Veze između Moskve i Pjongjanga nisu uvek bile ružičaste: Usponi i padovi u odnosima Rusije i Severne Koreje

Ovo je Kimov drugi susret s Putinom, a očekuje se da će severnokorejski čelnik zatražiti ekonomsku pomoć i vojnu tehnologiju za svoju osiromašenu zemlju.

SAD, koji je prvi najavio posetu, tvrdi da će Kim i Putin verovatno razgovarati o tome da Severna Koreja Rusiji dostavi oružje za njen iscrpljujući rat u Ukrajini.

Takav bi potez označio promenu uloga iz Korejskog rata od 1950. do 1953. godine, kada je tadašnji SSSR osigurao municiju, ratne avione i pilote za podršku invaziji komunističke Severne Koreje na susednu Južnu Koreju.

Evo kako su započeli odnosi Severne Koreje i Rusije, s usponima i padovima njihovih veza.

Hladnoratovski saveznici

Kada je japanska kolonijalna vladavina Korejom završila u Drugom svetskom ratu 1945. godine, porazom Japana, Korejski poluostrvo je podeljen na sever, koji je podržavao SSSR, i jug, koji je podržavao SAD. Moskva je postavila Kim Il Sunga – koji je vodio korejski kontingent u sovjetskoj vojsci – za vođu u Pjongjangu i on je uspostavio komunističku severnokorejsku državu 1948. godine.

Dve godine kasnije, uz podršku Sovjetskog saveza i Kine, snage Kim Il Sunga napale su Južnu Koreju.

Vojnici iz Južne Koreje, SAD-a i drugih zemalja borili su se da odbiju invaziju, a sukob koji je usledio odneo je milione života. Primire iz 1953. godine dovelo je do kraja borbi, ali je tehnički ostavilo Korejski poluoostrvo u ratnom stanju.

SSSR je nastavio pružati ekonomsku i vojnu pomoć Severnoj Koreji tokom Hladnog rata, uključujući gorivo i oružje. Godine 1961. Kim Il Sung i tadašnji sovjetski vođa Nikita Hruščov potpisali su ugovor u kojem se Moskva obavezala braniti Pjongjang u slučaju napada.

Prekid odnosa

Raspad SSSR-a 1991. godine lišio je Severnu Koreju usluga njenog glavnog ekonomskog i sigurnosnog dobročinitelja.

Postkomunistička vlada u Moskvi pod predsednikom Borisom Jeljcinom dopustila je prestanak vojnog saveza s Pjongjangom i prekinula pomoć zemlji. Gubitak sovjetske podrške, zajedno s lošim ekonomskim upravljanjem, izazvao je smrtonosnu glad u Severnoj Koreji.

Broj ljudi koji su umrli u masovnoj gladi procenjuje se na stotine hiljada.

Obnova veza

Putin, koji je 2000. godine izabran za predsednika Rusije, aktivno je nastojao obnoviti veze Moskve sa Severnom Korejom.

Nakon nekoliko meseci predsedništva, Putin je otputovao u Pjongjang kako bi se sastao s Kim Jong Ilom, koji je preuzeo dužnost nakon što mu je otac preminuo. Tom posetom Putin je postao prvi ruski čelnik koji je posetio Severnu Koreju. On i Kim Jong Il složili su se vratiti odnose na pravi put i potpisali široki sporazum o vojnoj saradnji.

Putin je ugostio Kim Jong Ila na sastancima u Rusiji 2001. i 2002. godine.

Nuklearni program

Uprkos toplijim odnosima, Rusija je dva puta podržala sankcije Veća sigurnosti Ujedinjenih naroda protiv Severne Koreje 2000-ih godina, zbog Pjongjangovog programa nuklearnog oružja i projektila koji je tada bio u povoju. Rusija je, takođe, sudelovala u razgovorima čiji je cilj bio uveriti Pjongjang da odustane od svog nuklernog programa u zamenu za sigurnosne i ekonomske benefite.

Pregovori, u kojima su sudelovali i SAD, Kina, Južna Koreja i Japan, propali su u decembru 2008. godine.

Kim Jong Il imao je treće i poslednje putovanje u Rusiju 2011. godine, četiri meseca pre smrti. Njegov sin Kim Jong Un potom je preuzeo vlast.

Sledeće godine Rusija je pristala otpisati 90 odsto duga koji joj duguje Severna Koreja, u iznosu od 11 milijardi dolara.

Moskva je, zajedno s Kinom, nastavila podržavati stroge sankcije Veća sigurnosti UN-a protiv Severne Koreje 2016. i 2017. godine, kada je zemlja počela ubrzavati svoje nuklearne i raketne probe. Kaznene mere uključivale su ograničavanje opskrbe naftom i suzbijanje severnokorejskog izvoza radne snage.

Kim Jong-un je 2017. godine preduzeo korake za popravak veza s Rusijom i Kinom, nakon što je takođe pokrenuo diplomatiju sa Južnom Korejom i SAD-om.

Nakon što su pregovori s Vašingtonom propali dve godine kasnije, Kim Jong Un je otputovao u istočni ruski grad Vladivostok, na svoj prvi samit sa Putinom. Dvojica čelnika obećala su proširenje saradnje, ali sastanak nije postigao značajnije rezultate.

Izolacija dve zemlje i bliže veze

Kada je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu krajem februara 2022. godine, Severna Koreja je podržala Moskvu, tvrdeći da je “hegemonistička politika” Zapada Putinu dala opravdanje da pošalje trupe u susednu zemlju. Severna Koreja takođe je bila jedna od retkih nacija koje su priznale nezavisnost dve separatističke regije u istočnoj Ukrajini koje podržava Moskva.

Rusija je uzvratila tako što se pridružila Kini u protivljenju novim sankcijama Severnoj Koreji, uprkos tome što je Pjongjang izveo rekordan broj raketnih proba. U aprilu prošle godine Moskva i Peking stavili su veto na pokušaj sankcija protiv Severne Koreje pod vodstvom SAD-a, javno podelivši Veće sigurnosti UN-a po prvi put od kako je počelo kažnjavanje Pjongjanga 2006. godine.

SAD je od tada optužio Severnu Koreju za snabdevanje Rusije oružjem, uključujući prodaju artiljerije ruskoj plaćeničkoj grupi Vagner. I Moskva i Pjongjang odbacili su te tvrdnje.

No, špekulacije o vojnoj saradnji dvu zemalja porasle su od kako je Sergej Šojgu, ruski ministar odbrane, u julu posetio Severnu Koreju. Dok je bio u Pjongjangu, Šojgu je prisustvovao velikoj vojnoj paradi, na kojoj je Kim Jong Un pokazao rakete dugog dometa dizajnirane da gađaju američko kopno. Kim je, takođe, lično vodio Šojgua kroz izložbu.

Nakon Šojguovog putovanja, Kim Jong Un obišao je severnokorejske fabrike oružja, u posetama za koje su stručnjaci rekli da imaju dvostruki cilj poticanja modernizacije naoružanja te zemlje i ispitivanja artiljerije i drugih zaliha koje bi se mogle izvoziti u Rusiju, prenosi Al Džazira.