„Veoma loš dan za Putina“: Analiza CNN o ulasku Finske u NATO

Taj datum će, piše CNN u svojoj analizi, zauvek ostati urezan u istoriju.

Ne samo zbog onoga što se dogodilo u sudnici suda na Menhetnu protiv bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa. Bio je to dan kada je Finska formalno pristupila NATO manje od godinu dana od aplikacije za članstvo.

Kada su predstavnici članica NATO svečano stajali ispred sedišta Alijanse u Briselu posmatrajući plavo belu zastavu podignutu pored 30 drugih ceremonija je poslužila gotovo kao izjava da je Putinov rat u Ukrajini propao.

Na kraju krajeva Putin je opravdao svoju invaziju sa dva primarna argumenta.

Prvo je pokušao da iznese pogrešnu tvrdnju da Ukrajina nije prava zemlja i da pripada Rusiji.

Tu tvrdnju opovrgavaju istorijske činjenice ali i žestoka odbrana ukrajinskog naroda.

Drugo, Putin je tvrdio da je njegov cilj da spreči širenje NATO-a.

Po tom pitanju Putin ne samo da nije uspeo već je u stvari sam pokrenuo razvoj koji je želeo da spreči.

Sada se granica Rusije sa zemljama NATO-a više nego udvostručila dodajući dodatnih 1300 kilometara granice sa Finskom.

Finska koja je nekada bila deo ruskog carstva i stoga je takođe meta Putinovih iredentističkih argumenata brzo je krenula da učvrsti tu dugu granicu.

Invazijom na Ukrajinu, Rusija je dala signal svojim susedima da joj se jednostavno ne može verovati.

Naravno, Finska je to već znala.

Napala ju je SSSR u zimskom ratu 1939.-1940.

Finci su branili zemlju mitskom snagom ali su na kraju izgubili oko 10 odsto svoej teritorije.

Nakon toga, Finska je smatrala da je najbolji način da se zaštiti održavanjem neutralnosti. Ali Putin ih je razuverio od te teze.

„Era nesvrstanosti u našoj istoriji se završila – počinje nova era“, kazao je finski predsednik Sauli Ninisto.

Poenta je da je ovo bio veliki poraz za Rusiju i za Putina.

Toliko, da je državni sekretar SAD Entoni Blinken kazao: „ovo je jedina stvar za koju možemo da zahvalimo Putinu“.

Bez Putina i njegovog rata Finska ne bi bila članica NATO-a, dodao je.

Rat nije samo proizveo ono što je Putin ekpslicitno rekao da želi da spreči.

On je takođe pokrenuo suprotno od onoga što je implicitno tražio.

Očekivao je očigledno da će NATO biti podeljen po pitanju pomoći nečlanici.

Ali kako je američki predsednik Džozef Bajden primetio, Alijansa nikada nije bila jedinstvenija. „Osim toga svrha NATO postala je jasnija nego što je bila decenijama“.

Agresija Rusija na Ukrajinu transfoprmisala je stratešku računicu svake zemlje u Evropi.

Kako je Ninisto kazao za CNN prošle godine, podele su postale oštrije, malo je prostora ostalo za neutralnost. „Invazija je“, rekao je, „pokazala da Moskva zvanično ne poštuje nesvrstane zemlje“.

Upadljivo je da niko baš ne trči u zagrljaj Moskvi, ocenjuje CNN.

Čim je Rusija poslala svoje tenkove u Ukrajinu, iako je više puta poricala da će izvršiti invaziju, ankete u Finskoj počele su da pokazuju oštru promenu raspoloženje.

U novembru, uprkos – ili možda zbog – upozorenja Rusije i pratećih vojnih kretanja u blizini finske granice četiri od petoro Finaca podržalo je ulazak zemlje u NATO.

I Švedska, država koja je stotinama godina vodila politiku neustralnosti podnela je zahtev za članstvo u NATO. Za sada, međutim, Turska i Mađarska blokiraju njeno pristupanje.

Pristupanje Finske nije samo simbolično. Čak je i Moskva bila prinuđena da prizna da se nešto važno promenilo.

Rusko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da ulazak Finske u NATO stvorio „osnovnu promenu“.

Rusija je upozorila da bi mogla biti prinuđena da preduzme „mere odmazde“.

S obzirom na to da su Putinove snage zaglavile u Ukrajini toliko da su prinuđene da na front šalju osuđenike i plaćenike ove pretnje su manje zastrašujuće nego što su mogle biti pre nego što je Putin naredio invaziju na Ukrajinu.

Ako je mislio da će rat učiniti da Rusija izgleda jače za ostatak sveta postigao je suprotno od cilja.

Treba dodati i da je istog dana kada je Finska pristupila članstvu u NATO upućen poziv ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom da prisustvuje julskom samitu NATO-a u Litvaniji.

Takođe, dvoje evropskh lidera – Emanuel Makron i Ursula fon der Lajen – su ove nedelje stigli u Peking na razgovor sa Putinovim saveznikom Si Đinpingom.

Kina je za Putina postala diplomatski i ekonomski spas. Ali Pekingu su potrebni čvrsti odnosi sa Evropom a predsednica Evropske komisije Fon der Lajen je upozorila da će u zavisnosti od toga „kako Kina nastavi da reaguje na Putinov rat biti odlučujući faktor za dalje odnose između EU i Kine“.

Ona je to izjavila na isti dan kada je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg kazao da će biti „dobar dan za bezbednost Finske, za nordijsku bezbednost i za NATO u celini“.

Može se dodati i veoma loš dan za Putina, zaključuje CNN u svojoj analizi.