(VIDEO) „Dan mrmota u Rusiji“: Putin je inaugurisan, sledi rekonstrukcija vlade, ko ostaje?

„Sami ćemo odrediti sudbinu Rusije i samo nas samih, zarad sadašnjih i budućih generacija“, kazao je u inauguracionom govoru.
Dodaoje da će za njega interesi i bezbednost naroda Rusije biti iznad svega.

„Mi smo ujedinjen i veliki narod, zajedno ćemo prevazići prepreke i sprovesti svoje planove i pobediti.“

Inauguracija Vladimira Putina, piše Politiko, je Dan mrmota, imajući u vidu da 71-godišnji moćnik šeta crvenim tepihom Velike kremaljske palate uz pompu i aplauz za peto krunisanje na funkciju predsednika.

Tradicija i ruski zakon nalažu da polaganje zakletve novog predsednika pokreće rekonstrukciju vlade, što bi moglo baciti retko svetlo na Putinovo stanje duha pred još jedan šestogodišnji mandat.

Ono što sledi je manje izvesno.

Sa ruskim ratom protiv Ukrajine koji traje treću godinu, Putin ne pokazuje znake da želi da skrene sa svog sadašnjeg puta.

„Najvažniji cilj za Putina je da proizvede više oružja, održi ekonomiju stabilnom, zaštiti je od sankcija i cilja inflacije“, rekla je Tatjana Stanovaja, osnivačica firme za političke analize R. Politik.

„Ne treba očekivati preispitivanje te politike“.

Ali stepen do kojeg Putin revidira postavu onih koji su zaduženi za sprovođenje te agende pružiće uvid u to koliko je spreman da se odrekne starih navika kako bi obezbedio budućnost svog režima.

Tradicionalno, Putin ima dva modela upravljanja, kaže Nikolaj Petrov, konsultant u Chatham House.

S jedne strane, oslonio se na staru gardu prijatelja i poznanika od poverenja, kao što su ministar odbrane Sergej Šojgu i ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, od kojih je poslednji na toj funkciji dve decenije.

S druge strane, oslanjao se na lojalne tehnokrate poput premijera Mihaila Mišustina i šefice ruske Centralne banke Elvire Nabiuline da održi ekonomiju zemlje.

Ali takav način rada se čini sve neodrživijim, s obzirom da su neki od Putinovih najpoverljivijih poslušnika blizu ili u svojim sedamdesetim.

To uključuje Lavrova (74) i Šojgua (68), kao i najviših bezbednosnih jastrebova u zemlji Aleksandra Bortnikova (72), Sergeja Nariškina (69) i Aleksandra Bastrikina (70).

„Vreme je da Putinova generacija napusti scenu, ali njihove zamene nisu spremne“, rekao je Petrov. „Sistem se suočava sa ozbiljnim problemom i videćemo u kojoj meri će moći da ga reši ili će samo odugovlačiti“.

„Ako Putin želi da održi svoj sistem, mora da ga promeni“, složio se politički analitičar Abas Galjamov.

On je ukazao na nedavno šokantno hapšenje zamenika ministra odbrane Timura Ivanova zbog uzimanja mita, koje se naširoko smatra napadom na Šojgua, kao mogući signal da je Putin spreman da „protrese temelje sistema“.

To bi bilo veliko odstupanje od starog načina rada — koji je omogućio Šojguu da zadrži svoju funkciju glavnog šefa odbrane uprkos sporom napretku u Ukrajini i skandaloznom pokušaju pobune od strane šefa Vagnerovih plaćenika Jevgenija Prigožina.

Proteklih godina, Kremlj se generalno opredeljivao za kandidate za koje se smatralo da ih je lako kontrolisati, a ne da su nužno kvalifikovani za posao, privlačeći nove regrute među Putinove bivše telohranitelje ili mlađe rođake onih iz Putinovog užeg kruga.

U tom kontekstu, Dmitrij Patrušev, aktuelni ministar poljoprivrede i sin sekretara Saveta bezbednosti Nikolaja Patruševa (72), hvaljen je kao neko ko bi mogao da bude unapređen u Putinovoj predstojećoj rekonstrukciji.

To bi značilo pobedu za ruski jastrebovski blok za sprovođenje zakona, kaže Galjamov.

Ali Petrov iz Četam hausa je dodao da su takva imenovanja i način da ih Putin drži „na povocu“.

Stanovaja kaže da bi mogla uslediti iznenađenja u vidu imenovanja na političke funkcije još nepoznatih „mladih jastrebova“ sa vojnim iskustvom u Ukrajini.

Putin je javno izjavio da ih smatra pravom elitom koja na kraju mora da zameni sadašnju elitu, rekla je ona.

Sve promene koje bi Putin napravio, predviđa ona, verovatno će biti ograničene i brze, kako bi se „osiguralo da će visoki zvaničnici nastaviti da rade nesmetano, bez prekida“.

Martovski izbori — na kojima je Putin dobio rekordnih 87 odsto podrške Rusa — na Zapadu su naveliko osuđeni kao nelegitimni, a Evropski parlament je u aprilu usvojio rezoluciju kojom je glasanje osudio kao „lažiranje“.

Nekoliko zemalja je javno objavilo da neće slati izaslanike na Putinovu inauguraciju, uključujući Nemačku, baltičke zemlje, Češku i Jermeniju.