Veza lokalnih i stranih lidera

On je analizirao razloge za bezrezervnu podršku bošnjačkih lidera, pre svih člana Predsedništva BiH i lidera Stranke demokratske akcije Bakira Izetbegovića, turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu, koji se sve češće nalazi na udaru kritika zbog nedemokratske i autokratske vladavine.

Prema njegovoj oceni generalno se može primetiti da trend vezivanja lokalnih političara sa liderima stranih država koje su percipirane kao sile koincidira sa trendom opadanja podrške svog biračkog tela.

Izgleda da kako unutrašnja navodna etnička konfliktnost gubi na svojoj uverljivosti, ljudi sve manje veruje u te razne etničke konflikte koji s vremena na vreme iskrsavaju, kaže on.

Izgleda, dodaje Mujkić, da je potrebno da se taj manjak podrške i legitimiteta nadoknadi nekako izvana, i to od strane one države koja se obično u tom narodu percipira kao neki krajnji zaštitnik, kao neki tradicionalni prijatelj ovog ili onog naroda, kaže Mujkić. Tako se Turska percipira kao prijatelj i zaštitnik Bošnjaka, Rusija Srba, a Nemačka, tu i tamo, u slučaju Hrvata, navodi on.

Na pitanje zašto je Izetbegovićeva privrženost Erdoganu jača nego što to možemo prietiti kod Putina, Vučića, Mujjkić je rekao možda zato što se kod Bošnjaka razvija percepcija usamljenosti. Predsednik Republike Srpske) Milorad Dodik se vezuje za ruskog predsednika Vladimira Putina ali postoji i matična zemlja, a to je Srbija, dakle postoji ta neka dublja veza. Tako i Hrvatska funkcioniše za hrvatsku etnopolitičku elitu u BiH, podseća on.

Mujkić je ocenio da je slučaj Izetbegović i Erdogan ne samo štetan već je takvo vezivanje i opasno. Vezujete se za lidera koji optužuje Evropu za licemerje, za podršku terorizmu a istovremeno u javnom diskursu se zalaže da je Bosni jedino mesto u Evropi. To vas čini nekredibilnim, čini vas protivrečnim i dikvalifikuje vas kao političkog sugovornika u svakom smislu, istakao je Mujkić.

Osim toga, ne zaboravimo da Erdogan uz Putina, mađarskog premijera Viktora Orbana, pa i još neke istočnoevropske lidere, javno odbacuje korpus evropskih vrednosti, u koju u prvom redu spadaju vladavina prava, indivudualne slobode istakao je Mujkić.

Vezivati se za takve ljude, kako je rekao, je kontraproduktivno i s te strane jer predstavlja civilizacijsko pitanje: da li se mi zalažemo za vladavinu prava i individualne slobode ili imamo neku drugu agendu iza toga. Sve to kada uzmemo u obzir, naravno da se ta, uslovno rečeno, bošnjačka strana pojavljuje kao smešna karikatura i marioneta, kao neko ko ne može biti kredibilan sagovornik, što je po mom mišljenju jako opasno za BiH u celini, ocenio je Mujkić.