Foto: N1/printscreen (arhiva)Razumem animozitet srpske javnosti prema NATO-u, no istovremeno postoji dobra vojna saradnja Srbije i SAD i partnerski odnosi Srbije sa NATO, izjavio je geenral Vesli Klark, bivši komandant NATO snaga u Evropi.
“Razumem da nije lako za Srbiju da prevaziđe zaostavštinu rata, ali po meni njeni pravi interesi leže na Zapadu. Integracija sa zapadom donela bi Srbiji znatne ekonomske, političke, pa i diplomatske prednosti. Srbija je poznata i po svojim naučnim dometima, počevši od Nikole Tesle pa nadalje. Zapad pruža mnogo veći teren za takva ostvarenja”, izjavio je Klark za Glas Amerike na srpskom jeziku.
On je ocenio da Zapad, posebno EU, nisu ispunili obavezu pružanja konzistentne ekonomske pomoći zemaljama Zapadnog Balkana, preuzetu tokom mirovnih pregovora 1995. godine, što je i glavni uzrok nestabilnosti u regionu jugoistočne Evrope.
Nevolje su krenule od samog početka, jer nisu sprovođene važne tačke Dejtonskog mirovnog sporazuma, a kada su snage za implementaciju mira (IFOR) povukle, Evropska unija nije u pravom smislu preuzela vođstvo, niti je u pravom smislu ispunila svoj deo obaveza, ocenjuje on.
„Na primer, posle uspešne demilitarizacije trebalo je otpočeti i sprovesti politički deo sporazuma, pre svega uspostavljanje funkcionalnog zajedničkog Predsedništva BiH, kao i uspostavljanje racionalnog i konstruktivnog odnosa između Republike Srpske i Federacije BiH. Funkcionisanje složene države je neizbežno atrofiralo“, ističe Vesli Klark.
Dugotrajni politički i ekonomski vakuum doveo je i do mešanja drugih u regionu, prvo u Republici Srpskoj, kaže Klark i dodaje da „Rusija želi da utiče i očuva svoje uporište u Republici Srpskoj i radi na tome. Što se tiče Evrope, ekonomski napredak je od ključne važnosti. Dakle, veća ulaganja od strane Evropske unije, značila bi otvaranje novih radnih mesta, pristup novoj tehnologiji. Pomogla bi i jačanju zajedničkih interesa svih u regionu i mogućem ponovnom približavanju država tog regiona“.
Vesli Klark se zalaže i za prijem u NATO, jer, bez obzira što je reč o malim zemljama, svaka od njih može da doprinese klubu severnoaltantskog saveza.
„Možda važnije od konkretnog doprinosa je stvaranje zajedničke politike, i uloga NATO-a u cilju stabilizovanja regiona, kako se ne bi vraćali u sukobe“, zaključuje Vesli Klark u intervjuu za Glas Amertike na srpskom jeziku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
