(VIDEO) „Započinje opasna igra. Šta će moldavski separatisti tražiti od Putina 28. februara?“: Evropska pravda o najavljenom političkom događaju koji dugo nije viđen

Dve nedelje kasnije, ruski građani će izaći na birališta kako bi podržali Putinov reizbor za još jedan mandat. I mada nema sumnje da će Centralna izborna komisija Rusije proglasiti njegovu pobedu pod bilo kojim uslovima, Kremlj je rešen da pred izbore ima nešto što će dodatno ojačati podršku predsednika među građanima, piše urednik Evropske pravde Sergij Sidorenko.

Pridnjestrovlje se, ukazuju, priprema za to. Uoči Putinovog govora, region će se zvanično okrenuti Rusiji za pomoć i podsetiti Kremlj da želi da postane sastavni deo Ruske Federacije.

Kao odgovor na najradikalniji scenario, Rusija bi čak mogla da najavi aneksiju ovog moldavskog regiona.

Međutim, u Moldaviji se ta opcija smatra nerealnom. Međutim, ne treba zaboraviti da prisustvo logike u međunarodnim odlukama nije jača tačka Kremlja. Stoga se ovaj suicidalni scenario za Pridnjestrođane ne može isključiti.

Evropska pravda osim pisanog dela teksta iznosi i video verziju.

„Politički događaj koji nije viđen dugi niz godina“

Samoproglašene vlasti Pridnjestrova pripremaju politički događaj u razmerama koje ovde nisu viđene dugi niz godina. U Tiraspolju će 28. februara biti sazvan „kongres poslanika svih nivoa“, to jest takozvanog parlamenta Pridnjestrovija, kao i okružnih, gradskih i seoskih veća ovog regiona Moldavije pod kontrolom Rusije.

Tiraspol organizuje takve događaje u slučaju da je potrebno hitno rešenje. Aktuelni kongres će formalno biti sedmi po redu. Četiri puta su takve manifestacije održane 1990-91. Peti kongres održan je 1995.

Ali prethodni, šesti kongres, koji je održan pre 17 godina, 2006. godine, najviše je otkrio.

Tada su svi pridnjestrovski poslanici odvedeni u Tiraspolj kako bi odobrili odluku o održavanju referenduma o budućnosti Pridnjestrovlja.

Prema rezultatima referenduma održanog iste godine, lokalna izborna komisija saopštila je da je više od 97 odsto Pridnjestrovlja podržalo buduće priključenje Pridnjestrovlja Rusiji. I još – glasali su za očuvanje „nezavisnosti“ do prisajedinjenja Ruskoj Federaciji.

Taj referendum se nije mnogo promenio a niko ga u međunarodnoj zajednici nije pravno prepoznao, a zapravo je region već bio pod ruskom okupacijom i efektivnom kontrolom.

Posledica – pa čak i tada ne odmah, već za skoro 10 godina – bila je ta što je ruska zastava proglašena drugom državnom zastavom u regionu.

Međutim, pridnjestronski lideri još uvek se žale na tu odluku.

Zvaničan razlog ovogodišnjeg vanrednog okupljanja su „ekonomski problemi Pridnjestrovija i njena navodna blokada od strane moldavskih vlasti“.

I kongres iz 2006. godine lideri Pridnjestrovanja su takođe opravdali „ekonomskim razlozima i blokadom“– a sve se završilo glasanjem o „pridruživanju Rusiji“.

I 2024. ne kriju činjenicu da će odluke kongresa biti o geopolitici, a ne o ekonomiji.

„Putine, spasi nas!“

Ekonomski razlozi koji su navodno negodovali zbog rukovodstva Pridnjestrovenstva traju od prošle godine: tada je moldavska vlada ukinula bescarinski režim uvoza koji je bio na snazi za pridnjestronske kompanije.

Paradoksalno, preduzeća koja se nalaze u separatističkom regionu odavno su u boljoj konkurentnoj poziciji od proizvođača iz moldavskog dela Moldavije koji kontroliše vlada.

Prošle godine, Kišinjev je odlučio da ukloni tu neravnotežu i izjednačio prava i obaveze pridnjestroskih ekonomskih agenata sa drugim moldavskim kompanijam.

Kao što je to često slučaj u autokratijama, odluka je uokvirena kao da je zahteva narod. Tako su prošlog petka građani navodno apelovali na lidera regiona Vadima Krasnoselskog da održi generalni kongres, a u sredu je „parlament“ Pridnjestrovanja saopštio da će sastanak biti održan 28. februara.

Priprema stanovništva

Činjenica je da pridnjestrovski najviši političari to ne kriju. Nepoznati su samo detalji. Štaviše, vlasti su već započele informativni rad na pripremi stanovništva za ovo.

Lider pridnjestrovskog parlamenta Aleksandar Koršunov uzeo je na sebe da u masovnim medijima dokaže da izjednačavanje pridnjestrovskog poslovanja sa moldavskim „vodi humanitarnoj katastrofi“, koju odluka kongresa ima za cilj da spreči.

Koršunov je, međutim, napomenuo da će se kongres obratiti celom svetu, a ne samo Rusiji.

„Situacija je teška i potrebno je apelovati na sve strukture, uključujući i evropske“, rekao je on, ne otkrivajući, međutim, suštinu apela.

Više detalja otkrio je poslanik pridnjestrovske Vrhovne rade Vadim Kravčuk, koji je u eteru tiraspoljskog TV kanala TSV priznao da je svrha kongresa da se potvrdi da Tiraspolj i dalje želi da se pridruži Ruskoj Federaciji.

„Nema smisla održavati još jedan referendum, ali potvrditi prethodnu odluku je prikladno… Pridnjestrovlje je odredilo vektor (ujedinjenje) sa Rusijom, sa Evroazijskom unijom još 2006. Potvrdiće najverovatnije kongres poslanika svih nivoa naše namere“, objasnio je on.

Jedan od retkih predstavnika pridnjestrovanske opozicije Genadij Čorba govorio je još otvorenije. On je na svom Fejsbuk profilu skrenuo pažnju na slučajnost: kongres, na kojem će apel Rusiji biti objavljen u jednom ili drugom obliku, hitno je zakazan za 28. februar. A 29. februara ruski predsednik Putin treba da se obrati ruskom parlamentu.

Čorba zaključuje da bi kongres „trebalo da izrazi, u ime građana koji žive na levoj obali Dnjestera, zahtev za prihvatanje Pridnjestrovoda u Rusku Federaciju, a 29. februara Putin će to saopštiti u svom obraćanju, a Federalna skupština će doneti ubrzanu odluku da zadovolji ovaj zahtev“.