Venecuela podelila svet

Gvaido, predsednik parlamenta Venecuele, jedine institucije pod kontrolom opozicije, juče se na protestima proglasio „prelaznim predsednikom“ države. SAD, Kanada i mnoge latinoameričke zemlje odmah su podržale Gvaida.

Maduro, naslednik Uga Čavesa, u januaru je položio zakletvu za drugi šestogoišnji mandat posle pobede na izborima u maju uprkos velikoj ekonomskoj krizi i hiperinflaciji. Zbog siromaštva u Venecueli, prema nekim procenama, iz zemlje je pobeglo tri miliona ljudi, a UN procenjuju da bi do kraja ove godine broj izbeglica mogao premašiti pet miliona.

Posle odluke SAD da priznaju Gvaida kao predsednika Venecuele, Maduro je objavio prekid diplomatskih odnosa sa SAD i naredio američkim diplomatskim predstavnicima da u roku od 72 sata napuste Venecuelu. Vašington je saopštio da će ignorisati tu naredbu, navodeći da Maduro nema ovlašćenje da prekine diplomatske odnose.

Gvaida su priznali i Kanada i latinaomeričke zemlje Argentina, Brazil, Čile, Ekvador, Gvatemala, Honduras, Kolumbija, Kostarika, Panama, Paragvaj i Peru, dok su Maduru podršku izrazili Meksiko, Bolivija i Kuba.

U svetu su Madura podržale zemlje koje su i dosad imale dobre odnose s Venecuelom.

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš pozvao je na dijalog u Venecueli da bi se sprečila eskalacija koja bi dovela do katastrofe.

„Nadamo se da je dijalog moguć da bi se izbegla eskalacija koja bi vodila u sukob koji bi bio katastrofalan za stanovništvo i region“, rekao je Gutereš.

EU se založila za pokretanje političkog procesa u Venecueli koji bi doveo do novih izbora, mada su pojedine članice Unije izrazile podršku Gvaidu.

Šefica evropske diplomatije Federika Mogerini navela je u saopštenju da EU podržava skupštinu Venecuele i da njena ovlašćenja treba da budu obnovljena i poštovana, kao i da se ne može ignorisati glas Venecuelanaca koji traže demokratiju.

„EU snažno poziva na momentalni početak političkog procesa koji će voditi do slobodnih i verodostojnih izbora, u saglasnosti s ustavnim poretkom“, kazala je Mogerini.

Rusija je ocenila da je u Venecueli pokušan puč i izrazila zabrinutost zbog moguće vojne intervencije. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da je Gvaidova objava „pokušaj uzurpiranja vlasti“ kojim se krši medjunarodno pravo.

Na pitanje da li je Rusija voljna da Maduru da azil, Peskov je rekao da je on legitimni lider Venecuele. Rusko ministarstvo spoljnih poslova je prethodno ocenilo da je kriza u Venecueli „dostigla ozbiljnu tačku“ i pozvalo na medjunarodno posredovanje izmedju vlasti i opozicije.

Kina, koja je u prethodnih 10 godina dala Venecueli 65 milijardi dolara kroz pozajmice, pozvala je SAD da se ne mešaju u političku krizu u Venecueli i saopštila da se protivi bilo kakvoj spoljnoj intervenciji u toj zemlji. Portparolka kineskog ministarstva spoljnih poslova Hua Čunjing rekla je da sve strane u sukobu treba da „ostanu racionalne i smirene“ i da traže političko rešenje kroz dijalog u okviru Ustava Venecuele.

Portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova Bahram Gasemi rekao je da Teheran „podržava vladu i narod Venecuele protiv bilo kakvog oblika strane intervencije i bilo koje nelegitimne i nelegalne akcije kao što je pokušaj državnog udara“. Gasemi je osudio otvorenu i nelegalnu intervenciju SAD u Venecueli i dodao da se nada da će narod Venecuele prevazići političke probleme na miran i zakonit način.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan pozvao je Madura i izrazio mu podršku, saopštilo je tursko predsedništvo.

„Brate Maduro, glavu gore, Turska je uz tebe“, rekao je Erdogan svom kolegi u telefonskom razgovoru. To je na Tviteru naveo njegov portparol Ibrahim Kalin koji je podelio i hešteg #WeAreMaduro (Mi smo Maduro) u znak podrške venecuelanskom predsedniku.

Sirija je osudila „flagrantnu intervenciju“ SAD u unutrašnje stvari Venecuele. Sirijsko ministarstvo spoljnih poslova je navelo da podrška SAD Gvaidu predstavlja „kršenje medjunarodnog prava i normi“. Ministarstvo je dodalo da Damask ponavlja svoju „potpunu solidarnost s vodjstvom i narodom venecuelanske republike u očuvanju suvereniteta zemlje i sprečavanja neprijateljskih planova američke administracije“.

Brazil i Ekvador su isključili mogućnost vojne intervencije u Venecueli, pošto je Vašington saopštio da su „sve opcije na stolu“ u slučaju da Maduro upotrebi silu protiv opozicionih protesta.

Potpredsednik Brazila Hamilton Murao rekao je da njegova zemlja priznaje Gvaida za predsednika Venecuele ali i odbacio mogućnost brazilskog učešća u eventualnoj vojnoj intervenciji protiv Madurove vlade.

„Mešanje u unutrašnje stvari drugih zemalja nije naša spoljna politika“, rekao je Murao novinarima, dok je ekvadorski ministar spoljnih poslova Žoze Valensija rekao da bi vojna akcija protiv Madurovog režima imala „uglavnom negativne posledice“.

Francuski predsednik Emanuel Makron je u poruci na Tvitetu na francuskom i španskom naveo da je pobeda Madura na izborima u maju 2018. „nelegitimna“ i pozdravio hrabrost Venecuelanaca koji traže slobodu.

Nemačka vlada je podržala narodnu skupštinu Venecuele i pozvala na „slobodne i kredibilne zvore“. Portparol vlade Štefen Zajbert naveo je da „narod Venecuele hrabro radina slobodnoj budućnosti svoje zemlje“

Portugalski ministar spoljnih poslova je pozvao je Madura da „shvati da je njegovo vreme gotovo“, dok je šefica švedske diplomatije Margot Valstrom ocenila da se „mora poštovati pravo ljudi da mirno protestuju i slobodno biraju svoje lidere“. Danaski ministar spoljnih poslova Anders Samuelsen rekao je da će Kopenhagen „uvek podržavati legitimno izabrane demokratske institucije – posebno parlamantarnu skupštinu uključujući Huana Gvaida“.

Španski premijer Pedro Sančes u Davosu sastao se s latinoameričkim liderima, a najavljeno je da će razgovarati s Gvaidom. Ministar spoljnih poslova, socijalista Žozep Borel rekao je da Madurova vlada nelegitimna, ali je nije direktno podržao Gvaida. Španija je medju nakoliko evropskih zemalja koje su nedavno tražile medjunarodno posredovanje između vlasti i opozicije u Venecueli, ali je Borel rekao da se sada „situacija radikalno promenila“.