalni tekst Predloga zakona koji će biti upućen Skupštini na razmatranje i usvajanje“, zaključuje se u saopštenju Vlade.

Venecijanska komisija je savetodavno telo Savet́a Evrope, sastavljeno od nezavisnih stručnjaka za ustavno pravo. Nastala je 1990. godine posle raspada sovjetskog bloka, u vreme hitne potrebe za ustavnom pomoći Centralnoj i Istočnoj Evropi. Zvanično ime te komisije je „Evropska komisija za demokratiju kroz pravo“, ali pošto se ona četiri puta godišnje sastaje u Veneciji, u Italiji, uobičajeno se naziva „Venecijanska komisija“.